Hidroelektrična energija predstavlja najveći svetski izvor obnovljive energije. Prema nedavnim podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), ona predstavlja 40% ukupnog kapaciteta obnovljivih izvora energije, ispred solarne energije (28%) i energije vetra (27%).

Ovu vrstu energije proizvode hidroelektrane, koje su u suštini velike brane koje koriste tok vode za okretanje turbine. Hodroelektrane takođe mogu služiti sekundarnim funkcijama kao što su praćenje toka i kontrola poplava.

Pet najvećih hidroelektrana

U tabeli ispod su prikazani podaci za pet najvećih hidroelektrana na svetu, rangiranih prema njihovoj maksimalnoj snazi. Instalisani kapacitet je maksimalna količina energije koju postrojenje može proizvesti pod punim opterećenjem.

Na vrhu liste je kineska brana Tri klisure, koja je otvorena 2003. godine. Ima instalisani kapacitet od 22,5 gigavata (GW), što je skoro duplo više od brane Itaipu na drugom mestu.

Što se tiče godišnje proizvodnje, brana Itaipu zapravo proizvodi približno istu količinu električne energije. To je zato što reka Parana ima nisku sezonsku varijaciju, što znači da se protok veoma malo menja tokom godine. S druge strane, reka Jangce ima značajan pad protoka vode nekoliko meseci u godini.

Za poređenje, ispod je dat instalisani kapacitet tri najveće solarne elektrane na svetu, takođe od 2021. godine.

Bhadla solarni park, Indija: 2,2 GW

Solarni park Hainan, Kina: 2,2 GW

Solarni park Pavagada, Indija: 2,1 GW

U poređenju sa najvećim branama, solarne elektrane imaju mnogo manji instalisani kapacitet. Međutim, u smislu troškova (centi po kilovat-satu), prilično su ujednačeni.

Brana Tri klisure

Brana Tri klisure je inženjersko čudo, čija je izgradnja koštala preko 32 milijarde dolara. Da bi čovek imao predstavu njegovih ogromnih razmera treba uzeti u obzir sledeće činjenice:

Akumulacija Tri klisure (koja hrani branu) sadrži 39 triliona kg vode (42 milijarde tona)

U pogledu površine, rezervoar se prostire na 400 kvadratnih milja (1.045 kvadratnih kilometara)

Masa ovog rezervoara je dovoljno velika da uspori rotaciju Zemlje za 0,06 mikrosekundi

Naravno, svaka ovako velika građevina koju je napravio čovek sigurno će imati dubok uticaj na životnu sredinu. U studiji iz 2010. godine utvrđeno je da je brana izazvala preko 3.000 zemljotresa i klizišta od 2003. godine.

Loše strane hidroelektrana

Iako hidroenergija može biti isplativa, postoje neke legitimne zabrinutosti oko njene dugoročne održivosti. Za početak, brane hidroelektrana zahtevaju velike uzvodne rezervoare kako bi se obezbedilo dosledno snabdevanje vodom. Poplavljavanje novih područja zemljišta može poremetiti divlje životinje, pogoršati kvalitet vode, pa čak i uzrokovati prirodne katastrofe poput zemljotresa.

Brane takođe mogu poremetiti prirodni tok reka. Druge studije su otkrile da milioni ljudi koji žive nizvodno od velikih brana pate od nesigurnosti hrane i poplava.

Možda najveći rizik za hidroenergiju predstavljaju same klimatske promene. Na primer, zbog sve veće učestalosti suša, hidroelektrane na mestima poput Kalifornije postaju znatno manje ekonomične.

Izvor: Visual Capitalist