MOSAIC – Prvi srpski satelit

Srbija bi u bliskoj budućnosti mogla da se pridruži svetskoj svemirskoj zajednici i državama koje rade na razvoju svemirskih tehnologija. Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd, uveliko radi na razvoju projekta MOSAIC, koji će u Zemljinu orbitu poslati prvi srpski kjub-satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje. Lansiranje se očekuje sredinom 2025. godine. Marko Gavrilović, student generacije Mašinskog fakulteta, zadužen je za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti.

Osnovni cilj projekta MOSAIC je uspostavljanje čvrstog temelja za razvoj svemirskih projekata u Srbiji, kroz ovladavanje bazičnim svemirskim tehnologijama i kao podrška za razvoj kurikuluma posvećenih istraživanjima svemira na Univerzitetu u Beogradu. Pored osvajanja tehnologija malih standardizovanih kosmičkih letelica bez sopstvenih pogona (a naročito njihove stabilizacije), MOSAIC će omogućiti i izvođenje prvih naučnih eksperimenata u svemiru, kao i dobijanje prvih fotografija naše zemlje iz svemira.

Lansiranje satelita okvirno je planirano za 2025. godinu. Za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti, zadužen je Marko Gavrilović, student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu.

„Moj zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdim kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj Sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon. Naime, u veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 km na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita. To je tzv. dinamika razređenih gasova koja bitno utiče na njegovo kretanje. Zato je veoma važno da se precizno odrede svi dinamički parametri, a posebno je važno odrediti tzv. Koeficijent akomodacije energije (Energy Accommodation Coefficient – α), kao i koeficijent otpora i uzgona.  Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita, kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti. To do sada niko nije uradio i smatramo da će to dati veliki doprinos razvoju budućih kjub satelita“,  kaže naš mladi sagovornik, koji će iskustvo s projekta MOSAIC pretočiti u svoj master rad na Matematičkom fakultetu.

Lansiranje satelita sredinom 2025. godine

Dodaje da će satelit biti lansiran tokom sledećeg maksimuma jedanaestogodišnjeg Sunčevog ciklusa, koji se očekuje sredinom 2025. godine i obavljaće posmatranja u tzv. mekom X-opsegu. Članovi istraživačkog tima su uvereni da će to značajno doprineti  boljem razumevanju naučnih fenomena koji su povezani s tim zračenjem, istakao je Marko.

Poziv da učestvuje u projektu MOSAIC dobio je od svog mentora, dr Dušana Marčete sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu. U projektnom timu koji radi na razvoju kjub satelita su i istraživači Mašinskog fakulteta,  prof. dr Đorđe Čantrak sa Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme, vanr. prof. dr Jelena Svorcan i vanr. prof. dr Toni Ivanov sa Katedre za vazduhoplovstvo, zatim dr Nikola Veselinović iz Instituta za fiziku, dr Luka Popvić iz Astronomske opservatorije u Beogradu, kai  i dr Dragana Ilić, takođe sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.

Ovaj višestruko talentovani mladić, od početka školovanja beleži samo uspehe. Nosilac je Vukove diplome i titule „Đak generacije“ beogradske srednje škole Politehnika – Škola za nove tehnologije“. Dobitnik je pohvalnice Kraljevskog Doma Karađorđević uz saglasnost Ministarstva prosvete,  za iskazan izvanredan uspeh u završenom srednjem obrazovanju 2017. godine. Iste godine dobio je i nagradu Gradske uprave grada Beograda i Sekretarijata za obrazovanje za postigune uspehe tokom školovanja kao učenik generacije na svečanom prijemu u Starom dvoru. Dobitnik je sertifikata za prisustvo kao delegat na petoj sesiji Modela Ujedinjenih Nacija 2017. godine.

Niže uspehe

Marko je upisao osnovne akademske studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2017. godine, kao prvi na rang listi i završio ih je u maju 2020. godine sa najvišom prosečnom ocenom 10.00. Školovanje je nastavio na master studijama na smeru Mehanika, koje je takođe završio s najvišom prosečnom ocenom 10.00, kada je odbranio i prvi master rad iz Analitičke mehanike u istoriji Mašinskog fakulteta na temu „Kvazikoordinate i kvazibrzine. Ojler-Lagranževe diferencijalne jednačine i Lagranževe jednačine druge vrste složenog kretanja materijalnog sistema“, takođe sa ocenom 10.

Nosilac je titule „Najbolji student osnovnih akademskih studija“, „Najbolji student master akademskih studija“, kao i titule „Student generacije“ za postignute vrhunske rezultate tokom celih studija. Povodom Dana Univerziteta u Beogradu, 10. septembra 2021. godine, nagrađen je Poveljom za izuzetan uspeh kao najbolji student generacije Mašinskog fakulteta koji je završio osnovne akademske studije u školskoj 2019/2020. godini koju dodeljuje Univerzitet u Beogradu.

Iza Marka je i veliki broj takmičenja na kojima je postigao zavidne rezultate, ne samo tokom srednjoškolskog obrazovanja, nego i tokom studija. Dobitnik je nekoliko nagrada na Republičkim i regionalnim takmičenja iz programiranja kompjuterskog upravljanja kao i šampionske titule iz predmeta Mehanika koju je osvojio na Mašinijadi – tradicionalnom susretu studenata mašinstva iz zemlje i regiona, i to 2019., kao takmičar i 2022. kao komentor studentskog tima.

Marko je dobitnik je Stipendije za izuzetno nadarene studente Republike Srbije, koju dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tri godine zaredom, odnosno školske 2019/2020, 2020/2021 i 2021/2022. godine.

Akademsku karijeru i rad na Mašinskom fakultetu je započeo već na master studijama, kao prvi saradnik u nastavi Katedre za Mehaniku. Pred Markom su mnogi naučni izazovi, kao i učešća na međunarodnim konferencijama koje ga očekuju sledeće godine.

O značaju projekta MOSAIC

Donedavno, kosmička istraživanja su bila dostupna samo najrazvijenim zemljama sveta.  Ubrzani tehnološki razvoj u oblasti informacionih tehnologija, elektronike, komunikacija, upravljanja, savremenih materijala, proizvodnih tehnologija i drugih oblasti, omogućio je širenje osvojenih znanja i tehnologija u oblasti kosmičkih istraživanja i na manje razvijene države, koje  žele da ubrzaju svoj razvoj i postanu konkurente.

Skoro sve zemlje u okruženju Srbije su započele razvoj svojih svemirskih projekata. Vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle u razvoju svojih debitanstkih projekata. Imajući to u vidu, projekat MOSAIC predstavlja šansu da i Srbija uhvati korak sa svetom u ovoj oblasti.

Koncept kjubsata je razrađen. Satelit se sastoji se od tri kocke, dimenzija 30h10h10 sm. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijetnacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela.

Posmatranje Zemlje je jedan od najznačajnijih ciljeva kjub-satelita i svemirskih misija upošte. MOSAIC će poslati prve domaće fotografije naše zemlje iz svemira u visokoj rezoluciji. Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bi mogao da se nadgleda svaki deo naše zemlje, prate klimatske promene, promene staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača i slično.

Izvor: Mašinski fakultet

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.