Ministarstvo predlaže da EPCG zatraži veću cenu struje

Iz MKI su naveli da je obaveza odbora direktora EPCG da povećaju prihode, a ne da brinu o socijalnom stanju građana. Prema podacima, EPCG je za devet meseci ostvarila gubitak u poslovanju od 57,6 miliona evra zbog niske količine padavina, jer je uvoznu električnu energiju plaćala po prosečnoj ceni od 281 evra po megavat satu, dok ga je građanima i ostalim potrošačima prodavala po ceni od oko 50 evra.

Bord direktora Elektroprivrede treba u narednih 20 dana da Vladi dostavi informaciju zbog čega neće da traži povećanje cena za potrošače u Crnoj Gori u narednoj godini kada zbog visokih cena uvoza struje trpi višemilionske gubitke, navedeno je u zaključcima koje je Vlada juče usvojila.

Oni su usvojeni na predlog ministra kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića čiji je resor pripremio informaciju o stanju u energetskim kompanijama. Regulatorna agencije treba da do kraja decembra odredi cene struje za sve kompanije i stavke na računu, a one bi važile naredne tri godine.

Ibrahimović je naveo da je obaveza direktora da vode računa o kompaniji i povećanju prihoda, a ne da brinu o socijalnom stanju građana – potrošača električne energije.

Zabrinuti ako struja ne poskupi

”Posebno zabrinjava činjenica koja se odnosi na najavljeno postupanje Odbora direktora EPCG koji najavljuje da će cena električne energije ostati ista. Zakonsko ograničenje rasta cene električne energije ističe 31.12.2022. godine pri čemu treba razdvojiti primarnu ulogu Odbora direktora koja im je preneta imenovanjem, a koja se zasniva na vođenju računa o državnom kapitalu i ostvarivanju većeg prihoda u privrednom poslovanju, dok se ograničenje rasta cene električne energije može podvesti pod socijalnu kategoriju koja nije u domenu njihove nadležnosti”, navedeno je u informaciji tog Ministarstva.

Nakon toga, u izveštaju sledi rečenica – „Iz navedenih razloga potrebno je skrenuti pažnju da svako postupa u domenu svojih nadležnosti, u suprotnom treba preduzeti određene korake“, čime se skreće pažnja odboru direktora EPCG da će snositi odgovornost ukoliko ne zatraže poskupljenje struje a kompanije zbog toga bude loše poslovala.

”Pored ovoga zabrinjava već pomenuto kreditno zaduženje i najava novih neplaniranih investicija, posebno kada uzmemo u obzir da je kupovina sopstvenih akcija EPCG od strane Vlade bila usmerena na povećanje likvidnosti preduzeća, a dodatno u trenutku kada je ostvaren negativan poslovni rezultat uputna je bilo kakva odluka u pravcu neplanskih investicija”, navedeno je u izveštaju Ministarstva čime se praktično dovodi u pitanje namera EPCG da kupi imovinu Željezare.

Svaka od energetskih kompanije ima svoju stavku na računu za struju, a povećanje svog dela tarife već su od Regulatorne agencije zatražili Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES). Povećanje svoje stavke jedino do sada nije zatražila EPCG, a iz borda su to obrazložili očekivanjem da će uskoro pasti kiša i da neće više imati potrebe za uvozom električne energije, kao i da bi povećanje cena bilo udar na standard građana.

Međutim, ministar ih je juče upozorio da nije njihov posao da vode računa o standardu građana već kako da povećaju prihod kompanije.

Suša odnela oko 130 miliona evra

Prema podacima, EPCG je za devet meseci ostvarila gubitak u poslovanju od 57,6 miliona evra zbog toga što je u ovom periodu manjak struje usled niske količine padavina uvoznu električnu energiju plaćala po prosečnoj ceni od 281 evra po megavat satu, dok ga je građanima i ostalim potrošačima prodavala po ceni od oko 50 evra. Zbog toga je ukupan uvoz električne energije iznosio 165 miliona evra, dok je planom bilo očekivano da to bude svega 32 miliona evra. U istom periodu prošle godine uvoz nedostajuće struje je koštao 45 miliona evra, kada je prosečna uvozna cena bila 78 evra po megavat satu.

Ministarstvo ovim izveštajem predlaže EPCG da zatraži povećanje cena jer bi po Zakonu i pravilnicima za izračunavanje cena na povećanje imali pravo, jer bi u suprotnom ako uskoro ne bude kiše, koja bi popunila akumulacije, EPCG bila u opasnosti da izgubi likvidnost a time i nemogućnost da više kupuje struju iz uvoza, što bi značilo krah energetskog sistema.

Veliki gubici CGES-a i CEDIS-a zbog uvoza

U izveštaju se navodi i situacija u CEDIS-u i CGES-u koji zbog regulatornih pravila moraju kupovati struju na berzi za pokriće tehničkih gubitaka na mreži, po višestruko većim cenama nego što taj trošak mogu pokriti iz sadašnjih stavki na njihovom delu računa za struju.

”Nabavka gubitaka za 2023. godinu u ovom trenutku CGES može da košta oko 80 miliona evra, dok će CEDIS koštati oko 180 miliona evra. Tržišno poslovanje CGES i CEDIS dovešće do neizbežnog minusa u poslovanju ovih kompanija pri čemu je istaknuto da je cena električna energija za pokrivanje gubitaka za 2023. godinu na današnji dan oko 510 evra po megavatsatu”, navedeno je u izveštaju Ministarstva.

Ove kompanije tek oko deset odsto ovog troška mogu da nadoknade iz stavke na računu.

”Inicijativa EPCG je da se nađe način da se ograniči cena za nabavku gubitaka na nivo približno ceni odobrenoj od strane Regulatorne agencije za energetiku i regulisane komunalne delatnosti, a sa druge strane bi trebalo razmotriti opterećenja koja trpi EPCG”, piše u izveštaju.

Naveden je i primer da je CGES pokušao da na domaćoj berzi električne energije (BELAN) kupi količinu koja bi mu nedostajala do kraja godine, ali je odustao jer je cena bila sedam puta veća.

”CGES je, kako bi predupredio eventualne male nedostatke električne energije za pokrivanje gubitaka do kraja godine, u skladu sa Zakonom o energetici objavio tender za nabavku nedostajućih količina preko berze električne energije Crne Gore (BELEN) dana 06. 09. 2022. godine, međutim bez zaključivanja nabavke jer je najniža ponuđena cena iznosila 819,9 evra po megavat času, dok je za CEDIS taj iznos ranije bio 116,22 evra”, navedeno je u izveštaju.

Ostaviti politiku, država ugrožena

Ibrahimović je na sednici Vlade rekao da treba ostaviti politiku po strani jer je ovo sektor od koga zavisi stabilnost države, da je činjenica da su ove državne kompanije negativno poslovale zbog krize i loše hidrološke situacije koja nije išla naruku.

Ministar je saopštio podatak da je sada EPCG u minusu od 80 miliona i da će država biti u velikom problemu ako ne bude kiše. Istakao je i da nije za povećanje cena struje građanima, ali da treba povećati prihode EPCG.

Premijer Dritan Abazović je rekao da je Crna Gora imala veliki uvoz struje tokom avgusta, na dnevnom nivou od 1,5 miliona, odnosno 45 miliona za taj mesec. On smatra da država nije u zavidnoj situaciji, ali da nije ni u katastrofalnoj.

“Crna Gora spada u red malog broja država koje nisu korigovale cenu struje na gore. Siguran da će u poslednjem ovogodišnjem, i u prvom kvartalu naredne godine, podaci biti drugačiji, posebno oni koji se odnose na EPCG”, rekao je Abazović očekujući da će uskoro ipak biti kiše koja će popuniti akumulacije.

Vlada je, povodom energetske krize, usvojila i druge zaključke. Pozvana je Državna revizorska institucija (DRI) da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima uvrsti EPCG, CEDIS i Rudnik uglja Pljevlja u plan revizija za narednu godinu, kao i da Regulatorna agencija za energetiku razmotri mogućnost kontrole poslovanja energetskih kompanija iz njene nadležnosti u što kraćem roku radi zaštite javnog interesa.

CEDIS u plusu jer ne plaća struju po novim cenama

Zbirni poslovni rezultat svih osam državnih kompanija iz energetskog sektora za devet meseci ove godine je minus od 29 miliona evra.

EPCG je imala gubitak od 57,6 miliona evra, nova firma “Solar gradnja” od 1,8 miliona evra, CGES je ostvario profit od 19,7 miliona evra, a CEDIS je prikazao profit od 7,3 miliona evra.

U izveštaju se navodi da je CEDIS prikazao ovaj profit jer on EPCG-u nije plaćala struju po novim višim cenama utvrđenim prema regulatornim pravilima, jer je na njih izjavio žalbe. I izveštaju se procenjuje da bi gubitak CEDIS-a bio 10,9 miliona evra kada bi plaćao nove uvećane cene.

Operator tržišta električne energije COTEE je ostvario dobit od 6,8 hiljada evra, dok je Montenegro bonus imao gubitak od 357 hiljada evra prije svega jer mora nekim državnim institucijama da prodaje gorivo po ranije definisanim cenama dok su sada one znatno veće.

Berza električne energije (Belan) je imala gubitak od 46,8 hiljada evra. Navode da su ovaj gubitak imali zbog odustajanja strateškog partnera “Nord Pool” od saradnje, kao i da je potrebna dokapitalizacije te firme kako bi unapredili poslovanje i time povećali prihode sa tržišta.

Rudnik uglja je u ovom periodu ostvario dobit od 3,5 miliona evra, ali se u izveštaju izražava zabrinutost jer glavni kupac uglja EPCG kasni sa plaćanjem zbog toga što sav novac usmerava na potrebni uvoz električne energije kako bi se očuvala stabilnost sistema.

Ibrahimović: Povećanje broja radnika i plata nije domaćinsko poslovanje

Ibrahimović je na sednici naveo da je u energetskim kompanijama bilo prekomerno zapošljavanje i povećanja zarada, što je povećalo troškove.

On je naveo da je u odnosu na kraj 2020. godine broj radnika u svim kompanijama povećan za 1.417 radnika ili za 40 odsto, kao i da je fond zarada u odnosu na prije dve godine porastao za 16,6 miliona ili 25 odsto, te da je to nedomaćinsko poslovanje.

”Ako izuzmemo radnike iz Solar gradnje novih je zaposleno više od 800 što je previše”, rekao je Ibrahimović.

Prema podacima iz izveštaja broj radnika je na kraju 2020. godine u svih osam kompanija iznosio 3.566 a u septembru je bio 4.983.

Izvor: Vijesti

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti