Na šta se misli kada se ističe da će cene struje u BiH morati da budu usklađene sa onima u Evropi ukoliko dođe do naglog povećanja potrošnje, pitali smo stručnjaka za energetiku i bivšeg direktora Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Amera Jerlagića.

„Tu i jeste problem, što niko nije definisao šta znači tržište. Tržište je otvoreno, mi imamo oko BiH tri berze, u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj. Smatra se da je mađarska berza najbolja referenca za naš region. Dok god je prodaja električne energije za domaćinstva deo javnog snabdevanja, možemo reći da se to neće baš tako svoditi na čisto tržišne uslove kao što je to bio slučaj ove godine sa kupcima koji imaju svoje trafo stanice, takozvana tarifa V3 gde je Vlada, odnosno Parlament FBiH doneo zaključak da cena struje može da se poveća za 20 posto u slučaju kada se dogodi poremećaj na tržištu. Ipak, kada su u pitanju domaćinstva, ta vrsta javne usluge neće baš tako lako usklađivati naše cene sa tržišnim cenama. S druge strane, Elektroprivreda BiH i Elektroprivreda HZ HB su 90 posto u vlasništvu Vlade FBiH, dakle državne kompanije. Gazduju sa državnim dobrom i ne možemo jednostavno govoriti da ćemo mi neke naše državne vrednosti svoditi na tržišne uslove“, rekao je Jerlagić za Klix.ba.

Naglasio je da razume da su cene električne energije na slobodnom tržištu skuplje nego što je to slučaj na domaćem tržištu, ali da se u BiH ipak radi o državnim kompanijama kod kojih generalno postoji određena vrsta empatije prema građanima.

Čim možemo da izvozimo, to znači da imamo dovoljne količine električne energije

Jerlagića smo pitali i da li smatra da BiH ima dovoljno kapaciteta da proizvodi električnu energiju za sve potrebe, uključujući i pojačano korišćenje struje za grejanje tokom zime.

„BiH je kroz dve elektroprivrede i izvozila deo električne energije. Treća elektroprivreda je bila na bilansnoj nuli ili čak uvoznik u jednom delu godine. S te strane možemo govoriti da čim možemo da izvozimo, to znači da imamo dovoljne količine električne energije i za industriju i domaćinstva, ali s druge strane najava povećanja potrošnje zbog grejanja je iz razloga što je u ovom momentu uz ove cene praktično grejanje na struju postalo najjeftiniji oblik grejanja. Grejanje na struju je jeftinije od peleta, čak i od ogrevnog drveta odnosno uglja, da ne govorimo o gasu koji je poskupeo 100 posto i pitanje je da li će ga biti“, smatra Jerlagić.

Poskupljenje cena je u stvari prvi korak ka odvraćanju građana da ne koriste električnu energiju za grejanje

Ranije je najavljeno da će do korekcija cena električne energije morati da dođe u slučaju radikalnijeg povećanja potrošnje struje. Postavlja se pitanje da li trenutni kapaciteti mogu da budu dovoljni u takvoj situaciji i da li su najave eventualnog poskupljenja u svrhu odvraćanja građana od korišćenja struje kao izvora grejanja.

„Upravo to, dakle poskupljenje cena je u stvari prvi korak ka eventualno nekom odvraćanju građana da ne koriste električnu energiju za grejanje. Prvenstveno smatram zato što je cena električne energije ovakva kakva jeste i da je to, uslovno rečeno, problem elektroprivredama. Da je cena kao što je na tržištu verovatno bi bila puno skuplja, bila bi manja potrošnja i onda bi njima bilo svejedno da li prodaju na domaćem tržištu ili izvoze. Tada bi cene bile jednake, ali kako cene ni približno nisu jednake, onda prvim pretnjama sa tzv. ‘blok tarifom’ kad se troši struja do određene količine jedna je cena, a nakon toga bi onda bila eventualno neka ekstremno visoka cena za tu enormnu potrošnju, u što ja čisto sumnjam, jer za svaki takav postupak promene tarifa trebao bi da regulator donese svoje odluke i provede tarifni postupak“, naglasio je Jerlagić.

Sumnja da će tarifni postupak biti sproveden do kraj godine kao i da će do poskupljenja doći odmah 1. januara 2023. godine.

„Mi koji se bavimo energetikom vrlo dobro znamo da je u BiH odavno prisutno ‘unakrsno subvencioniranje’. Znači, izuzetno niska cena električne energije za domaćinstva, skuplja za industriju, a izvozi se na slobodno tržište i na neki način se ovom cenom električne energije drži socijalni mir, a da se eventualno prihodi i profiti u elektroprivredama ostvaruju tim izvozom“, zaključio je Jerlagić.

Direktor Elektroprivrede BiH Admir Andelija nedavno je pozvao stanovništvo da električnu energiju koristi racionalno istakavši da će ukoliko dođe do radikalnog rasta potrošnje struje, odnosno ako ona bude morala da se nabavlja na tržištu, biti potrebno korigirati cene.

Troškovi energije za domaćinstva širom Evrope su se skoro udvostručili

Poslednji podaci Indeksa cena energije pokazuju da su se troškovi energije za domaćinstva širom Evrope skoro udvostručili u odnosu na pre godinu dana. Računi za gas su porasli za 111 posto, a za struju za 69 posto.

Federalna vlada nedavno je na predlog Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije donela odluku koja se odnosi na ograničavanje povećanje cena snabdevanja električnom energijom za kvalifikovanog kupca (privredni subjekti) u 2023. godini do 20 posto maksimalno u odnosu na godinu ranije, pri čemu se to odnosi za ugovore s godišnjim trajanjem ili duže.

Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske pokrenula je još u avgustu tarifni postupak na osnovu zahteva distributivnih preduzeća iz sistema Elektroprivrede RS-a o povećanju cene mrežarine.

Izvor: Klix.ba