Donald Tramp rekao je da njegov plan za preuzimanje kontrole nad 65 milijardi barela venecuelanske nafte ima više ciljeva: povećanje američkih naftnih rezervi, privlačenje investicija u posrnuli energetski sektor Venecuele i snižavanje cena benzina za Amerikance.

Međutim, neobičan sporazum sa privremenom venecuelanskom vladom, objavljen na društvenim mrežama u petak uz malo detalja, godinama bi imao mali uticaj na cene goriva, a kompanijama koje žele da ga iskoriste nosi finansijske i pravne rizike, rekli su analitičari za Fajnenšel tajms.

Hoće li biti političkih reakcija?

Stručnjaci su upozorili da bi, ukoliko sporazum pojača osećaj u Venecueli da američka vlada iskorišćava njene prirodne resurse, mogao da izazove i političku reakciju koja bi destabilizovala privremenu predsednicu Delsi Rodrigez, ključnu partnerku Trampove administracije.

„Cilj SAD je da smanji rizik privatnih dugoročnih ulaganja, ali značajni politički rizici i u Vašingtonu i u Karakasu ograničiće efekte plana“, rekao je Bob Mekneli, osnivač konsultantske kompanije Rapidan Enerdži Grup.

Pod pretpostavkom da je sporazum prošao pravnu proveru nakon objavljivanja svih detalja, novi američki predsednik bi ga barem ponovo razmotrio, ako ne i raskinuo 2029. godine, smatra on.

„Demokratski naslednik predsednika Trampa možda bi radije preusmerio pristupe državnog kapitalizma poput ovog sa nafte na obnovljive izvore energije i otkazao ga. Čak i ako bi republikanski naslednik odlučio da podrži investicioni okvir, budući venecuelanski režim mogao bi da odluči da ga ukine, kao što je to učinio dva puta ranije“, rekao je Mekneli.

Neki stručnjaci navode da bi učešće Alehandra Betankura kao partnera u ovom poduhvatu moglo da odvrati investitore.

Prema sporazumu, Vašington planira da preuzme 35 odsto udela u kompaniji Nort Amerikan Blu Enerdži Partners, privatnoj firmi koju vodi Alehandro Betankur, kontroverzni venecuelanski biznismen koji poseduje drugu najveću privatnu naftnu kompaniju u zemlji.

To bi SAD dalo pravo da, po proizvodnim troškovima, kupuju garantovanih 20 odsto proizvodnje sa svih postojećih i budućih polja kojima kompanija upravlja.

Vašington bi takođe imao pravo preče kupovine preostalih 80 odsto proizvodnje, kako bi obezbedio garantovano snabdevanje u vanrednim situacijama.

Nort Amerikan Blu Enerdži Partners planira da dodeli licence ili osnuje zajednička ulaganja sa energetskim kompanijama za razvoj 17 venecuelanskih naftnih polja putem koncesija na 100 godina, navodi se u informativnom dokumentu Bele kuće.

Bela kuća je saopštila da je većinu dodatnih naftnih polja kojima će upravljati NABEP prethodno kontrolisale ili njima upravljale ruske i kineske kompanije.

Namena da se formira privatna kompanija koju podržavaju SAD, sa drugim najvećim rezervama u vlasništvu privatne naftne kompanije na svetu posle Saudi Aramka, šokirala je američku naftnu industriju, koja nije bila obaveštena o planu pre Trampove objave.

Značajne prepreke

Tri najveće američke naftne kompanije, EgzonMobil, KonokoFilips i Ševron, uzdržale su se od komentara o sporazumu, čiji je cilj da prevaziđe nevoljnost američkih kompanija da ulažu kapital u zemlju koja je tokom prethodnih decenija eksproprisala milijarde dolara vrednu američku imovinu.

Pored političkih rizika ulaganja u zemlju u kojoj je američka vojska u januaru izvela operaciju zarobljavanja bivšeg lidera Nikolasa Madura, postoje i tehničke i finansijske prepreke za eksploataciju venecuelanske nafte.

Većina resursa ove zemlje sastoji se od teške nafte – izuzetno guste sirove nafte, nalik katranu, koja ne teče lako i za čiju su proizvodnju potrebni specijalizovana oprema i stručnost.

„Potrebna ulaganja su ogromna, potencijalno blizu 100 milijardi dolara tokom vremena, jer problem nije samo u bušenju bušotina. Venecueli su potrebni sistemi za prikupljanje nafte, cevovodi, energija, kapaciteti za preradu, razređivači, logistika i obnova teško degradirane infrastrukture“, rekao je Šrajner Parker, partner u istraživačkoj kompaniji Rajstad Enerdži.

On je rekao da bi moglo da prođe 10 godina dok se razvije 17 naftnih polja obuhvaćenih sporazumom i poveća proizvodnja nafte u zemlji za oko 1,5 miliona barela dnevno, što znači da je bilo kakva korist za američke potrošače kroz niže cene benzina i dizela veoma daleka perspektiva.

Značajan pad proizvodnje

Venecuela proizvodi oko 1,12 miliona barela nafte dnevno, što je tek deo od 3,5 miliona barela dnevno koliko je proizvodila na vrhuncu tokom 1970-ih i manje od desetine američke proizvodnje od 13,8 miliona barela dnevno.

Nekoliko stranih investitora u venecuelansku naftnu industriju na kopnu pokazalo je spremnost da proširi postojeće operacije, pod uslovom da Karakas ublaži poreski i režim tantijema.

Očekuje se da će Ševron ove nedelje objaviti proširenje svojih naftnih operacija u Venecueli – u okviru dogovora koji je postignut odvojeno od novog Trampovog sporazuma – ali privlačenje novih učesnika u zemlju i dalje je teško zbog izazova poslovanja u Venecueli i manje rizičnih prilika na drugim tržištima.

Jedan američki investitor koji je nedavno posetio Venecuelu kako bi istražio potencijalne mogućnosti za ulaganje rekao je za „Fajnenšel tajms“ da njegovo interesovanje za zemlju opada.

„Manje se radi o politici, a više o onome što sam smatrao prilikama, tako da nagrada nije bila vredna rizika“, rekao je on.

Međutim, politika sporazuma u Vašingtonu i Karakasu puna je složenosti i rizika koji bi mogli da odvrate potencijalne investitore ukoliko ne budu sigurni da će sporazum dugoročno ostati na snazi.

Visoki demokratski političari već su oštro kritikovali sporazum kao „korupciju epskih razmera“, nagoveštavajući da će, ukoliko njihova stranka pobedi na izborima za Kongres u novembru, sporazum biti detaljno ispitan.

„Budimo jasni: ovo nije pobeda. Ovo je dokaz da je Tramp rizikovao živote naših pripadnika vojske kako bi obezbedio venecuelansku naftu za svoje milijarderske prijatelje“, rekao je Kris Van Holen, senator iz Merilenda.

Neki stručnjaci upozoravaju da je sporazum u suprotnosti sa venecuelanskim ustavom i navode da bi učešće Betankura, koji je u Švajcarskoj bio predmet istrage zbog pranja novca, kao partnera u ovom poduhvatu moglo da odvrati investitore.

„Teško mi je da razumem: kako je davanje Betankuru ili Pentagonu centralne uloge u upravljanju značajnim naftnim rezervama u nacionalnom interesu Venecuele?“, rekao je Rikardo Hausman, ekonomista sa Harvarda i ministar za planiranje u venecuelanskoj vladi početkom 1990-ih.

Prizor novog doba neokolonijalizma u Venecueli, podstaknut Trampovim sporazumom, već je pojačao tenzije na ulicama Karakasa, gde su levičarske grupe u subotu demonstrirale protiv „starateljstva“ SAD nad Venecuelom. Sporazum su kritikovali i pojedini pripadnici opozicije.

Elijas Ferer, osnivač Orinoko Risrča, rekao je da će način na koji je Tramp najavio sporazum, kao da će SAD posedovati venecuelanske rezerve, izazvati dodatne probleme vlastima u Karakasu.

„To izaziva negativne reakcije. Mislim da se ove godine neće pretvoriti u nešto veliko, ali će se vremenom razviti u ogorčenje koje će biti usmereno ne samo protiv Delsi Rodrigez, već i protiv Trampa i Sjedinjenih Država“, izjavio je Elijas Ferer.

Izvor: Seebiz