Nacije koje imaju prašume žele da budu nagrađene za spasavanje svojih stabala

Razvijene nacije vrše pritisak na prašumske nacije u Aziji i Africi da čuvaju svoje drveće. Ali to drveće ima vrednost, oportunitetni trošak onoga što bi te nacije inače stvorile. UN treba da usvoje finansijski mehanizam za kompenzaciju, kako bi države čuvale svoje drveća, odnosno kako bi ono imalo veću vrednost živo nego mrtvo. Prašume su isplativo rešenje za klimatske promene i treba ih poštovati koliko i obnovljive izvore energije.

Vlada Hondurasa na prvo mesto stavlja čistu energiju i životnu sredinu. Ovo čini i kada se bavi siromaštvom u zemlji. Stoga kreće da preduzima mere kako bi zaštitila svoj ekosistem i prašumu. Zahteva povećanje budžeta za životnu sredinu od 8 miliona dolara. Zaista, voli svoju prašumu. Ona pokriva 56% ove države i u njoj se nalazi 91 nacionalni park i zaštićena područja.

Ali kao i mnogim zemljama u razvoju, njoj su potrebni poslovi i hrana. I tu je paradoks sa kojim se suočavaju Honduras i druge prašumske nacije u Aziji i Africi: šume su najefikasniji način da se iz vazduha izvuku emisije i smanje temperature. Ali isto drveće se takođe može poseći i postati drvni materijal, ili se zemlja može obrađivati. Razvijene nacije vrše pritisak na ove zemlje da čuvaju svoje drveće. Ali to ima vrednost, oportunitetni trošak onoga što bi inače stvorili.

Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Bonu, Nemačka, istakla je ovu temu prošle nedelje. Ukratko, UN treba da usvoje finansijski mehanizam za kompenzaciju tim zemljama, za čuvanje svog drveća – kako bi ono imalo veću vrednost kao živo nego mrtvo. Da bi se to postiglo, Pariski klimatski sporazum iz 2015. odobrio je „Smanjenje emisija usled krčenja šuma i degradacije šuma“ ili REDD+. On nagrađuje zemlju za spasavanje svojih šuma i to rešenje je zasnovano na prirodi.

Pračume imaju vrednost – nacije žive u siromaštvu

„Sedamdeset posto naše populacije živi u siromaštvu“, kaže Malkom B. Stufkens, zamenik ministra za energetiku, životnu sredinu i rudnike Hondurasa. „Ljudi treba da žive. Treba im novac i hrana. Moramo pronaći mehanizme. U suprotnom će da prodaju svoju zemlju ili šumu. Moramo im platiti da ne seku. Narod će imati para u džepu i imaće sredstva za osnovne životne potrebe. To će sprečiti migraciju. Potreba je hitna.”

AUSTRALIJA – 26. FEBRUAR: Vindmill Creek u državnoj šumi Mount Levis u prašumi Daintree, Kvinslend, Australija. (Fotografija Tim Graham/Getti Images) Tim Graham/Getti Images

Nacije koje imaju prašume su prošle kroz rigorozan proces sertifikacije svojih šuma. UN pregledaju njihove podatke, pre i nakon što je aktiviran detaljan plan. Ako su brojevi legitimni i strategija je odobrena, krediti se mogu izdati. Zatim ih mogu kupiti korporacije ili vlade. Ali samo vlade treba da se pridržavaju Pariskog sporazuma. Skoro sav novac se potom raspoređuje.

Ali ti „suvereni krediti“ koje izdaju prašumske nacije se takmiče sa „dobrovoljnim kreditima“ koji se ne podvrgavaju istom nivou kontrole. Drugim rečima, teško je odrediti šta se čuva i gde novac odlazi. Honduras ima moratorijum na dobrovoljne kredite. Podržava REDD+.

Otvoreno uho

Ali u novembru na COP-u, u Glazgovu, Amerikanci i Britanci su odlučili da dozvole da dobrovoljni krediti budu deo Pariskog sporazuma. REDD+ je odbačen. Ali kompanije i dalje mogu kupiti te suverene kredite. Problem je u tome što ih nisu kupovale ni razvijene zemlje ni kompanije, a krediti su obezvređeni — vredeći manje od drvne mase ili poljoprivrede.

„Ovde smo da slušamo“, rekao je u Bonu ambasador Vael Abo Elmagd, specijalni predstavnik kandidata za predsednika COP 27. „Pomozite nam da vas saslušamo. Sada je vreme za implementaciju. Svima signaliziramo da ste važni. Radimo na tome da napredujemo u sveobuhvatno, na uravnotežen način.”

Papua Nova Gvineja je takođe stavila moratorijum na dobrovoljne kredite. To je jedan od najvećih regiona sa kišnim šumama na svetu, posle Brazila i Konga. Sedamdeset do osamdeset posto njene šume je netaknuto.

Za razliku od Brazila, Kine i Indije, zemlja nema velike industrije koje mogu da obezbede prihod. Oslanja se na svoju prašumu, u kojoj se može sakupljati drvni materijal ili vršiti uzgoj. Ali može se i spasiti. Da bi se to desilo, drveću mora biti određena vrednost. Vrednost mora biti u visini alternativa.

Dobrovoljni sistem uskraćuje nacijama prašume. Korporacije mogu kupiti kredite, ali računovodstvo je često mutno. Dobrovoljna tržišta takođe vrše prodaju na osnovu obećanja o ograničavanju krčenja šuma – u budućnosti. REDD+ krediti se izdaju na osnovu prethodnih dostignuća. Mnoge kompanije kupuju kredite za spas prašuma ili za sadnju drveća. Ali oni možda ne razumeju nijanse između konkurentskih kredita. Kupci su Amazon, Delta Airlines, Google, Microsoft i Royal Dutch Shell.

„Kada ćemo imati koristi?“ pita Junis Dus, viši analitičar politike REDD+ za Papuu Novu Gvineju. „Ali u dobrovoljnom svetu nema nadzora – samo izveštaji zemljoposednika. Vlada nije umešana u to. Dakle, naša vlada je ovlastila ministarstvo životne sredine. Želimo da sačuvamo prašumu. To nam daje moć da sprovodimo odredbe u ovom procesu. Ne možemo dozvoliti kredite koji su izvan ovog procesa. Mi smo u Pariskom sporazumu“.

Nejednakosti

REDD+ krediti svake zemlje su od 2005. dostupni za prodaju zemljama, ne korporacijama. Sada je izazov navesti razvijene nacije i korporacije da ih kupuju u velikoj meri. Nemačka, Norveška i Velika Britanija su najaktivnije zemlje na tržištu.

BELIZ – 2004/01/01: Belize, Belize Zoo, Jaguar na drvetu, Panthera onca. (Fotografija Volfganga Kelera/LightRocket preko Getti Images) LightRocket preko Getti Images

Gabon u Centralnoj Africi je jedan od najboljih primera zemlje koja je sačuvala svoje prašume: oko 88% je još uvek netaknuto, a gubi samo 0,05% godišnje. Navode da šuma apsorbuje 1 milijardu tona CO2 godišnje. Vlada Gabona upravlja procesom, a Norveška kupuje kredite od nje.

Da budemo pošteni, Gabon je vodeća nacija za proizvodnju nafte u Africi. Ta industrija obezbeđuje radna mesta i prosperitet. Ali Tangui Gahuma, specijalni savetnik gabonske vlade zadužen za klimatske promene, kaže da proizvodnja opada. Prema tome, šume u zemlji moraju postati ekonomski motor. Taj motor može da pruži mogućnosti za karijeru svojoj pretežno mladoj populaciji

U centralnoameričkoj državi Belize se može videti primer nejednakosti sadašnjeg Sistema. Taj sistem izbegava „suverene nacionalne kredite” i dozvoljava „dobrovoljne kredite” koji se primenjuju na određene regione ili projekte. Na primer, izdati su dobrovoljni krediti za zaštitu nacionalnih parkova i jaguara u Belizeu. Međutim, projekti dobijaju mali deo tog novca. Ti prihodi bi zaštitili šume i zaposlili radnike. Takvi poslovi se dogovaraju privatno, a vlada nema kontrolu nad njima.

„Beliz, koji kao i većina drugih zemalja, pokušava da radi u skladu sa Pariskim sporazumom“, kaže Lenoks Gladen, glavni službenik za klimatske promene za Belize. „Pozivamo korporativne kupce da kupuju suverene kredite, umesto da kupuju kredite na dobrovoljnom tržištu ugljenika.

Stvaranje bogatstva

Cilj Pariskog sporazuma o klimi je klimatska neutralnost do 2050. godine, kako bi emisije i umanjenje emisija mogli da se međusobno dopunjuju. Sada se delimično nadoknađuje oko 50 gigatona emisija CO2 godišne. Ali zemlje u prašumama su od 2005. do danas nadoknadile 9 gigatona CO2. Ova smanjenja emisija dostupna su zemljama, korporacijama i potrošačima u vidu kredita.

Nacijama koje imaju prašume je potrebno oko 100 milijardi dolara kako bi osigurale opstanak svog zemljišta. Nešto od tog novca će biti prikupljeno kroz tržište ugljenika. Ali sistem trgovine mora biti akreditovan i proći kroz proces odobrenja UN. Upravo sada, revizor Ernst & Jang radi na tome da REDD+ učini robusnijim, pouzdanijim i predvidljivijim. Takođe pokušava da tačne prognoze prihoda i raspodela prihoda budu transparentnije.

Ako pregovarači ojačaju suverene kredite na klimatskoj konferenciji u Egiptu u novembru, to će stvoriti preko potreban prihod državama koje imaju prašume. Emilio Sempris, koji je bio ministar energetike Paname od 2015. do 2017. godine, objasnio je da će njegova zemlja zaraditi 6 milijardi dolara do 2034. godine. Tim novcem bi mogao da se pokrije trošak zemljišta koje je izgubljeno za stočarstvo. „Očekujemo hiljade radnih mesta u ruralnim oblastima zbog zakona o podsticajima.

„Sve je u primeni i akciji“, dodaje Federika Bieta, generalni direktor Koalicije za nacije sa prašumama, koja je osmislila REDD+. „Imamo ograničeno vreme da delamo. Šume su deo te jednačine. Bez šuma ne možemo ograničiti porast temperature i postići cilj od 1,5 stepeni Celzijusa.

Vreme za razgovor je došlo do kraja. Vreme je da u potpunosti osnažimo REDD+ na ovogodišnjem sastanku. To će spasiti drveće, ublažiti zagađenje CO2 i nagraditi nacije koje imaju kišne šume. Obezbediće bogatstvo koje će stvoriti ekspanziju ekonomije. Zaista, prašume su isplativo rešenje za klimatske promene i treba ih poštovati koliko i obnovljive izvore energije.

Izvor: Forbes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022