Moskva će instalirati 200 punionica

Napajanje električnih automobila zelenom energijom

Slovenija je prošle godine na sopstvenoj infrastrukturi za punjenje električnih vozila isporučila približno 1.300.000 kWh, a procenjuje se da će ove godine biti najmanje 50 odsto povećanja i kod isporučene energije i kod broja punjenja. Benzinska pumpa budućnosti više neće biti benzinska, već́ električna i samodovoljna, sa strujom iz obnovljivih izvora energije, poručuju iz Petrola.

Mobilnost se menja, sve više ljudi se opredeljuje za električnu mobilnost, koja je energetski efikasnija, manje zagađuje vazduh i stvara manju buku. Međutim, tempo promena je usporen u energetskoj krizi. „Promene u mobilnosti su godinama unazad bile brže nego sada, a razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila je usporen širom Evrope“, kaže Marko Kovač iz Instituta „Jožef Stefan”, Centra za efikasno korišćenje energije.

Pojavilo se nekoliko pitanja. Na primer, da li zaista ima smisla da se svuda postavljaju stanice za punjenje, a, s druge strane, podsticaji za infrastrukturu za punjenje i za električna vozila su smanjeni.

Nedovoljno električnih vozila

Norveška je pionir u električnoj mobilnosti, pa je njihova studija, prema kojoj se najmanje 80 odsto punjenja odvija kod kuće ili na poslu, mnoge stvari preokrenula. Prema podacima Eurelectrica, Slovenija je druga po broju punionica na 100.000 stanovnika, ali je na dnu EU po broju električnih vozila.

Marko Kovač ističe da se pomalo zaboravilo na blokovska naselja, gde mnogi nemaju ni svoj parking, a kamoli još i sa stanicom za punjenje.

„Ideja ima mnogo, ali još nijedna nije zaživela“, kaže Kovač i dodaje da je električna mobilnost prvo za kuće, a onda za sve ostalo.

Proširenje ponude

U skladu sa trendovima u mobilnosti, Petrol je proširio asortiman energenata kako bi korisnicima obezbedio gorivo ili energente koji su prilagođeni njihovim potrebama. U ponudi se nalaze i klasična i alternativna goriva, uključujući struju.

Ovo omogućava mobilnost i predstavlja pouzdanog partnera na putu. U cilju približavanja električne mobilnosti potrošačima, kompanija proširuje mrežu električnih punionica u regionu i gradi odgovarajuću infrastrukturu. Primećen je rast broja korisnika, a, posebno je uočeno povećanje broja punjenja od strane stranih korisnika.

Ojačavanje infrastrukture

Slovenija je prošle godine na sopstvenoj infrastrukturi za punjenje isporučila približno 1.300.000 kWh, što predstavlja 90 odsto više isporučene energije u odnosu na 2019. godinu. Procenjuje se da će ove godine biti najmanje 50 odsto povećanja i kod isporučene energije i kod broja punjenja.

Infrastruktura za punjenje, koja danas obuhvata ukupno 287 e-punionica u Sloveniji, biće ojačana na 1.575 operativnih stanica za punjenje u regionu do 2025. godine, u skladu sa strategijom Petrol grupe.

Sveobuhvatna mreža stanica

Petrol već ima najsveobuhvatniju mrežu različitih stanica za punjenje u Sloveniji i tako korisniku nudi sveobuhvatno iskustvo punjenja (od ultra brzih, brzih stanica za punjenje do normalnih AC stanica za punjenje).

Pored toga, lokacije su takođe raznovrsne: brze i ultrabrze na autoputu, brze punionice na glavnim gradskim saobraćajnicama (Tržaška cesta u Ljubljani), klasične AC punionice na turističkim lokacijama (Piran, Bohinj, Bled), u manjim opštinama, pa sve do najvećih opština . Neki trgovački centri (BTC i Supernova Klandia Novo mesto i pojedini tržni centri u Hrvatskoj) takođe su opremljeni brzim i ultra brzim stanicama za punjenje.

Piramida mobilnosti

Marko Kovač iz IJS skreće pažnju na piramidu održive mobilnosti. Najzastupljeniji bi trebalo da budu pešačenje i biciklizam, zatim javni prevoz putnika, zajedničko korišćenje vozila, pa tek onda lični električni automobili.

„Ali u EU je automobilska industrija veoma jaka, tako da ulažemo znatno više u rešenja za automobile nego u prva tri oblika mobilnosti. Kretanja u saobraćaju su slična kretanju zemljine kore, veoma sporo“, kaže Kovač i ističe da slovenačka domaćinstva najveći deo prihoda, u okviru EU, troše na mobilnost.

U susret korisnicima

„Različitošću lokacija i tipova stanica za punjenje želimo da se približimo potrebama naših korisnika i učinimo električnu mobilnost dostupnom i praktičnom. U svakom slučaju, očekujemo sličnu brzinu tempa izgradnje infrastrukture za punjenje u narednim godinama. Glavni fokus biće na uspostavljanju odgovarajuće infrastrukture za ultrabrzo punjenje na autoputu (Slovenija i Hrvatska) i infrastrukture za brzo i normalno punjenje u većim gradovima Slovenije i Hrvatske i ispred tržnih centara”, kažu u Petrolu. Kako dodaju iz ove kompanije, korisnici već mogu da koriste prve primerke ovih stanica.

Nove stanice

U prvoj polovini 2022. godine ugovoreno je postavljanje novih stanica za punjenje ispred HOFER prodavnice (Ljubljana-Polje), Marine Portorož, Lesnina prodavnice (Zagreb), poslovnog centra Cubis (Šenčur) i ul. Petrolova prodajna mesta u Ljubljani – Barjanska cesta i ljubljanski Rudnik Zahod.

Pored izgradnje sopstvene infrastrukture za punjenje, Petrol je pred sebe postavio cilj – stratešku integraciju i uredan roming na domaćem tržištu i inostranstvu.

„Želeli smo da uspostavimo jednostavnost kako pri izboru provajdera, tako i pri izboru načina identifikacije na rastućoj mreži benzinskih stanica u regionu i Evropi“, objašnjavaju iz Petrola.

Izazov za mrežu

Svesni su da rastuća infrastruktura za punjenje stvara izazove za mrežu, zbog čega ulažu i u rešenja koja doprinose većoj stabilnosti mreže, kao što je skladište baterija u BS Kozina, koje sada služi i kao „tercijarna rezerva“. Kovač kaže da bi pojedini korisnici struje mogli da „trepću“ kada bi svi počeli da pune svoje automobile u isto vreme, ali, inače, mreža ne bi imala većih problema do 10 odsto udela električnih vozila u saobraćaju. Još smo relativno daleko od deset odsto.

Sagovornik, međutim, priznaje da stanice za brzo punjenje zahtevaju velike snage, uporedive sa naseljem srednje veličine, i to u trenutku.

Dakle, baterije su sasvim prikladne, iako prilično skupo rešenje koje se neće isplatiti investitoru.

Pilot projekat

„U okviru EU projekta NEKST-E pilotirali smo skladište baterija (210 kWh/300 kW) na Petrolovom prodajnom mestu na autoputu BS Kozina, koje je prvenstveno namenjeno za obezbeđivanje energije za dva ultra-brza (2 x 175 kW) i jedan brzi punjač (100 kW) za električna vozila. Deo energije do stanice za punjenje obezbeđuje se iz mreže, a deo iz skladišta baterija.

 Ovakav način rada smanjuje troškove mrežne naknade za naplatnu snagu za više od polovine“, kažu u Petrolu. Na benzinskoj pumpi radi i solarna elektrana koja višak energije prenosi u mrežu i indirektno do skladišta baterija.

Odgovori na zahteve tržišta

U ovogodišnji Petrolov portfolio jedinica za obezbeđivanje tercijarne regulacije uvršten je rezervoar, jer omogućava brze odgovore na zahtev operatera za fleksibilnošću.

„Broj električnih vozila će se povećavati u budućnosti. Tada će biti otkriven pun kapacitet rezervoara za skladištenje, jer će lokacija omogućiti ultra-brzo punjenje četiri vozila istovremeno. U okviru projekta planiramo i proširenje solarne elektrane i razvoj modela za optimizaciju punjenja rezervoara za skladištenje“, kažu u Petrolu.

Benzinska pumpa budućnosti više ne bi bila benzinska, već́ električna i samodovoljna, sa strujom iz obnovljivih izvora energije.

Projekat rezervoara Kozina je pilot projekat koji može biti osnova za razvoj prodajnog energetskog rešenja.

Razvojna ograničenja

„Takva postavka, prema sadašnjem zakonodavstvu, nije komercijalno interesantna. Nije dozvoljeno povezivanje jedinice za skladištenje sa snagom većom od snage priključene na mrežu, čime se poništava i primarna opcija jedinice za skladištenje – punjenje snagom većom nego što mreža dozvoljava. Ugradnja akumulacionog rezervoara je preskupa s obzirom na uštede koje donosi niža mrežna naknada za priključnu snagu, što koči razvoj ovakvog prodajnog rešenja“, potvrđuju se i zabrinutosti Petrola.

Električna ostrva

Benzinska pumpa budućnosti više ne bi bila benzinska, već električna i samodovoljna, sa strujom iz obnovljivih izvora energije. Zelena energija bi se skladištila u bateriji, koja bi se takođe mogla koristiti za napajanje ultra brzih punjača. Dakle, povećana ulaganja u nove trafo stanice i jačanje mreže ne bi bila potrebna.

Petrol već ide u tom pravcu i u tu svrhu sprovodi projekat Petrol Green. Reč je o postavljanju solarnih elektrana na sopstvene objekte i benzinske pumpe, gde danas već imaju 30 sopstvenih solarnih elektrana, a u okviru prve faze, koja se završava krajem 2023. godine, biće dodatnih 46. Trenutno je na benzinskim stanicama već postavljeno 15 novih solarnih elektrana. Prvu fazu postavljanja solarnih elektrana sufinansira Ministarstvo za infrastrukturu, uz odobrene grantove Kohezionog fonda.

Solarne elektrane

„U planu je i druga faza projekta, gde trenutno čekamo odluku Ministarstva za infrastrukturu. U tom kontekstu planiramo izgradnju solarnih elektrana snage 1.388 kW na dodatne 24 lokacije u Sloveniji . Ukoliko bude odobren, projekat će bi realizovan 2023. godine“, kažu u Petrolu.

U pripremi je i treći deo projekta čiji je cilj da se sve benzinske pumpe opreme održivim izvorima energije. Implementacija ovih projekata je važan korak na putu održivog razvoja Petrol grupe, a odobreni grantovi podržavaju strateški pravac Petrola koji se zasniva na energetskoj tranziciji ka niskougljeničnom društvu, poručuju iz Petrola.

Izvor: Delo

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti