Visoke cene naftnih derivata zadaju glavobolju građanima Bosne i Hercegovine. U protekla dva meseca, cene goriva dostigle su svoje istorijske maksimume, prelazeći na nekim pumpama i iznos od 3,50 KM/l za dizel. Trenutno se cene dizela kreću između 3,01 KM/l do 3,26 KM/l. Inicijativa da se ukidanjem akciza deluje na snižavanje cena je propala ili, formalno rečeno, usmerena na odlučivanje po „normalnoj“ proceduri koja može trajati mesecima.

Sva količina nafte koja dolazi u Bosnu i Hercegovinu je sirova nafta poreklom iz Rusije, tzv. Ural nafta. S obzirom da u Bosni i Hercegovini ne postoji aktivna rafinerija nafte, u potpunosti smo zavisni od prerade nafte u Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji, kao i od kupovine u Sloveniji koja ne poseduje rafineriju, ali obavlja trgovinu naftom.

Trend pada cene ruske nafte

Zanimljivo je na koji način je rat u Ukrajini delovao na cenu nafte tipa Ural. Naime, uobičajena nafta Ural bila je nekoliko dolara jeftinija od nafte tipa Brent (nafta iz Severnog mora). Međutim, ubrzo nakon početka rusko-ukrajinskog rata, i ruska nafta je postala sve manje poželjna, pa je ta razlika narasla na oko 35 dolara po barelu. Tako je, na primer, 18. aprila 2022. godine, cena Brent nafte bila oko 109 dolara po barelu, a Ural – oko 71 dolara po barelu.

U aprilu je, generalno, nastavljen trend opadanja cene Ural sirove nafte, pa se ona u pojedinim momentima spuštala i ispod 70 dolara po barelu. U oktobru 2021. godine, prosečna cena ove nafte po barelu je iznosila 81.5 dolara i tada smo litar dizela u FBiH plaćali oko 2.40 KM/l.

Bez sopstvene naftne rezerve

Ono što predstavlja problem za bosanskohercegovačko naftno tržište je to da ne postoje domaća postrojenja za preradu nafte, tako da ne postoje ni domaće rezerve nafte. Naftni terminali u Živinicama imaju kapacitet da čuvaju količinu goriva koju Federacija Bosne i Hercegovine iskoristi za neka tri dana.

Milenko Bošković, predsednik Udruženja trgovaca naftnim derivatima u Federaciji Bosne i Hercegovine pojašnjava da je nemoguće očekivati da se, samo na osnovu informacije o padu cena sirove nafte u toku nekoliko dana, odjednom formira i cena i na benzinskim pumpama kod nas.

„Rafinerijski ciklus traje dva meseca. To znači – ukoliko je neko kupio naftu kada je bila jeftina, preradio je i prodao je nama – razliku možemo osetiti tek za dva meseca,“ pojašnjava Bošković kako se formiraju cene.

Četiri pravca snabdevanja

Imamo četiri pravca snabdevanja naftom u Bosni i Hercegovini – Hrvatsku, Mađarsku, Srbiju i Sloveniju, koja nema rafineriju ali trguje naftom – i od tih dobavljača zavisi cena nafta.

„Potrebno je da trend padanja cene nafte potraje 15 dana do mesec, da bi se odrazio na naše tržište. Međutim, moramo imati u vidu i da rafinerijski ciklus traje najkraće od 45 dana do dva meseca,“ tvrdi Bošković, izražavajući zabrinutost da li će snabdevanje Bosne i Hercegovine naftom u sezoni biti stabilno.

„Pitanje je da li će se zatvoriti JANAF (naftovod) rafineriji Pančevo, jer će, ako dođe do embarga, ona prvo snabdeti srpsko tržište, pa ako ostane – Bosnu i Hercegovinu,“ kaže predsednik Udruženja trgovaca naftnim derivatima.

Ukoliko bi prestao uvoz nafte iz Rafinerije Pančevo, na tržištu Bosne i Hercegovine bilo bi manje nafte za 35 odsto.

Ministarstvo na potezu

Bošković kaže da su tražili od Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa da ukinu carine od 11 odsto koja postoji na eventualni uvoz nafte iz Nigerije, Saudijske Arabije, SAD-a. Međutim, još uvek nisu dobili nikakav odgovor na to.

„To bi omogućilo moćnim trgovcima da nađu alternativne pravce snabdevanja u toj sezoni koja će biti jako neizvesna, jer zavisi od intenziteta rata u Ukrajini, intenziteta sankcija i kako će zemlje u regionu, koje su dobavljači, na to reagovati,“ objašnjava Bošković.

Skoro 50 odsto cene nafte u Bosni i Hercegovini čine razna poreska davanja i to može da bude način na koji bi vlast regulisala cenu nafte.

Preispitati formiranje cene

Predsednica Udruženja potrošača „Klub potrošača“ TK Gordana Bulić kaže da oni smatraju da postoje zloupotrebe položaja distributera i da ih je oduvek bilo.

„Mi smo nekoliko puta molili Ured za konkurenciju BiH da se preispita način za formiranje cena nafte i naftnih derivata, jer nije logično da su cene kod svih distributera iste,“ pojašnjava Bulić.

Prema njihovom mišljenju, ne postoji objašnjenje za to da su na pumpama iste cene, tako da vlada sumnja da najjači dogovaraju cene. Kako kaže Bulić, nikada nisu dobili odgovor na ove pritužbe.

„Obično kad cena nafte pada, to ide sporo ali rast cena nafte primetimo vrlo brzo. I pre nego što stigne nova količina, cena nafte već bude povećana. Zato smatramo da ni inspekcije nisu odradile najbolje taj posao,“ izričita je Bulić.

Država generalno nema interes da utiče na snižavanje cene nafte, jer veće cene znače i veći priliv sredstava od PDV-a u budžeta.

Izvor: Klix.ba