Nacionalna bezbednosti nemoguća bez energetske bezbednosti

Učesnici Međunarodne stručne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”, koju je organizovala Redakicija Energije Balkana, čije su panele moderirali mr Nenad Šijaković, rukovodilac sektora za međ. regulatorne poslove u Elektromreži Srbije AD, mr Željko Marković, Energy & Resources Leader u Deloitte Serbia i Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a a.d. Beograd donosiocima odluka u državi poručuju da je nacionalna bezbednosti nemoguća bez energetske bezbednosti i predlažu šta činiti.

Panel 1 – Tranzicija elektroenergetskog sistema

  • Međunarodna agencija za energetiku (IEA) definiše energetsku bezbednost kao neprekidnu dostupnost izvora energije po pristupačnoj ceni. Samo ako su oba kriterijuma zadovoljena imamo potreban i dovoljan uslov za ispunjavanje osnovnih postulata energetske bezbednosti Republike Srbije – dostupne izvore po pristupačnoj ceni. Upravo ta kombinacija kriterijuma mora biti ključna u procesu strateškog planiranja i donošenja odluka kada je reč o budućem razvoju nacionalnog elektroenergetskog sistema. Sve prethodno navedeno neophodno je obezbediti po ekonomski i ekološki održivim kriterijumima.
  • Tranzicija elektroenergetskog sistema sprovodi se u strogo kontrolisanom procesu, uz čuvanje nacionalnih interesa i parametara energetske bezbednosti Republike Srbije. Proces se sprovodi u tri koraka:
    • Definisanje nacionalnih prioriteta i ciljeva u oblasti energetike (elektroenergetike) kroz krovni dokument Strategija razvoja energetike Republike Srbije.
    • Definisanje ključnih aktivnosti na ostvarenju prethodnog kroz uzimanje u obzir nacionalnih interesa i okruženja od uticaja. Ovim korakom pokrivamo i obavezu prema EU, odnosno Energetskoj zajednici, kroz izradu objedninjenog Nacionalnog klimatskog i energetskog plana – INEKP.
    • Kreiranje odgovarajućeg zakonsko regulatornog okvira, koji omogućava realizaciju prethodno definisanih nacionalnih ciljeva u krovnim strateškim dokumentima, omogućavajući ostvarenje ciljeva nacionalne energetske politike u kontrolisanim uslovima.
  • Kao potreban uslov za kvalitetno dugoročno planiranje razvoja nacionalnog elektroenergetskog sistema (EES) pretpostavlja se prethodna izrada detaljnih razvojnih sistemskih studija, koje će sagledati iz tehničkog i ekonomskog aspekta različite moguće scenarije razvoja. Parametri rada elektroenergetskog sistema na koje je posebno potrebno obratiti pažnju usled integracije varijabilnih OIE u EES, jesu sledeći:
    • fleksibilnost sistema, neophodna regulaciona rezerva (sekundarna i tercijerna),sigurnost sistema, neophodna infrastruktura,stabilnost sistema, neophodna inercija, naponska i ugaona stabilnost EES,
    • ekonomska efikasnost koja se ogleda u pristupačnim cenama za krajnjeg potrošača (domaće stanovništvo i privredu).

Predlozi:

