NASA 18. februara spušta rover Perseverance na Mars

Rover agencije NASA pod imenom Perseverance najveće je vozilo ikada poslato na Mars. Sletanje na Crvenu Planetu rovera očekuje se nešto pre 21:00h u četvrtak, 18. februara. Ne treba zaboraviti i to da je postojeći rover NASE Curiosity pre nešto više od dve nedelje proslavio 3.000 marsovskih dana provedenih na površini četvrte po redu planete Sunčevog sistema.

Rover agencije NASA, pod imenom Perseverance (Istrajnost), sada je na samo tri nedelje od dolaska na Mars.

Vozilo i Crvenu planetu trenutno razdvaja oko 4,5 miliona km (tri miliona milja), ali se ova razdaljina brzo smanjuje. Ovaj Nasin rover je najveće vozilo ikad poslato da sleti na Mars. Planirano mesto spuštanja je blizu kratera Jezero. Sletanje se očekuje nešto pre 21:00h u četvrtak, 18. februara.

Da bi sleteo, rover Nase moraće da preživi ono što inženjeri nazivaju „sedam minuta terora“ – vreme potrebno da prođe kroz atmosferu do površine Planete. „Teror“ je naziv pokušaja smanjenja ulazne brzine od 20.000 km/h na nešto poput laganog kretanja po tlu.

„Kada naučnici pogledaju naše mesto sletanja, krater Jezero, u njegovoj okolini vide veliki potencijal za naučno istraživanje: ostatke drevne reke, koja se uliva i izliva iz ovog kratera, jer misle da je to mesto na koje treba da odu da potraže znakove prošlog života. Ali, kada ja pogledam krater Jezero, vidim opasnost. Na Marsu se svuda naokolo prostire opasnost. Postoji litica visoka 60 do 80 metara, koja se prostire kroz sredinu našeg mesta sletanja. Ako pogledate prema zapadu, postoje krateri iz kojih brod ne može da izađe čak i ako bismo uspešno sleteli u jedan od njih. A ako pogledate na istok, postoje velike stene koje bi bile velika prepreka za naš brod“, rekao je za BBC News Allen Chen, inženjer koji predvodi ulazak, spuštanje i sletanje broda Perseverance.

Srećom, Perseverance ima neke isprobane tehnologije, koje bi trebalo da osiguraju da dosegne sigurnu tačku na tlu Planete. Među njima je i mlazni pogon (Skycrane) koji je uspešno spustio na tlo prethodni Nasin rover, Curiosity (Znatiželja), pre osam godina.

Postoje čak i neki dodaci dizajnirani da poboljšaju pouzdanost. Jedan od njih je padobranski sistem koji usporava spuštanje.

Ali ne treba zaboraviti da je postojeći robot Curiosity još uvek na Marsu i da dobro radi nakon sletanja u ekvatorijalni krater Gale još 2012. godine. Curiosity je pre nešto više od dve nedelje proslavio 3.000 marsovih dana provedenih na  površini Crvene planete. Inaće, marsov dan ili Sol traje 24 sata i 39 minuta.

Za razliku od Curiosity koji je prvo otvorio padobran kad je dostigao unapred određenu brzinu, Perseverance će prvo proveriti uslove pre izdavanja ove komande. Sa tim je povezana i navigacija terena. Perseverance će ispitivati tlo ispod i proveravati ga na osnovu satelitskih snimaka kratera kako bi bolje izmerio svoj položaj.

„To je ono što tražimo od rovera Perseverance, da shvati gde se nalazi, a zatim odleti do poznatih sigurnih mesta koja su u blizini.“

Rover Curiosity je uspeo da se udalji oko jednu milju od mesta sletanja. Perseverance, sa svojim poboljšanim tehnologijama, trebalo bi da se kreće mnogo bolje.

Naučnici su već imenovali područje koje je mesto sletanja rovera Perseverance. Zove se Timanfaya, nazvano po španskom nacionalnom parku u Lanzarote, koji se nalazi na jednom od Kanarskih ostrva.

Lanzarote Timanfaya je vulkanski teren; marsovska verzija, koja obuhvata kvadrat od 1,2 km sa 1,2 km, i verovatno uključuje i vulkansku stenu. To je pod kratera Jezero.

Mesto sletanja rovera Perseverance – Timanfaya. Karbonatne stene su obojene zelenom bojom. Foto: BBC News

Iako je ovo mesto sletanja, to nije glavni interes misije. Cilj misije je ispitivanje ostataka delte samo na severu, zajedno sa nekim udaljenijim karbonatnim stenama za koje istraživači misle da mogu da vode trag od nekada ogromnog jezera u krateru Jezero.

„Karbonatnih stena je izuzetno puno na Zemlji, ali su na Marsu prilično retke i nismo baš sigurni zašto je to tako. Postoji region na ivici kratera koji bi mogao biti obala sa visokom koncentracijom karbonata. Ovo je za nas vrlo interesantno, jer na Zemlji karbonat često talože živi organizmi. To je dobar način za istraživanje potencijalnih bioloških ostataka “, rekao je Ken Farley, naučnik iz Nasinog projekta Perseverance za BBC News.

San je da će rover Perseverance naići na fosilne dokaze stromatolitima. To su sedimentne naslage koje su izgradili slojevi mikroorganizama.

Farley je rekao da će Perseverance istraživati najosnovnija pitanja, i da, kakvi god odgovori da budu, sigurno će biti poučni.

„Da li, ako izgradite okruženje pogodno za život, onda se život i nastani? Odgovor na to pitanje je zaista važan, jer sada znamo da postoje milijarde, bukvalno milijarde planeta u Svemiru.

„Kakva je verovatnoća da život tamo ne postoji? Čini mi se mala, ali sve zavisi od toga koliko je jaka iskra koja pokreće život", objasnio je Farley.

Izvor: BBC News

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.