Međunarodne organizacije pokrenule su razgovor o prelasku na čistu energiju u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da podržava taj proces i da će ga i finansijski pomoći.
„Zadovoljni smo što vidimo početak procesa tranzicije uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini i spremni smo da pružimo dijalog o politikama, tehničku pomoć i finansijsku podršku vladama da pređu sa uglja na čiste izvore energije”, rekla je Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za zapadni Balkan, navodi se u saopštenju, koje prenosi Tanjug.
Organizacije koje su pokrenule Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja u Zapadnom Balkanu i Ukrajini dogovorile su se na prvom sastanku dvodnevne Platforme koji se završava danas da će udružiti napore da podrže prelazak sa uglja na nisko-karbonsku i klimatski otpornu budućnost na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, saopštila je EBRD.
Učesnici, uključujući EBRD, Svetsku banku, Evropski koledž (kampus Natolin), Sekretarijat Energetske zajednice, Evropsku komisiju i vladu Poljske započeli su diskusije o tome kako podržati regije u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja, a istovremeno vodeći računa o lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju ekonomski zavisne od industrije uglja.
Hargitai je navela da je EBRD u poslednje tri godine finansirao skoro 500 MW vetro i solarnih kapaciteta u regionu zapadnog Balkana.
„U Srbiji smo finansirali dve najveće vetroelektrane na Balkanu, Dolovo i Kovačica, a u Crnoj Gori vetroelektranu Krnovo. Na Kosovu smo podržali vetroelektrane Bajgora i Kitka koje će pomoći regionu koji se toliko dugo oslanjao na lignit da počne da koristi svoj potencijal obnovljivih izvora energija”, navela je Hargitai navodeći da u Severnoj Makedoniji podržavaju izgradnju solarne elektrane na mestu starog rudnika lignita u Oslomeju. “Takođe podržavamo vlade u razvoju tendera za obnovljive izvore, uključujući aukciju za solarnu energiju u Albaniji koja je rezultirala najnižim troškovima električne energije u regionu”.
EBRD je potvrdio posvećenost obezbeđivanju finansiranja za investicije koje će podržati prelazak sa uglja, a takva ulaganja mogu podrazumevati projekte koji promovišu čistu energiju, ciljanu podršku radnicima u industriji uglja ili ekonomsku diverzifikaciju.
Inicijativa za Platformu za podršku regionima uglja u tranziciji na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja je pokrenuta u septembru 2019. godine, pomoći će regionima uglja zapadnog Balkana i Ukrajine u razvoju i primeni sveobuhvatnih politika koje omogućavaju inkluzivne strategije za prelazak na nisko-karbonske energetske sisteme, podseća se u saopštenju.
Platforma okuplja međunarodne institucije i partnere kako bi pružili znanje, podelili iskustva stečena u drugim regionima u Evropskoj uniji, i pružili podršku u planiranju i finansiranju.
Inicijativa je pokrenuta nakon što su se zemlje zapadnog Balkana obavezale da će povećati udeo čiste energije u Zajedničkoj deklaraciji iz Podgorice od 21. februara 2019. godine, a Ukrajina je izrazila sličnu želju kroz svoju Strategiju razvoja niskih emisija do 2050. novembra 2017. godine.
Osnivanje Platforme odražava sličan pristup u EU, gde Platforma pravedne tranzicije podržava sprovođenje Mehanizma pravedne tranzicije. Ovim se obećava najmanje 100 milijardi evra investicija tokom perioda 2021-2027 za podršku radnicima i građanima regiona u kojima se nalazi imovina sa visokim emisijama ugljenika.
Strategija EBRD-a za tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET) 2021-25 ima za cilj da poveća zeleno finansiranje Banke na više od polovine njenog godišnjeg obima poslovanja do 2020. godine, dok istovremeno pomaže zemljama u kojima radi u izgradnji nisko-ugljeničnih ekonomija, ističe se u saopštenju.
U skladu sa Pariškim sporazumom i GET pristupom, EBRD-ova Inicijativa pravedne tranzicije, pokrenuta ove godine, ima za cilj da obezbedi da blagodeti tranzicije ka zelenoj ekonomiji budu dostupni svima, istovremeno štiteci ugrožene zemlje, regione i ljude. EBRD inicijativa zasniva se na EBRD ekspertizi o ulaganjima u zelenu ekonomiju sa fokusom na ekonomsku inkluziju, objašnjava se u saopštenju.
