Modernizacija elektrana i ekološki projekti EPS-a – garancija energetske nezavisnosti

Bez uglja Srbija nema ni resurse ni potencijale da obezbedi elektroenergetsku stabilnost i nezavisnost. I uz veću proizvodnju iz OIE i buduću proizvodnju iz gasa, termokapaciteti moraju da ostanu dominantni. U suprotnom, nedostajaće energije i uvozićemo znatno skuplju struju. To bi ugrozilo građane i privredu Srbije. Zato EPS planski ulaže u ekološke projekte i modernizuje elektrane.

Srbija je sa postojećim elektroenergetskim kapacitetima energetski nezavisna zemlja i proizvodi dovoljno električne energije za potrebe stanovništva i privrede iz domaćih resursa. Ipak, većina tih kapaciteta odavno je zašla u srednje godine. Bez obzira na starost elektrana Elektroprivreda Srbije je planskim ulaganjem u održavanje, revitalizacije i modernizacije, očuvala i unapredila svoje kapacitete. Predanim ulaganjem u ekološke projekte EPS potvrđuje opredeljenje da elektrane ispune sve kriterijume zaštite životne sredine. Cilj je da i u narednim decenijama Srbija ima stabilnu i pouzdanu proizvodnju električne energije, obezbeđenu energetsku nezavisnost i potpuno ispunjene ekološke EU norme. Bez obezbeđene energetske nezavisnosti, nema ni privrednog razvoja, niti sigurne budućnosti za naredne generacije.

EPS konstantno ulaže, proizvodnja električne energije raste i održava se visok nivo koeficijenta pouzdanosti, što ne bi bilo moguće bez investicija i dobrog rada. U poslednjih 15 godina u kapitalne remonte EPS je uložio 1,4 milijarde evra. Kada se računaju i manji remonti i projekti, to je oko 2,5 milijardi evra. Samo revitalizacijama blokova i hidroagregata, povećanjem efikasnosti pre svega, dobijena su nova snaga i novi „zeleni“ megavati. Ukupno, to je oko 200 megavata.

„Prosečna starost elektrana EPS-a je oko 45 godina. U termo sektoru starost postrojenja kreće se od čak 60 do 30 godina. Bez gradnje zamenskih blokova, EPS neće moći da obezbedi dovoljno energije u narednim decenijama, jer se očekuje prosečni porast potrošnje električne energije od oko 0,9% godišnje do 2040. godine. To znači da će biti potrebno oko 6,5 milijardi kWh više električne energije u 2040. godini , odnosno oko 3 TWh više u 2030. u odnosu na 2020. godinu“, kaže Vladimir Marković, pomoćnik direktora EPS i direktor Sektora za ključne investicione projekte.

Marković napominje da „EPS strateški i planski radi na modernizaciji postrojenja da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja električnom energijom, što je glavni uslov normalnog funkcionisanja države, odnosno građana i privrede naše zemlje. Uveliko radimo na projektima novih obnovljivih izvora, ali ne smemo zanemariti da je ključ elektroenergetske stabilnosti Srbije u što većoj modernizaciji i tehnološki unapređenom korišćenju uglja. Neophodno je pronaći pravi miks kako, u kojem obimu i dinamici koristiti resurse koje Srbija ima“.

Elektrofilter u TE Nikola Tesla A / Foto: EPS

Prema procenama stručnjaka, bez uglja Srbija nema ni resurse ni potencijale da obezbedi elektroenergetsku stabilnost i nezavisnost. I uz veću proizvodnju iz OIE i uz buduću proizvodnju iz gasa, termokapaciteti moraju da ostanu dominantni. U suprotnom, nedostajaće energije i uvozićemo znatno skuplju struju. To bi ugrozilo građane i privredu Srbije. EPS je zato spreman da trasu tranzicije ka čistijoj proizvodnji energije ispuni uz povećanje kapaciteta iz OIE, kao i uz projekte koji ugalj čine čistijim – uz ispunjenje svih domaćih i EU ekoloških zakona.

„Srbija je već u potpunosti zavisna od uvoza gasa, u visokoj meri zavisna od uvoza nafte, a jedina oblast energetike u kojoj je naša država i dalje nezavisna od uvoza jeste oblast elektroenergetike – zahvaljujući, pre svega, svojim prirodnim, rudnim i vodnim bogatstvima. Po rezervama uglja naša država se nalazi na osmom mestu u svetu, ispred nas su samo velike države poput Rusije, Kine, SAD, Australije, Nemačke, Turske i Indonezije“, objašnjava Nenad Šijaković, inženjer i stručnjak za elektroenergetske projekte.

