Cijene nafte porasle su u petak iznad 92 dolara za barel, nakon što je Međunarodna agencija za energiju (IEA) objavila da je naftno tržište nedovoljno snabdeveno, što je nadmašilo zabrinutost zbog inflacije i mogućnost obnove iranskog izvoza.

U fokusu trgovaca bila je danas poruka IEA-e da bi Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati većom proizvodnjom mogli smiriti nestabilna tržišta, piše SeeBiz.

Cena barela sirove nafte na londonskom tržištu porasla je 1,01 dolar u odnosu na prethodno zatvaranje – na 92,42 dolara. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po 1,15 dolara višoj ceni – 91,03 dolara.

IEA ukazuje da su upravo smanjene globalne rezerve nafte jedan od faktora koji ukazuje da bi barel mogao dostići cenu od 100 dolara. A to bi dodatno uticalo na inflaciju u celom svetu.

Agencija je, takođe, izmenila svoju procenu potražnje za naftom ove godine za 800.000 barela dnevno. Konkretno, sada očekuju da će potražnja porasti za 3,2 miliona barela dnevno, odnosno, da će dostići rekordnih 100,6 miliona barela dnevno.

U četvrtak tržište delovalo stabilno

Ovo je promena u odnosu na situaciju dan ranije – u četvrtak, kada su, prema izveštaju Rojtersa cene nafte bile stabilne, pošto su tržišta odmeravala mogućnost agresivnog i nepredviđenog skoka usled većeg rasta potražnje za energijom. Nakon rasta od više od 1% u ranoj trgovini, fjučersi na naftu Brent su se smirili za 14 centi, ili 0,2%, na 91,41 dolar po barelu. Američka sirova nafta Teksas Intermidiet, koja je ranije tokom ovog dana porasla za više od dva dolara, poskupela je za 22 centa, ili 0,3% na 89,88 dolara po barelu.

Nakon što su u četvrtak objavljeni podaci o najvećoj inflaciji u SAD u poslednjih 40 godina, predsednik Banke federalnih rezervi (FED) u Sent Luisu, Džejms Bulard rekao je da želi pun procentualni poen povećanja kamatnih stopa do 1. jula.

Nakon Bulardovih komentara, fjučersi na kamatne stope su pokazali 60% šanse za povećanje od 50 baznih poena u martu, a američke berze su pale.

Dolar nema gubitke koje je imao ranije. Jači dolar čini naftu i druge proizvode skupljim za one koji se drže drugih valuta.

„Cene su pod uticajem onoga što izgleda kao jaka statistika zaliha i znakova da će Fed podići stope brže nego što se očekivalo 2022. godine“, rekao je Skot Šelton, stručnjak za energetiku u United ICAP-u.

U sredu su cene nafte porasle nakon što su podaci pokazali da su zalihe sirove nafte (USOILC=ECI) neočekivano pale prošle nedelje, na najniži nivo od oktobra 2018, dok je potražnja za gorivom dostigla rekordno visok nivo.

Nakon ovih podataka, cene nafte su promenile pravac usled nastavka indirektnih američko-iranskih nuklearnih pregovora. Dogovor bi mogao da ukine američke sankcije iranskoj nafti i ublaži nedovoljno snabdevanje širom sveta.

Zalihe na minimumu

Ranije ove nedelje, benčmark sirove nafte je dostigao sedmogodišnji maksimum zbog zabrinutosti oko političke situacije. Zalihe u čvorištima goriva širom sveta su na višegodišnjem minimumu, kao posledica oporavka potražnje “nakon” pandemije koronavirusa.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) saopštila je u četvrtak da bi svetska potražnja za naftom mogla da poraste još strmoglavije ove godine, pošto globalna ekonomija beleži snažan oporavak.

Izveštaj je, takođe, pokazao da je OPEK umanjio obećano povećanje proizvodnje nafte u januaru u skladu sa svojim paktom sa saveznicima, da postepeno poništava rekordna smanjenja proizvodnje, koja su uvedena 2020. godine.

Sve u svemu, loše snabdevanje sirovom naftom, niske zalihe u skladištima i globalna proizvodnja koja se približava maksimumu, podstiču cene, navodi Micubiši UFJ Fajnenšl Grup (MUFG).