Model korišćenja hidroenergetskih kapaciteta – zlatni grumen EPS-a

Ako se dobro pripremimo, možemo izbeći smanjenje hidroenergetskih resursa i potencijala u budućnosti, do čega može doći usled mogućih klimatskih promena. Svaki potrošač hidroenergije, svaki potok i svaki meteorološki izveštaj su važni”, rekao je prof. dr Jovan Despotović, predsednik NO EPS-a na predstavljanju modela optimalnog korišćenja hidroenergetskih kapaciteta EPS-a.

Ako se dobro upravlja hidropotencijalom i optimalno koriste hidroenergetski kapaciteti Elektroprivrede Srbije, povećanje proizvodnje hidroenergije može se planirati. To omogućava naučni model predstavljen u studiji Građevinskog fakulteta „Harmonizacija i obrada ulaznih podataka za izradu optimalnih korišćenja hidroenergetskih kapaciteta JP EPS na vremenskom horizontu 1926–2018“.

„Projekat omogućava optimalno korišćenje vodnih resursa na sistematski način. Imaće i svoju svrhu u obliku baze za druge projekte”, rekao je prof. dr Jovan Despotović, predsednik Nadzornog odbora JP EPS, piše EPS Energija.

Baze podataka za sigurnu budućnost

Despotović ističe da „nikada u Srbiji nije urađeno ovako nešto sistematski”.

„EPS će dobiti jednu jedinstvenu bazu podataka za dalje planiranje. Imaćemo praktično zlatni grumen u rukama. Ako mi ovo ne uradimo, neće se sigurno raditi još pet do 10 godina. A onda će možda biti kasno, zbog navale svih mogućih stvari na EPS i na Srbiju u oblasti energetike. Ako se dobro pripremimo, možemo izbeći smanjenje hidroenergetskih resursa i potencijala u budućnosti, do čega može doći usled mogućih klimatskih promena. Svaki potrošač hidroenergije, svaki potok i svaki meteorološki izveštaj su važni”, rekao je predsednik NO EPS-a.

Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a je zahvalio prof. dr Despotoviću na pomoći da ovakvi projekti zažive u EPS-u. Prezentaciji su prisustvovali i Savo Bezmarević, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije, Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju, stručnjaci iz Sektora EPS-a za ključne investicione projekte, predstavnici ogranaka HE Đerdap i Drinsko-Limske HE, kao i stručnjaci sa Građevinskog fakulteta.

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom rekao je da je cilj da EPS napravi baze primarnih poslovnih podataka.

„Ovo je prva od nekoliko faza koje će se realizovati u narednim godinama. Sledeća će biti izrada softverskih alata, koji će omogućiti bolje korišćenje prikupljenih podataka. To je veoma važno za poslovanje EPS-a. Naročito u ovom trenutku, kada na značaju dobija dekarbonizacija i kada je potrebno proizvesti što više obnovljivih megavat-sati. Te baze podataka odnosiće se na postojeće, ali i na buduće HE. Cilj je optimalno korišćenje primarnih hidropotencijala”, rekao je Vlaisavljević.

Mogućnost planiranja i upravljanja resursima na sistematski način

Ističući predviđanje klimatologa da će u Srbiji u budućnosti biti sve manje padavina i sve više suša, što bi moglo ugroziti hidroenergetski potencijal naše zemlje, Vlaisavljević je rekao da ovaj naučni model ima izuzetan značaj za EPS.

„Srbija ne može više da pravi velike HE, jer su prethodne generacije već iskoristile lokacije za takve HE. Na našu dobrobit. Može da pravi srednje i manje HE. A kada se ova studija završi, dobiće se stogodišnji niz koji je validan za različite naknadne analize. Nadam se da ćemo uspeti da napravimo dobar alat koji će da se koristi i van granica Srbije”, rekao je Vlaisavljević.

U timu angažovanom na ovom projektu je i dr Aleksandar Đukić, docent na Građevinskom fakuletu.

Studija da utvrdi prirodne serije protoka za postojećih 17 EPS-ovih HE i 18 planiranih HE, na Velikoj Moravi i na Ibru.

„Potrebno je da se prikupi i analizira veliki broj podataka o akumulacijama, prelivanju i ispuštanju, hidrološka i hidrometrijska osmatranja i meteorološki podaci”, rekao je Đukić.

Autor modela je dr Neša Ilić, hidrolog, i taj model već se primenjuje u Kanadi, Indiji, Kini.

„Cilj je da se maksimizira proizvodnja, da se upravlja akumulacijama i potrebama za električnom energijom, da se poveća odbrana od poplava. Za ovaj model od presudne važnosti su ulazni podaci. Indija je prihvatila ovaj projekat. A ako se realizuje i u Srbiji, bićemo jedna od prvih zemalja sa tako naprednim sistemom”, rekao je Ilić.

Ovaj model omogućava planiranje, što će dovesti do uštede u investicionim projektima.

Stručnjaci EPS-a i Građevinskog fakulteta složili su se da je ova studija važan korak u ostvarivanju dugoročne saradnje u cilju očuvanja i upotrebe punog potencijala hidroenergije u Srbiji.

Ulazni podaci

„Od modela očekujemo da nam kažu nešto što mi sami ne vidimo. U velikim sistemima ima mnogo promenljivih i ako se napravi greška danas, to će da vas košta i sutra i prekosutra. Zato je važno da ulazni podaci budu tačni”, rekao je Ilić.

Izvor: EPS Energija

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti