Primena zelenog vodonika moguća je u mnogim industrijama, što je prilika i za Hrvatsku. To je istaknuto na završnoj radionici projekta DanuP-2-Gas – Mogućnosti i potencijali korišćenja Power-to-gas tehnologije, koju je organizovao Energetski institut Hrvoje Požar (EIHP) u Zagrebu.
Glavni cilj projekta Interreg Danube – Inovativni model za podršku energetskoj sigurnosti i diversifikaciji u Dunavskoj regiji kombinovanjem energije iz biomase s viškovima obnovljive energije – je iskorišćavanje potencijala energije biomase u dunavskom regionu i, u skladu s tim, iskorišćavanje tog potencijala dodavanjem koncepta skladištenja energije iz neiskorišćenih obnovljivih izvora (viška u proizvodnji).
Navedenim konceptom povezuju se elektroenergetski i gasni sistem tako što se koriste obnovljivi izvori i proizvedena električna energija za proizvodnju gasa (biometan), koki se jednostavnije skladišti i koristi u gasnom sistemu.
Nedostatak podataka
Marija Šćulac Domac, direktorka Sektora za energetiku i zaštitu okoline Hrvatske gospodarske komore (HGK), izjavila je da vodonik još uvek nije dostigao svoj puni potencijal.
Kako je rekla, razvoj vodonikovih tehnologija i njegova primena predstavlja šansu za hrvatske kompanije“, rekla je a je Šćulac Domac .
Ivona Hulenić iz Odeljenja za obnovljive izvore energije, klimu i zaštitu okoline EIHP-a, naglašava da je projekt DanuP-2-Gas trajao 30 meseci.
Korišćenjem novih tehnologija, objašnjava, razmatrana je mogućnost gasifikacije sintetičkog gasa, kako bi se CO2 obogaćivao do nivoa biometana, obnovljivog gasa.
Spajanje elektroenergetskog i gasnog sektora
„Razmišljali smo o proizvodnji, ali i o skladištenju gasa. Tako dolazimo do suštine projekta, a to je spajanje elektroenergetskog i gasnog sektora“, napominje Hulenić.
Uprkos velikom potencijalu dunavske regije, kako dodaje, postoje i određeni izazovi.
„To su zakonodavni okvir, nedostatak agregiranih podataka i financijskih alata i podsticaja, što nije problem samo u Hrvatskoj, nego i u okruženju“, ističe Hulenić.
Jedno od rešenja prepoznato je u snažnijoj saradnji regionalnih stejholdera i podsticaju međunarodne povezanosti.
Vodonik iz Afrike
Dinko Đurđević iz neprofitnog udruženja Hydrogen Europe kaže da je trenutno samo 3,7 odsto vodonika dobijeno elektrolizom, pa je zbog toga potrebno da se poveća njegova proizvodnja i iz otpadnog mulja, između ostalog, iz mešanog komunalnog otpada.
Težnja za niskougljeničnom privredom sve više u prvi plan pomera zakonodavstvo koje se tiče i vodonikovih energetskih tehnika.
„Ključna stavka iz plana REPowerEU je da se do 2030. planira proizvodnja 20 miliona tona vodonika koji će se koristiti u Evropskoj uniji. Od toga, 10 miliona tona bi trebalo da se proizvodi u EU-u, a druga polovina bi se uvozila. Trenutni se cilja na proizvodnju iz Afrike koja ima značajne potencijale proizvodnje obnovljivih izvora, posebno iz sunčeve energije. Tako bi se na tom kontinentu proizvodio vodonik koji bi se, potom, vodikovodima dovodio do Evrope“, naglašava Đurđević.
Predaja predloga
Vjekoslav Jukić, načelnik Sektora za energetsku politiku i planiranje Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja, kaže da je predat prvi predlog za projekat Dolina vodonika Severni Jadran sa Slovenijom i tri italijanske regije Friuli-Venezia-Giulia (FVG).
U sklopu završne radionice održan je, između ostalog, panel Potencijali Hrvatske o vodonikovim lancima vrednosti. Na njemu su predstavljeni još neki projekti u raznim fazama razvoja čiji je cilj ispunjavanje evropskih dekarbonizacijskih zahteva korišćenjem vodonikovih energetskih tehnika.
Izvor: Energetika-net