  • Predlaže se postupno povećanje udela u distribuiranoj proizvodnji električne energije iz varijabilnih OIE, kroz koncept kupaca proizvođača, usled jasnih prednosti vezanih za bolju geografsku distribuiranost, bolju predikciju proizvodnje, potrošnju na samoj lokaciji proizvodnje, kao i cenovnu pristupačnost tako proizvedene električne energije. Ovo povećavanje udela proizvodnje na mikro nivou treba da se sprovede uz uvažavanje i adekvatnu procenu svih gore navedenih parametara rada sistema na osnovu relevantnih studija.
  • Predlaže se podizanje faktora kapaciteta varijabilnih OIE kroz proiritizaciju hibridnih projektata, u kojima će adekvatna akumulacija (kratkotrajna, kao i dugotrajna) biti sastavni deo postrojenja za proizvodnju električne energije iz ovog vida izvora (smanjuje se potreba za zakupom rezerve u sistemu i značajno podiže margina sigurnosti snabdevanja).
  • Neophodno je održati dovoljan nivo inercije, otpornosti/žilavosti, odnosno robusnosti EES, koji poseduje postojeći sistem, pre svih otpornost/žilavost na teške vremenske uslove, zadržavanjem značajnog nivoa instalisanog kapaciteta iz konvencionalnih izvora za proizvodnju električne energije u potpunosti upravljivih od strane čoveka (ugalj, gas, nuklearna energija), a ne manjeg od trenutno postojećeg instalisanog kapaciteta iz baznih, konvencionalnih izvora – i to pre svega baziranim na gorivu koje nam je dostupno u Republici Srbiji, ali i na drugim konvencionalnim gorivima, uključujući potencijalno i nuklearnu opciju.
  • Predlaže se uvođenje strateških rezervi nacionalne bezbednosti iz lignita (do isrpljenja resursa) gradnjom novih savremenijih  kapaciteta na lignit ili gradnjom drugih konvencionalnih baznih izvora električne energije, uključujući kao potencijalnu opciju i nuklearne elektrane u budućnosti, i prevođenjem postojećih kapaciteta na lignit i na druga konvencionalna goriva u stratešku rezervu nacionalne bezbednosti. Predlaže se kontinuirano praćenje i prognoza adekvatnosti EES-a na srednjoročnom i dugoročnom nivou, te u skladu sa prepoznatim rizicima po sistem, uvođenje kapacitivnog mehanizma (strateške rezerve ili drugi), kao vid podsticaja dovoljnog nivoa konvencionalnih baznih izvora u sistemu i garanta nacionalne energetske bezbednosti.
  • Neophodno je hitno sprovesti pravilnu organizaciju tržišta električne energije, po evropskim propisima definisanim kroz Paket čiste energije, čineći sve nove učesnike (uključujući i proizvođače iz varijabilnih OIE) odgovornim za balansna odstupanja koja izazivaju, osim za mala i demonstraciona postrojenja (zahtev za promenu ZOIE, Član 10).
  • Obavezno ukidanje prioritetnog pristupa za varijabilne OIE osim za mala i demonstreaciona postrojenja (zahtev za promenu ZOIE, Član 11) u cilju implementacije tržišnih principa i ravnopravnog tretmana svih učesnika na tržištu električne energije.
  • Sprovesti primenu kontrolisanog procesa integracije varijabilnih OIE kroz uvođenje geografskih kvota, kao i kvota po tehnologiji (optimalan miks solar/vetar kako bi se najbolje iskoristila sezonska komplementarnost ova dva izvora), kroz listu čekanja sa predefinisanim kriterijumima za rangiranje projekata na listi čekanja, kao i njihovu prioritizaciju.
  • Podržava se nastavak i potencijalno ubrzanje implementacije ostalih mera za povećanje fleksibilnosti EES: implementacija koncepta pametne mreže (DLR, AI…), dinamičko dimenzionisanje rezerve, zajedničko dimenzionisanje rezerve, učešće u pan-evropskim platformama za balansiranje IGCC, PICASSO, MARI, TERRE), fleksibilnost sa strane potrošnje, idr.