Šijaković kaže da bi „jedini sličan slučaj našem u Evropi mogla bi biti Poljska, koja na istoj listi zauzima deseto mesto po rezervama lignita, pa bi možda najpametnije bilo da se ugledamo na ovu članicu Evropske Unije i Višegradske četvorke, da pratimo njene poteze, kada je reč o dekarbonizaciji i NECP, odnosno nacionalnim ciljevima vezanim za strateški razvoj energetike – s tim što moramo imati na umu da smo mi mala i siromašna zemlja, koja se nipošto ne bi smela olako odricati svojih sopstvenih energetskih rezervi i tako postati potpuno energetski zavisna“.

Da bi iskoristila resurse EPS snažno investira u projekte zaštite životne sredine. Tokom poslednjih godina Elektroprivreda Srbije je uložila oko 500 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta. U svim termoelektranama završena je rekonstrukcija elektrofiltera, čime su značajno smanjene emisije praškastih materija, odnosno PM čestica. U to je do sada uloženo 97 miliona evra. Rezultat su 2,5 puta manje emisije praškastih materija.

EPS ne „spava“ sa ekološkim projektima, jer su ukupne investicije u planirane projekte više od 1,2 milijarde evra. Ulaganja EPS u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto. Oko 650 miliona evra predviđeno je u oblasti zaštite kvaliteta vazduha, kroz izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova i primarne i sekundarne mere za smanjene emisije azotnih oksida u termoelektranama. Sistemi za odsumporavanje dimnih gasova su najskuplji i tehnički najsloženiji projekti. EPS je završio izgradnju postrojenja u TE Kostolac B, vrednog 96 miliona evra, a garancijska merenja su pokazala da su emisije SO2 znatno ispod važećeg evropskog standarda od 200 miligrama po kubnom metru.

Najvredniji projekat od 217 miliona evra, čija je realizacija u toku, obezbediće sistem za odsumporavanje dimnih gasova za TENT A.

TENT A, apsorber A5 i A6 / Foto: EPS

„To je jedna od najvažnijih investicija u regionu zbog visine finansijskih ulaganja i pozitivnih ekoloških efekata, kao i zbog ispunjavanja obaveza prema Energetskoj zajednici. O tome koliko su ovi projekti kompleksni govori i podatak da uvođenje sistema za odsumporavanje na četiri bloka TENT A, uključuje izgradnju čak 42 objekta. Postaje izvesno da će do sredine iduće godine postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A biti završeno. Rezultat će biti oko 10 puta manje emisije sumpor-dioksida, odnosno niže od 200 mg/m3, čime se nadmašuju zahtevi domaćih i evropskih ekoloških standarda. Projekti odsumporavanja na lokacijama EPS-ovih termo kapaciteta koji se realizuju ili su u planu, ujedno su i najveće pojedinačne ekološke investicije u Srbiji“, kaže Marković.

Krajem prošle godine postavljen je i kamen temeljac za postrojenje za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla B, vrednog 210 miliona evra. To postrojenje smanjiće emisije sumpor-dioksida za oko 20 puta. Sistem odsumporavanja dobiće i preostala dva bloka u TENT A, kao i blokovi TE Kostolac A i novi blok Kostolac B3.

Investicije na svim poljima

Samo u periodu od 2021. do 2023. godine EPS planira investicije vredne 2,2 milijarde evra. Najvažniji projekti su izgradnja novih kapaciteta i nastavak revitalizacije postojećih: izgradnja novog bloka od 350 megavata B3 u Kostolcu (618 miliona dolara), izgradnja postrojenja za odsumporavanje u četiri bloka TENT A (217 miliona evra), izgradnja prvog vetroparka od 66 megavata (oko 100 miliona evra), izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT B (210 miliona evra), revitalizacija RHE Bajina Bašta (26 miliona evra), završetak projekta izgradnje novog bloka od 350 megavata Kolubara B (oko 385 miliona evra), revitalizacija blokova A1 i A2 u TENT A sa odsumporavanjem (oko 300 miliona evra), završetak revitalizacije blokova B1 i B2 u TENT B (200 miliona evra), modernizacija i izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TE Kostolac A oko 180 miliona evra), izgradnja pristaništa u TENT A i TENT B (67 miliona evra), revitalizacija HE Đerdap 2 (200 miliona evra), revitalizacija Vlasinskih HE (oko 50 miliona evra), revitalizacije HE Bistrica (27 miliona evra), revitalizacija postojeća tri i gradnja četvrtog agregata HE Potpeć( 47 miliona evra)…

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.