Prema onlajn platformi Our World in Data, hidroenergija je u Švedskoj činila 42 odsto proizvodnje električne energije tokom 2021. godine, a nuklearna energija je imala udeo od 31 odsto, vetar 16% i svi ostali izvori oko 10%.

Učešće proizvodnje električne energije po izvoru u Švedskoj

Pogledajmo kako izgleda miks instalisanih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Švedskoj.

Nuklearne elektrane sa ostalim termokapacitetima, prevashodno gasnim termoelektranama, čine odličnu bazu od nekih 14.000 MW u instalisanim stabilnim kapacitetima za proizvodnju električne energije. Kada na te termokapacitete dodamo oko 16.000MW instalisane snage u hidroelektranama, dobijamo sistem koji može sebi da dozvoli „igranje” sa nestalnim, varijabilnim izvorima električne energije – bez rizika po sigurnost snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede. Takav mix može da obezbeđuje ne samo preko potrebnu fleksibilnost sistema i neometano balansiranje istog, već i bilansno zadovoljenje potreba domaće potrošnje tokom čitave godine, bez obzira na vremenske uslove. Konkretno, odnosno, bez obzira na to ima li vetra, i da li je oblačno vreme.

Margina sigurnosti

Satni konzum u Švedskoj tokom 2022. godine nije prelazio 25.000 MW, tako da prethodno pomenuta hidro-nuklearna baza od oko 23.000 MW sa dodatkom, pre svega, kombinovanih gasnih termokapaciteta za proizvodnju električne i toplotne energije, što u ukupnom zbiru čini više od 30.000 MW, predstavlja više nego dovoljnu garanciju sigurnog i stabilnog snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede tokom godine – bez obzira na proizvodnju iz vetra ili sunca.

Margina sigurnosti, lako je izračunati, u ovoj čistoj hidro-termo-nuklearnoj simfoniji izvora električne energije iznosi čitavih 20%, što daje švedskom sistemu izuzetnu robusnost, odnosno otpornost na varijacije u proizvodnji dodatnih oko 13.600 MW varijabilnih OIE, pre svega vetroparkova (12.200 MW).

Trenutno je u švedskoj instalisano oko 12.200 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije snagom vetra i oko 1.600 MW solarnih kapaciteta.

Instalisani kapacitet proizvodnje električne energije po vrsti snage od 1996. do 2021. godine u MW

Podsetićemo da je Brisel sredinom prošle godine donela odluku da nuklearne elektrane i gasne elektrane i povezana infrastruktura, nakon izbacivanja, ponovo bude uključena u EU taksonomiju održivih investicija, što je njihovoj budućoj ulozi u energetskom miksu na evropskom kontinentu dalo značajan novi vetar u leđa.

Taksonomija EU je sistem klasifikacije koji postavlja listu ekološki održivih ekonomskih aktivnosti, pružajući kompanijama, investitorima i kreatorima politike listu tipova projekata i aktivnosti koje se mogu smatrati ekološki održivim. U julu 2022. godine Evropski parlament je odbacio sve primedbe protiv uključivanja nuklearne energije, kao i prirodnog gasa kao ekološki održivih izvora energije i ponovo je vratio ova dva energetska resursa u fokus na evropskom kontinentu.

Fleksibilnost hidropotencijala

Na par narednih dijagrama možemo videti kako sistem sa dovoljno bazne snage i dovoljno fleksibilnosti u hidropotencijalima može da prihvati bez ikakvih problema i varijabilne izvore električne energije u iznosima koji su u ovom trenutku još uvek, iz ugla instalisanog kapaciteta, otprilike dva puta manji od maksimalne satne potrošnje.

Izvor: https://www.svk.se/en/national-grid/the-control-room/

Zimski dan sa dobrim vetrom

Zimski dan sa umerenim vetrom

Zimski dan sa slabim vetrom

Jesenji dan sa slabim vetrom

Letnji dan sa dobrim vetrom

Letnji dan sa umerenim vetrom

Letnji dan sa slabim vetrom

Švedska – prva u Evropi, druga u svetu po izvozu električne energije

Jasno je koliko je moćna hidro–nuklearna koordinacija, koju poseduje švedski elektroenergetski sistem, koja ujedno donosi i neophodnu fleksibilnost i neophodnu stabilnost – kada je reč o bilansnom zadovoljavanju domaćih potreba za električnom energijom, dalje omogućavajući švedskom elektroenergetskom sistemu da preuzme dominantnu ulogu u čitavom regionu, pa i u Evropi sa ukupnim godišnjim izvozom većim od 33 TWh u 2022. godini.

To je, inače, iznos koji je vrlo blizu celokupne godišnje proizvodnje električne energije u Srbiji.

Švedska je 2022. godine izvezla električne energije više od jedne Nemačke, više od Kine i Rusije zajedno, što ju je postavilo na ubedljivo prvo mesto u Evropi, a drugo u svetu, odmah iza Kanade po izvozu električne energije. Sve se vidi u tabeli i na dijagramu u nastavku.

Izvor:https://ourworldindata.org/grapher/net-electricity-imports?tab=table&country=USA~GBR~FRA~SWE~CAN

Izvoz električne energije

U tabeli je prikazana lista nacionalnih elektroenergetskih sistema prema iznosu neto uvoza električne energije na godišnjem nivou. Neto izvoznici su predstavljeni sa vrednostima sa znakom (-), a neto uvoznici sa znakom (+) ispred vrednosti neto godišnjeg uvoza, odnosno neto godisnjeg izvoza izraženim u TWh.

Na dijagramu je predstavljeno isto što i u gornjoj tabeli samo ovaj put u formi predstave na mapi. Tamno plavom bojom su označeni najveći neto izvoznici električne energije, a tamno crvenom bojom najveći neto uvoznici električne energije u svetu.

Danska, koju smo analizirali u prošlom tekstu i videli da je, u potpunom izostanku hidrokapaciteta i nedovoljnim stabilnim termokapacitetima, primorana da se u velikoj meri oslanja na uvoz električne energije, upravo iz Švedske, Norveške i Nemačke.

Šta kad vetar prestane da duva?

Evo jednog drastičnog primera koji smo skinuli sa istog web portala Svenske (njihov operator prenosnog sistema) kao i gornje dijagrame, samo ovi dijagrami svedoče o satnoj proizvodnji i potrošnji u danskom elektroenergetskom sistemu na dan 23.12.2022. godine. Dan u kojem je Danska od neto izvoznika električne energije od preko 950MW satno došla do položaja neto uvoznika u iznosu većem od 2.150 MW satno, nakon što je vetar, na prestao, da duva upravo u momentima porasta potrošnje.

U ponoć 22.12.2022. godine na 23.12.2022. godine, Danska izvozi 952MW pri konzumu od 3.416MW, a istog dana u 17:28h, pri konzumu od 4.770MW i sa vetrom koji je prestao da duva u momentima kada konzum raste, ova zemlja je primorana da uvozi 2.159 MW.

Primer Danske

Primer Danske – kad vetar ne duva

Naravoučenije

Srećna okolnost po Dansku jeste njen standard, koji joj dozvoljava oslanjanje na uvoz u neophodnoj meri, ali i to što je okružena izrazito jakim i fleksibilnim sistemima. Primarno tu su upravo sistemi Švedske i Norveške, sa izuzetnim hidropotencijalima kod Norvežana i kao što smo u ovom tekstu videli fenomenalnom hidro-nuklearnom kombinacijom proizvodnog miksa kod Šveđana.

Suština je da se opredelimo, želimo li da mi sami budemo moćan sistem koji može, a ne mora, biti drugim sistemima u okruženju srećna okolnost, ili slab sistem koji zavisi od srećnih okolnosti na regionalnom ili evropskom tržištu električne energije.