Tokom azijske sesije 20. jula, Brent nafta se trgovala i tokom dana nastavila da poskupljuje, pokušavajući da probije nivo od 90 dolara, sa dnevnim maksimumom od 91,42 dolara. WTI nafta takođe nastavila je da poskupljuje, u jednom trenutku dostigavši dnevni maksimum od 84 dolara, što pokazuje da se međunarodne cene nafte jačaju pod uticajem pogoršanja odnosa SAD i Irana tokom vikenda.

Sa fundamentalne strane, osnovni pokretač današnjeg skoka cena nafte jeste dalje pogoršanje odnosa između SAD i Irana.

Prema najnovijim izveštajima, SAD i Iran su tokom vikenda nastavili da eskaliraju vojna dejstva. SAD su izvele napade na iranske mete devetu noć zaredom, dok je Iran uzvratio napadima na američke i savezničke mete u regionu Zaliva. Kako se obim sukoba proširio sa vojnih objekata na luke, mostove, energetsku infrastrukturu i komercijalni pomorski saobraćaj, zabrinutost tržišta zbog stabilnosti izvoza sirove nafte sa Bliskog istoka naglo je porasla.

Ormuski moreuz ostaje ključna varijabla za trenutno formiranje cena nafte. Reč je o jednom od najvažnijih tranzitnih koridora na svetu za sirovu naftu i tečni prirodni gas (LNG), kroz koji se u normalnim uslovima odvija oko petine ukupne svetske trgovine naftom. Ukoliko dođe do poremećaja pomorskog saobraćaja u tom regionu, to će se odraziti na izvoz sirove nafte iz zemalja Zaliva, troškove osiguranja tankera, tranzitna vremena i planove nabavke globalnih rafinerija. Sjedinjene Države su nedavno saopštile da sprovode pomorsku blokadu iranskih luka, dok je Iran najavio da će delovati protiv brodova koji krše njegova pravila plovidbe. Pritisak koji obe strane vrše na pomorski saobraćaj dodatno je pojačao zabrinutost na tržištu.

Prema podacima o pomorskom saobraćaju, tranzit kroz Ormuski moreuz znatno je usporen. Podaci LSEG-a pokazuju da je u nedelju kroz moreuz prošlo samo četiri broda, u odnosu na osam dan ranije, dok je broj tankera za naftne derivate koji prolaze kroz moreuz pao na najniži nivo od maja. Iako se izvoz sirove nafte iz zemalja Zaliva u prvoj polovini jula oporavio u odnosu na jun, usporavanje tranzita usled ponovne eskalacije sukoba slabi efekat ranijeg oporavka ponude na cene.

Ipak, trenutni rast cena nafte i dalje je prvenstveno posledica geopolitičkog rizika, a ne šireg poboljšanja globalne tražnje. Cene nafte su ranije bile pod pritiskom zbog očekivanog povećanja proizvodnje OPEK+ zemalja, oporavka dela izvoza iz Zaliva i neizvesnosti na strani tražnje. Iako je Brent danas probio nivo od 90 dolara, tržište i dalje mora da prati da li će doći do trajnijih poremećaja u stvarnoj ponudi. Ukoliko tranzit kroz Ormuz ne bude potpuno obustavljen, a proizvođači nafte iz Zaliva nastave izvoz preko luka na Crvenom moru ili alternativnih ruta, prostor za dalji značajniji rast cena mogao bi biti ograničen.

Danas je cena kratkotrajno probila nivo od 90 dolara u toku trgovanja, što ukazuje da je kratkoročni tržišni sentiment postao pretežno bikovski pod uticajem geopolitičkih zbivanja.

Trenutno se cena nafte približila ključnom nivou otpora od 91,30 dolara. Kako se taj nivo poklapa i sa 60-dnevnim pokretnim prosekom, formirajući zonu pojačanog otpora, kratkoročni bikovski zamah mogao bi da oslabi. Ukoliko Brent nafta danas zatvori trgovanje iznad 91,30 dolara, otvoriće se prostor za dalji rast, sa mogućim testiranjem nivoa otpora od 98 dolara, pa čak i približavanjem nivou od 100 dolara.

Suprotno tome, ukoliko današnje zatvaranje bude ispod 91,30 dolara, cena nafte mogla bi ući u kratkoročnu korekciju. Prvi cilj takvog pada bilo bi popunjavanje današnjeg gepa u rasponu od 88,27 do 89,30 dolara, a u slučaju daljeg pada, moglo bi doći i do testiranja nivoa podrške od 85 dolara.