Brzo usvajanje tehnologija čiste energije nudi velike mogućnosti za zemlje koje žele da ih proizvode i trguju, ali, takođe, predstavlja izazovne odluke za vlade, koje se suočavaju sa tenzijama i kompromisima na osnovu industrijske i trgovinske politike koju odluče da sprovode, prema novom izveštaju koji je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Perspektive energetske tehnologije 2024 (Energy Technology Perspectives 2024/ETP-2024) – najnoviji deo vodeće tehnološke publikacije IEA – fokusira se na izglede za šest najboljih masovno proizvedenih tehnologija čiste energije: solarna – fotonaponska energija, vetroturbine, električni automobili, baterije, elektrolizeri i toplotne pumpe. Na osnovu današnjih postavki politike, globalno tržište za ove tehnologije trebalo bi da poraste sa 700 milijardi dolara u 2023. godini, na više od dva biliona dolara do 2035. – blizu vrednosti svetskog tržišta sirove nafte poslednjih godina. Očekuje se i nagli rast trgovine čistim tehnologijama – za deceniju se više nego utrostručio i dostigao 575 milijardi dolara, što je preko 50% više od današnje globalne trgovine prirodnim gasom.

Trenutno stanje proizvodnje i trgovine

Izveštaj, koji se takođe bavi ključnim materijalima kao što su čelik i aluminijum, pruža prvi analitički okvir takve vrste za kreatore politike dok se kreću kroz dinamičan i složen pejzaž proizvodnje i trgovine čiste energije. Izgrađen na novosastavljenom skupu podataka odozdo prema gore i kvantitativnom modeliranju zasnovanom na politikama zemalja, ETP-2024 prikazuje trenutno stanje proizvodnje i trgovine čiste energije i način na koji treba da se razvijaju. Na taj način istražuje kako zemlje u različitim fazama razvoja mogu da iskoriste prednosti energetske ekonomije u nastajanju dok teže da obezbede sigurne i isplative tranzicije na čistu energiju.

„Tržište čistih tehnologija će se povećati u narednoj deceniji, sve više sustižući tržišta fosilnih goriva. Kako zemlje nastoje da definišu svoju ulogu u novoj energetskoj ekonomiji, tri vitalne oblasti politike – energija, industrija i trgovina – postaju sve više međusobno povezane. Iako ovo stavlja vlade pred teške i komplikovane odluke, ovaj revolucionarni novi izveštaj IEA pruža snažnu osnovu za njihove odluke zasnovane na podacima“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol. „Tranzicije na čistu energiju predstavljaju veliku ekonomsku priliku, kao što smo pokazali, i zemlje s pravom nastoje da to iskoriste. Međutim, vlade treba da nastoje da razviju mere koje takođe podstiču kontinuiranu konkurenciju, inovacije i smanjenje troškova, kao i napredak ka njihovim energetskim i klimatskim ciljevima.”

Rekordna ulaganja u čiste tehnologije

Povećanje globalnog tržišta čiste tehnologije praćeno je rekordnim talasom ulaganja u proizvodnju čistih tehnologija, jer zemlje žele da ojačaju svoju energetsku sigurnost, zadrže svoju ekonomsku prednost i smanje emisije. Većina ove potrošnje koncentrisana je u zemljama i regionima koji su već uspostavili jasno uporište u sektoru i žele da nadgrade svoje pozicije: Kina, Evropska unija i Sjedinjene Države, i sve više Indija. Međutim, uprkos snažnom uticaju Zakona o smanjenju inflacije i zakona o dvopartijskoj infrastrukturi u Sjedinjenim Državama, zakona EU o neto-nultoj industriji i indijske šeme podsticaja vezanih za proizvodnju, Kina će u doglednoj budućnosti ostati svetska proizvodna snaga. Prema današnjim postavkama politike, njen izvoz čiste tehnologije je na putu da premaši 340 milijardi dolara 2035. godine, što je otprilike ekvivalentno projektovanom prihodu od izvoza nafte Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata zajedno u ovoj godini.

Mogućnosti za privrede u razvoju

Danas na zemlje jugoistočne Azije, Latinske Amerike i Afrike otpada manje od pet odsto vrednosti generisane proizvodnjom čistih tehnologija. Međutim, ETP-2024 naglašava da vrata nove ekonomije čiste energije ostaju otvorena za zemlje u različitim fazama razvoja. Dokument identifikuje ključne mogućnosti za privrede u nastajanju i razvoju na osnovu procene od zemlje do zemlje više od 60 indikatora kao što su poslovno okruženje, infrastruktura za energiju i transport, dostupnost resursa i veličina domaćeg tržišta.

U izveštaju se nalazi da bi pored rudarstva i prerade kritičnih minerala, privrede u usponu i ekonomije u razvoju mogle da iskoriste svoje konkurentske prednosti, kako bi napredovale u lancu vrednosti. Na primer, jugoistočna Azija bi mogla da postane jedno od najjeftinijih mesta za proizvodnju polisilicijuma i pločica za solarne panele u narednih 10 godina, dok Latinska Amerika – posebno Brazil – ima potencijal da poveća proizvodnju vetroturbina za izvoz na druga tržišta u Amerike. Severna Afrika ima sastojke da postane centar za proizvodnju električnih vozila u narednoj deceniji, dok bi razne zemlje u podsaharskoj Africi mogle da proizvode gvožđe sa niskim emisijama vodonika

„Rast u proizvodnji i trgovini tehnologijama čiste energije trebalo bi da bude u korist mnogih ekonomija, a ne samo nekoliko. Ovaj izveštaj pokazuje da zemlje u jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi, Africi i šire i imaju snažan potencijal da igraju važnu ulogu u novoj energetskoj ekonomiji i otkriva da uz zdrava strateška partnerstva, povećane investicije i veće napore da se smanje visoki troškovi finansiranja, oni mogu ostvariti ovaj potencijal”, izjavio je dr Birol.

Trajne zalihe energetske opreme

Izveštaj se takođe bavi važnim globalnim implikacijama kako se trgovina tehnologijom čiste energije širi. Kao prvo, prelazak sa uvoza fosilnih goriva na uvoz čistih tehnologija mogao bi povećati otpornost zaliha energije. Dok zalihe fosilnih goriva treba da se dopune čim se potroše, uvoz čistih tehnologija obezbeđuje trajne zalihe energetske opreme. Ovo rezultira većom efikasnošću: jedno putovanje velikim kontejnerskim brodom ispunjenim solarnim fotonaponskim modulima može da obezbedi sredstva za generisanje iste količine električne energije kao prirodni gas iz više od 50 velikih LNG tankera ili uglja iz više od 100 velikih brodova za prevoz rasutog tereta.

Međutim, postoje i nove dimenzije energetske bezbednosti koje treba razmotriti. Danas oko polovine pomorske trgovine čistim energetskim tehnologijama prolazi kroz Malački moreuz, koji povezuje Indijski i Tihi okean. Iako se implikacije na energetsku bezbednost razlikuju, vredi napomenuti da je to znatno više u odnosu na oko 20% trgovine fosilnim gorivima koja prolazi kroz Ormuški moreuz.