Panel 2 – Dekarbonizacija i elektrifikacija energetskih sistema

  • Tranzicija elektroprivrednih preduzeća je neminovna zbog dekarbonizacije i na njoj se mora raditi permanentno vodeći računa da ona bude što pravednija prema celokupnom društvu.
  • U toj transformaciji do novih kapaciteta za proizvodnju možemo doći izgradnjom novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije ali i kroz smanjenje potrošnje kroz povećanje energetske efikasnosti i upravljanje potrošnjom.
  • Sadašnji tehnološki nivo razvoja solarnih i vetroelektrana je dostigao punu zrelost, pa za ove tehnologije nisu više potrebne subvencije.
  • Slična situacija je i sa proizvodnjom biogasa i njegovom upotrebom, kako u pogledu zagrevanja, tako i u pogledu proizvodnje električne energije. Visoke cene prirodnog gasa će se, zbog smanjenja energetske zavisnosti od Rusije, koji je za Evropu nesumnjivo ireverzibilan proces, održati i u budućnosti, pa biogas sa procenjenom proizvodnom cenom od 25 EUR/MWh postaje atraktivan. Procenjuje se da Srbija ima resursa da proizvede tri milijarde kubnih metara biogasa iz otpadne biomase.
  • Nove tehnologije koje su u razvoju – korišćenje „zelenog“ vodonika i upotreba baterijskih skladišta energije će dostići punu zrelost između 2030. i 2040. godine. Ipak, već sad je potrebno započeti sa izgradnjom pilot postrojenja i njihovim subvencioniranjem, kako bi se izvukla dragocena iskustva i sagledali svi problemi. Čekanje da njihova upotreba dostigne tehnološku i komercijalnu zrelost će nas ostaviti bez potrebnih znanja i iskustava i ostaviti nas da i u tom polju „kaskamo“ za razvijenim zemljama.
  • Ulaganje u prethodno navedene tehnologije je atraktivno i zbog postojanja internacionalnih fondova preko kojih se mogu ostvariti i značajni grantovi.
  • Investicije u OIE su neophodne, ne samo od strane nacionalne elektroprivrede, koja je nesumnjivo najveća pokretačka snaga energetike u zemlji, već i od strane privatnog sektora.
  • Potrebno je da se u proces dekarbonizacije i tranzicije uključe svi akteri na tržištu električne energije, naročito kupci, kroz aktivniju ulogu kroz ostvarivanje statusa kupca-proizvođača (aktivnog kupca) ali i kroz dinamičke tarife i upravljanje potrošnjom.
  • Investicije nacionalne elektroprivrede, EPS-a u narednih deset godina imaće težište na razvoju hidro-sektora (projekti RHE Bistrica, HE u sistemu Lim-Zapadna Morava, HE na Ibru, HE na Moravi, HE Buk Bijela, Foča i Paunci u saradnji sa ERS), razvoj vetroparkova (započete VE Kostolac, buduće VE u Kostolačkom basenu), razvoj solarnih elektrana na pepelištima TE i drugog pogodnog zemljišta u vlasništvu EPS-a. Ovim investicijama moguće je značajno transformisati energetski miks i zameniti TE kapacitete koji će se povlačiti i gasiti.
  • Kroz dalju digitalizaciju, automatizaciju i optimizaciju postojećih sistema termoelektrana i toplana, moguće je poboljšati energetsku efikasnost i ostvariti značajne uštede.

Panel 3 – Tržište električne energije

ŠTEDNJA – neophodno je povećanje energetske efikasnosti i racionalno gazdovanje električnom energijom. Treba, kroz medije ljude podsećati a neke učiti.

U regionu je veoma visok energetski intenzitet, što znači da trošimo nekoliko puta više energije za dobijanje iste jediice proizvoda nego zapadne zemlje. Poslednjih godina, naročito, imamo državno subvencionisanu cenu i za industriju i za komercijalno-uslužni sektor, što ne doprinosi da se električna energije više ceni i racionalno troši.

INVESTICIJE – male i srednje kapitalno intenzivne investicije brže se realizuju, dok za veće projekte treba i više vremena i mnogo su komplikovaniji – zbog strateške komponente. Investicije su usporene zbog „papirologija“ i birokratije.

OPTIMALNO korišćenje:

  • raspoloživih resursa: ogrevnog drveta i visokokaloričnog uglja za domaćinstva, da ne bi dolazilo do supstitucije električnom energijom,
  • pre svega distributivne, ali i prenosne mreže i svih njihvih komponenti, kao i
  • proizvodnih kapaciteta u meri u kojoj to uslovi dozvoljavaju.

INOVATIVNA, nova i pametna (smart) rešenja u upravljanju i optimizaciji resursa preduslov su za kvalitetna merenja u realnom vremenu na srednjem, a onda i niskom naponu, kako na strani distribuirane proizvodnje tako i potrošnje, a prvenstveno one upravljive.

NOVE TEHNOLOGIJE – razvoj novih tehnologija i osposobljavanje stručnih kadrova za njihovu implementaciju, a koje omogućavaju energetsku tranziciju uz uvažavanje postojećih resursa.

ENERGETSKA TRANZICIJA – ne treba menjati proklamovani cilj (ako je već dobro i realno postavljen) već samo dinamiku i načine za njegovo postizanje.

ENERGETSKA NEZAVISNOST – strategija razvoja i investicije u energetski sektor treba da obezbede energetsku nezavisnost zemlje.

Video

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti