Mreže prenosa i distribucije u EU se ne razvijaju tempom koji nameće REPower EU. Do 2030.godine Evropa planira da se instalira 50 do 60 miliona toplotnih pumpi, 65 do 70 miliona električnih vozila i više od 600 GW dodatnih obnovljivih izvora energije, kako predviđa REPower EU. Približno 70 odsto ovog kapaciteta biće direktno povezano na distributivnu mrežu. Trenutni oskudni kapaciteti rezultiraju dužim čekanjem na mrežnu vezu, zagušenim područjima i većim troškovima za korisnike mreže. Da bi se to izbeglo, Evropa mora da ojača i proširi svoju mrežnu infrastrukturu.
Novi izveštaj na mreži Euroelektrika o Energetskom sistemu budućnosti (Power System of the Future) pokazuje šta trenutna reforma dizajna tržišta električne energije može da pruži, ali poziva na podsticanje predviđanja ulaganja, dugoročno planiranje mreže, digitalizaciju, fleksibilnost i naprednije razmene podataka.
Problematične licence za mrežnu infrastrukturu
Planirane investicije treba strukturno uključiti u reformu dizajna tržišta električne energije kako bi se premostio deficit ulaganja EU u elektroenergetsku infrastrukturu od 7 milijardi evra godišnje. Kao što je prikazano u studiji Eurelektrika Decarbonisation Speedvais, EU trenutno ulaže 23 milijarde evra godišnje u mrežnu infrastrukturu. „Prenisko je“, navodi Eurelektrik i naglašava da bi „ulaganja u distributivne mreže trebalo da do 2030. godine dostignu najmanje 38 milijardi evra godišnje, a do 2050. godine do 100 milijardi evra godišnje, uzimajući u obzir projektovanu dodatnu potražnju za ispunjavanje zahteva EU u programima dekarbonizacije“.
Podsticanje neophodnih nivoa investicija takođe zahteva ubrzano izdavanje dozvola. Danas dugoročne dozvole za izgradnju mreže često odlažu realizaciju projekata OIE. Ovo strukturalno vremensko kašnjenje povećava rizik od zagušenja zbog rastuće potrebe za povezivanjem i kapacitetima. Kreatori politike moraju hitno da se dogovore oko pojednostavljenog procesa licenciranja. Uključivanje ažuriranja mreže u projekat generatora pod jednom licencom takođe može olakšati ovo administrativno opterećenje. Istovremeno, tokom razvoja nove infrastrukture postojeće mreže treba maksimalno optimizovati. Ovo zahteva digitalizaciju i fleksibilne ugovore o priključenju kao način za optimizaciju korišćenja postojećih kapaciteta u prenatrpanim područjima. Omogućavanjem bržeg povezivanja na mrežu za neke od potrebnih kapaciteta, ovi sporazumi mogu delimično ublažiti brzinu izgradnje dodatnih kapaciteta.
Uloga regulatora
Pošto ovi instrumenti omogućavaju efikasnije korišćenje postojeće mreže, trebalo bi ih promovisati svim korisnicima mreže u jasnom zakonskom okviru. Potrošači električne energije mogu dalje da pomognu u upravljanju mrežom i poboljšaju ukupne stabilnost sistema prebacivanjem ili smanjenjem svoje potrošnje na manje zagušene sate kroz šeme odgovora na potražnju i kroz lokalna tržišta fleksibilnosti. Međutim, za oslobađanje veće fleksibilnosti potrebna je i pametnija mreža.
Regulatori treba da podstiču ulaganja operatera sistema u digitalizaciju, a pored toga, unapred urađena planiranja zahtevaju tačne informacije. Podsticanje bliže saradnje i transparentne razmene podataka između operatora sistema i učesnika na tržištu, kao i nacionalnih vlasti, najvažnije je za detaljnije razumevanje traženog vremena za povezivanje i potrebe za kapacitetima. Robusni mehanizmi za deljenje podataka mogu omogućiti operaterima sistema da naprave preciznija predviđanja o novim obrascima proizvodnje i zahtevima za kapacitetetima, naglašava Eurelekrik.
Izvor: energetika-net
