Što se tiče NIS-a, mi sada još ne znamo detalje tih sankcija, koje su navodno najavljene, odnosno, uvedene prema Naftnoj industriji Srbije. Dakle, čuli smo da je O’Brajan (Džejms O’Brajan, pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja u odlazećoj američkoj administraciji) rekao da je najbezbednije za funkcionisanje NIS-a ukoliko bi rusko vlasništvo bilo nula.

Mi, za sada ne možemo da znamo da li je to preporuka ili je to uslov – da ne može biti prihvaćeno nikakvo funkcionisanje NIS-a bez toga. Znači, ne znamo. Sa druge strane, nejasno je dali je redusing ili remuval. Zato je vlast u Beogradu rekla da će tražiti pojašnjenje od Amerikanaca – što to znači.Dakle to moramo da čekamo objašnjenje.

Ono što je činjenica je da se već vide određene posledice uvođenja sankcija – šireg paketa, koji obuhvata hiljade firmi, sivu flotu… One su već uticale na cene – došlo je do poskupljenja energenata. Pre svega sirove nafte na međunarodnom tržištu, tako da se cena sada kreće oko 80 dolara po barelu. I to osećaju sve privrede, imajući u vodu da je to globalna stvar.

Kada pričamo o sankcijama koje su, konkretno, uvedene NIS-u – ako su one zaista usmerene ka Rusiji – da se smanji finansijski priliv za potrebe finansiranja rata – treba imati u vidu da NIS nije, ekonomski toliko značajna kompanija za Rusiju. Više je značajna u nekom političkom smislu, imajući u vidu da Rusija ukoliko bi izgubila NIS gubi i ekonomske poluge koje ima ovde u Srbiji, kao i ovom delu Balkana.

Treba istaći da je NIS evropska firma, koja funkciomniše po evropskim standardima. Da je čak izvozila deo svog asortimana na evropsko tržište. I, sada je pitanje kako da je tri godine, koliko traje rat u Ukrajini, NIS mogao da funkcioniše, a sada više ne može – ukoliko te sankcije budu zaista stroge.

Takođe NIS ima 5.100 zaposlenih. Ukoliko bi ruska stana odlučila da ne prodaje svoj deo NIS-a, koji ima u vlasništvu, a da sankcije budu takve da onemoguće funkcionisanje kompanije, onda bi moglo doći do ekonomskih gubitaka, do racionalizacije, delom otpuštanja ljudi, što bi bila ako ne direktna onda idirektva posledica po srpsku privredu.

NIS ne može da funkcioniše bez JANAF-a

Ključno za NIS jeste, bez obzira kakve su sankcije SAD u pitanju, jeste da li će ubuduće moći da stiže sirova nafta do rafinerije u Pančevu – preko JANAF-a. Vrlo je nekonkurentno drugim nekim sistemima prebacivati sirovu naftu. Bilo da je to neka barža, neki voz, to je zaista cenovno nekonkurentno. Dakle, suština je da li može da se nastavi korišćenje JANAF-a.

Da bi se izgradio konektor sa Mađarskom, koji bi povezao rafineriju u Pančevu sa naftovodom Družba treba par godina. To rešenje nije realno u ovom momentu. Zato je JANAF tu sada ključan. NIS može da funkcioniše i pod američkim sankcijama ukoliko bi njime nafta nastavila da dolazi.

JANAF, takođe, može da funkcioniše pod američkim sankcijama. Ali ne može da funkcioniše ukoliko ostane bez glavnog kupca, a to je NIS. Jer, većina prometa nafte koja se transporuje preko JANAF-a jeza NIS.

Treba, takođe, imati u vidu da, hipotetički, ukoliko bi bio zabranjen bilo kakav ekonomski kontakt evropskim firmama sa NIS-om, kompanija bi mogla da usmeri svoju proizvodnju na domaće tržište. Time bi povećala ponudu, što bi uticalo na pad cene derivata. Ali, ukoliko bi NIS bio onesposobljen da funkcioniše, onda bi Srbija definitivno morala da se orijentiše na uvoz energenata. A to bi, sigurno, uticalo na porast cene goriva na domaćem tržištu. To bi bio jedan dodatni, inflatorni pritisak.

Međutim, bitno je da kada govorimo o promeni vlasničke strukture, pošto je Vlada najavila to kao glavnu stvar o kojo se pregovara, nađemo odgovor na pitanje da li onaj ko drži u rukama vlasništvo hoće uopšte da ga proda. Dakle, pita se ruska strana. O tome mora da se vodi računa. Pitanje je i kome hoće da prodaju, koliki deo.

Nacionalizacija tera investitore

Nacionalizacija je vrlo teška reč. Ukoliko bi se ona desila, onda ni jedan investitor više nije bezbedan. Na primer, kada se govori o zamrznutoj rukoj imovini na Zapadu, Ukrajini se daje samo prihod od tog kapitala, ta dividenda, uslovno rečeno. Ne daje se glavnica, savetovano je iz MMF-a, uz objašnjenje da bi to bilo prelaženje preko crvenih linija i da bi se izgubilo poverenje u finansijski sistem. Isto je i ovde, ukoliko se izvrši nacionalizacija, onda se gubi povrenje svakog investitora.

Trenutno ne znamo šta će biti. Verujemo da će diplomatija moći da utiče na to da se te sankcije malo ublaže, da ne budu onako ekstremne. Jer, činjenica je da je Amerika ušla u neko strateško partnerstvo sa Srbijom – kada su u pitanju energenti. Ministar spoljih poslova Marko Đurić je rekao „Srbija ulazi u fioku američkih prijatelja…“. Šta znači fioka?

Srbija, ako se posmatra kao prijateljska zemlja, onda se mora razumeti njena specifična situacija. Ne možemo mi u potpunosti odbaciti Ruse u NIS-u, u naftnom sektoru, a sa druge strane da ostanemo zavisini od ruskog prirodnog gasa. To se mora tolerisati. Jer je nekim članicama EU, koje su daleko direktnije uljučene u ove geopolitičke odnose, u smislu sukoba između Zapada i Rusije, takođe dozvoljeno da se snabdevaju energentima iz Rusije. Reč je o Slovačkoj, Mađarskoj…

To se sve mora imati u vidu.

Odlaskom iz NIS-a Rusi gube ekonomsku polugu u ovom delu Evrope

Verujem, takođe, da, iako je ovo karakteristično za odlazeću administraciju SAD nova, kada dođe, teško da će sve promeniti dijametralno. Činjenica je da se mora ići na diplomatsko rešenje. Odnosno, na ubeđivanje SAD da se razume specifična pozicija Srbije.

Mi trenutno ne vidimo neku veliku posledicu, osim u teoretskom smislu, po privredu Srbije. Na kraju krajeva, niko nije ostao bez goriva, čak ni Ukrajina na čijoj se teritoriji vodi rat. Cene tamo ne divljaju.

U tom smislu situacija u Srbiji je pod kontrolom.

Ukoliko bi se Rusi povukli iz NIS-a, oni praktično gube ekonosku polugu u ovom delu Evrope. Samim tim bili bi izbačeni iz Evrope – ako ne računamo ono što je ostala u Belorusija. U tom smislu pitanje je da li će oni pristati na prodaju.

Vlada je rekla da ima novca da otkupi akcije od Rusa. PItanje je da li će Amerikanci tolerisati da njihovo učešće u vlasništvu padne ispod 50%. Ili će tražiti totalni izlazak.