ravnoteža u politici bioenergije

Moguća je ravnoteža u politici bioenergije

Održiva upotreba bioenergije mora se udvostručiti do 2050. godine, kako bi se postigao Zeleni dogovor EU. Praktične i primenljive politike su potrebne radi podrške razvoja industrije uz zaštitu zdravlja šuma. Širom EU, između 1990. i 2015. godine, ukupna površina pod šumom se povećala za 90.000 kvadratnih kilometara - područje veličine Portugalije.

Ove jeseni, Parlament i Savet EU će unaprediti ambiciozan, sveobuhvatan skup zakonodavnih mera za p*89ostizanje klimatske neutralnosti do 2050. Veći deo dosadašnjeg uspeha EU u dekarbonizaciji je postignut održivom šumskom biomasom, koja će u budućnosti igrati integralnu ulogu.

Kako Evropa bude dalje razvijala svoje ambicije u pogledu klimatskih akcija, razvoj industrije biomase će biti od vitalnog značaja za obezbeđivanje energije i toplotne energije danas, a sutra za industrijsku dekarbonizaciju i negativne emisije. To će iziskivati od kreatora politike donošenje trajnih i doslednih politika, koje će podržati razvoj industrije, istovremeno osiguravajući zdravlje šumskih ekosistema.

„To će biti naš zadatak. Ako koristimo najbolje raspoloživo naučno znanje, onda možemo imati održivu upotrebu biomase“, rekao je Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za Evropski zeleni dogovor.

Vodeći naučni zaključci se mogu naći u nedavnom Šestom izveštaju o proceni UN-ovog međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC). Jasno je da je održiva biomasa od suštinskog značaja u svim modelima koji predviđaju održavanje globalnog zagrevanja ispod 2oC. Zaključke IPCC-a su objavili i drugi organi, uključujući i izveštaj Neto nula do 2050. godine Međunarodne agencije za energetiku (IEA), kao i procena uticaja Evropske komisije iz jula.

Dobro su utvrđene klimatske prednosti održive biomase i potreba EU da je ima više. Kakvi treba da budu ciljevi efikasne politike biomase, koja uspostavlja pravu ravnotežu između korišćenja politika za smanjenje emisija i zaštite šuma?

Zaštititi put do neto nule

Održiva bioenergija treba da obezbedi proizvodnju obnovljive energije. Ona podržava masovnu ekspanziju kapaciteta vetra i sunca, koji imaju diskontinualno snabdevanje. Trenutno čini skoro 60 posto potrošnje obnovljive energije u EU. Istovremeno obezbeđuje toplotu sa niskim emisijama ugljenika za skoro 50 miliona evropskih domaćinstava.

Taj postotak će se smanjivati, kako ostale tehnologije čiste energije nastave da se povećavaju. Količina bioenergije u stvarnom smislu se mora, takođe, značajno povećati, kako bi se postigli ciljevi za 2030. i 2050. godinu. To je zbog sve važnije uloge koju će biomasa igrati u pružanju toplote za industriju sa niskim sadržajem ugljenika. Takođe će pružati osnovne mogućnosti uklanjanja ugljenika kroz široko rasprostranjeno usvajanje biomase sa tehnologijom hvatanja i skladištenja ugljenika (BECCS).

Politike bi trebale da odražavaju neophodnu ulogu bioenergije i da podrže njen održivi rast kao imperativ za postizanje Zelenog dogovora.

Izbegavanje rešenja u potrazi za problemom

Neki skeptici u pogledu biomase preferiraju restriktivnije mere zbog zabrinutosti o potencijalnim štetnim uticajima na šume. Iako je ovo važna tema, koju treba ozbiljno shvatiti, stvarni podaci sakupljani celu deceniju pokazuje da sektor šumarstva, a posebno industrija bioenergije, zapravo štite šumske ekosisteme.

Širom EU, između 1990. i 2015. godine, ukupna površina pod šumom se povećala za 90.000 kvadratnih kilometara – područje veličine Portugalije. Gotovo svaka zemlja članica je u tom periodu videla rast svojih šuma. Osim toga, količina drveta i težina ugljenika koji je uskladište u evropskim šumama povećali su se za 50 posto u poslednjih 30 godina. To se nije dogodilo jer je došlo do smanjenja potražnje za drvetom. Naprotiv, održiva upotreba bioenergije se povećala za 20 posto od 2000. godine. Ovi blagotvorni trendovi su dobrim delom posledica kombinacije savremenih šumarskih praksi i jakih tržišta drva, uparenih sa efikasnim propisima.

Industrija biomase je najstrože regulisana u čitavom sektoru šumskih proizvoda. Ona mora zakonski biti u skladu sa Direktivom EU o obnovljivoj energiji (RED). Ova direktiva osigurava i izvor i održivost lanca snabdevanja, rešava kritična pitanja poput zaštite visoko vrednih područja, biodiverziteta i ugroženih vrsta, kao i održavanje zaliha šumskog ugljenika.

Održavanje poverenja investitora

Finansijski sektor je jedan od najmoćnijih aktera koji može katalizovati promene i ubrzati tranziciju čiste energije. Analiza kompanije Mckinsey procenjuje da će dekarbonizacija evropske ekonomije do sredine veka koštati 28 biliona evra, a privatni sektor će finansirati oko 700 milijardi evra godišnje u naredne tri decenije.

Održiva biomasa je dala veliki doprinos tranziciji čiste energije u EU, a njena uloga će postati sve važnija sa povećanjem ciljeva i ambicija dekarbonizacije. Čvrst okvir politike, koji je praktičan, primenjiv i koji se nadograđuje na postojećem uspehu, osiguraće da rast održive biomase može držati korak i podržaće Evropu na njenom putu da postane prvi svetski ugljenično neutralni kontinent.

Izvor: Politico / BY WORLD BIOENERGY ASSOCIATION

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti