MOL pod lupom zbog slovenačkog OMV-a

Evropska Komisija pokrenula je istragu u vezi sa preuzimanjem OMV Slovenija, od strane MOL-a, ispitujući usklađenost ovog poteza sa deoničarskim ugovorom Vlade Republike Hrvatske i mađarske kompanije. Naime, prema tom dokumentu iz 2003. godine, MOL i INA na tržištu Slovenije mogu da nastupaju samo pod robnom markom INE.

Evropska komisija otvorila je temeljnu istragu kako bi ocenila predloženu akviziju OMV Slovenija od strane mađarske naftne i gasne grupe MOL, prema Uredbi EU o spajanju, pišu mediji poslednjih dana. Da podsetimo, Koncern MOL Grupa postigao je dogovor sa kompanijom OMV da kupi udeo od 92,25 odsto u kompaniji OMV Slovenija, po ceni od 301 milion evra. Ta transakcija uključuje 120 benzinskih stanica širom Slovenije.

Kako su objavili mađarski mediji, ideja je da se benzinske pumpe brendiraju pod brendom MOL-a, iako u deoničarskom ugovoru iz 2003. godine s hrvatskom Vladom stoji da MOL i INA na tržištu Slovenije mogu da nastupaju samo pod robnom markom INE.

Ivan Brodić, urednik EnergyPressa, za portal Direktno prokomentarisao je vest o istrazi Evropske komisije.

Brodić kaže da preuzimanje OMV-ovih benzinskih stanica od strane MOL grupe još nije odobreno, tako da se o tome govori s rezervom odobrenja evropskih i slovenačkih regulatora. Međutim, kako ističe sagovornik, priča koju su lansirali neki slovenački i hrvatski mediji, podstaknuti informacijom „zabrinute grupe građana i eksperata“ slabo može da drži vodu iz nekoliko razloga.

Jednoglasna odluka

Na pitanje da li preuzimanje predstavlja kršenje deoničkog ugovora između MOL-a i hrvatske države, odnosno, da li benzinske stanice treba da nose ime INA, Brodić pojašnjava da postoji odredba međudeoničarskog ugovora između INA-a i MOL-a, činjenica jeste da je ova odluka donesena kako na nivou INE, tako i na nivou MOL-a, što je pokriveno izveštajima, referentnim berzama, s obzirom da su obe kompanije na berzi.

„Međutim, prema tim izveštajima, na nivou INE, koja je imala pravo preče kupovine zato što je posedovala deonice u zajedničkoj kompaniji s OMV-om, odluka o tome da se ide u ovaj posao preko MOL-a donesena je jednoglasno, tako da su za nju glasali predstavnici oba velika deoničara (Republike Hrvatske i MOL-a). Poznavajući mentalitet države imenovanih upravljača u javnim kompanijama, čisto sumnjam da bi neko glasao za odluku takve vrste, bez komunikacije sa – na izborima verifikovanim – predstavnicima vlasnika, a da ne bi bio smenjen. Uz to, ne znam ni za jednu odluku u INI koja se tiče poslovnih, dakle, ne političkih, procesa koja nije jednoglasno doneta“, pojašnjava sagovornik.

INA je dobro prošla

Objašnjavajući poslovne razloge koji su doveli do ovakve situacije, Bodrić kaže da je INA u ovom poslu prošla prilično dobro, jer bi, kako objašnjava, teško sama, bez nekih izazova za poslovanje, ušla u ovakvu akviziciju, mada je imala pravo preče kupovine.

„Naime, u uslovima izazova u rafinerijskom biznisu, kada je u Evropi zatvoreno nebrojeno rafinerija, INA je zadržala tržište za riječku rafineriju, koja se nalazi u ciklusu modernizacije, čime je zadržala i kanal nabavke derivata na mediteranskom tržištu. Ako tome dodamo i širenje istraživanja i proizvodnje, što je, takođe, najavljeno iz kompanije, možemo da zaključimo da je INA ostala vertikalno integrisana naftna kompanija, usprkos optužbama „zabrinutih građana i eksperata”, navodi urednik Energy Pressa u razgovoru za portal Direktno, dodajući da je takva situacija i potpuno prirodna.

Brendiranje pumpi – po poslovnoj logici

Inače, INA će u novoj kompaniji biti partner MOL-u u srazmeri  1/3 , prema 2/3, u korist lukrativnijeg finansijera – MOL-a.

„Što se tiče brendiranja novih benzinskih pumpi, naravno da bi nama u Hrvatskoj godilo kada bi to bila INA-ina markica, međutim kod poslova o kojima je ovde reč, koji se odnose na specifična tržišta i u koje je uključeno više partnera – o tome odlučuje poslovna, a ne emotivna logika”, objašnjava Brodić.

„U novonastaloj situaciji izazvanoj ukrajinskom krizom i sve izvesnijim stavovima prema zabrani i penalizaciji ruskih energenata, u ovom slučaju nafte i derivata, i slovenačko tržište je prošlo jako dobro. Pored toga što se i tamo zaoštrava konkurencija dva najveća igrača na tržištu distribucije Adria regije (Petrola i INA-e), slovenačko tržište dobija diverzifikaciju nabavke derivata, iz dva pravca: dosadašnjeg, iz OMV-ove rafinerije, ali sada i iz mediteranskog, iz riječke rafinerije”. podseća sagovornik.

„Pored toga, austrijska rafinerija je, trenutno, na dvadesetak odsto kapaciteta i to nakon što je bila u kvaru i u remontu, što je uz vladinu intervenciju u cene, Petrolu onemogućilo kvalitetnu distribuciju na tržištu maloprodaje naftnih derivata“, dodaje Brodić.

Epilog istrage

Da li postoje neke najave kakav bi epilog mogla imati ova istraga?

„Nisam pravnik specijalizovan za regulatorno pravo, pa mi je teško da kažem kakav će biti ishod istrage, pogotovo što smo svedoci evropskih stremljenja prema smanjenju ekonomskih sloboda – čitajte nacionalizacijama -na energetskom tržištu. Ipak, čini mi se da tržišni argumenti govore protiv optužbi dela kolega iz slovenačkih i hrvatskih medija, podstaknutih informacijama „zabrinutih građana i eksperata“.

Nejasno je, naime, kako je zaoštravanje konkurencije i diverzifikacija nabavke energenata u neskladu sa tezom o smanjenju tržišne utakmice.

„Upravo je to garant pristupačnosti proizvoda i njegovoj prihvatljivosti pojedincima i poslovnim subjektima, kako u cenovnom tako i u kvalitativnom smislu, na svakom tržištu, pa tako i onom energetskom“, zaključio je Brodić u razgovoru za portal Direktno.

Deoničarski ugovor

Portal Direktno je na istu temu kontaktirao i Damira Vanđelića, predsednika Udruženja ZRIN, kao i bivšeg šefa Fonda za obnovu i bivšeg člana Nadzornog odbora (NO) INE koji kaže da potez oko preuzimanja OMV Slovenija nije u skladu s članom 9.2.10 deoničarskog ugovora.

Taj član glasi: „Strateški investitor se obvezuje Vladi da će osigurati da nijedna osoba uključena u redovne poslovne operacije Strateškog investitora u nadležnosti Hrvatske, Crne Gore, Kosova, Albanije, Srbije, Slovenije ili Bosne („Ograničena tržišta”), ne učestvuje u upravljanju i vođenju Društva, niti ima bilo kakav pristup povlašćenim podacima“.

Naš sagovornik ističe da mediji nisu spominjali da je INA učestvovala u due diligence procesu za OMV Slovenija. Naime, „MOL je naveden da je obavljao due diligence, zajedno s kompanijama PKN Orlen, Socar i Coral“.

I Brodić i Vanđelić kažu da je INA imala pravo preče kupovine.

„INA je bila suvlasnik OMV Slovenija uz OMV AG, sa 7,75 odsto vlasništva i kao takva je imala pravo preče kupovine. Sada stiče još 25,25 odsto, ali ne od OMV AG, nego od MOL-a koji kupuje celi paket od 92,25 odsto od OMV AG i prodaje 25,25 odsto INI. INA, naravno, finansira otkup tog dela od 25,25 odsto, da bi dostigla 33 odsto“, objašnjava Vanđelić.

Obvezujući sporazum MOL-INA je potpisan oko dva meseca pre nego što je Nadzorni odbor INE saznao išta o tome.

Šta bi bilo najbolje?

„O detaljima dogovora nas je obavestio ministar privrede na sastanku 26. jula 2021. godine“, dodaje Vanđelić i ističe da, dok je bio u INI – Nadzorni odbor nije doneo konačnu odluku za preuzimanje i imao je niz primedbi i zahteva za izmene.

„Lično sam davao izjave u medijima da je najbolje za INU da ona preuzme OMV Slovenija. Da je to najbolje za INU, potvrdio mi je i deo članova uprave, a to je i logično zbog niza sinergija za INU: rafinerijskih i skladišnih, a i s aspekta preuzimanja oko 29 odsto tržišta Slovenije“, nastavlja predsednik Udruženja ZRIN.

Što se tiče same istrage Evropske komisije, Vanđelić kaže:

„Istraga Komisije ne bi bila pokrenuta da ne smatraju da ima osnove, iako lično mislim da nije usmerena na odnos INA-MOL, već, verovatno, na zaštitu tržišne konkurencije u Sloveniji“.

Izvor: Direktno

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.