Naučnici otkrili mehanizam nastajanja migrene

Najveća svetska nagrada za neurologiju ove godine ide istraživačima čiji je rad otvorio put za preventivne tretmane migrene. Četiri naučnika otkrila su neuronsku osnovu napada migrene i dokazali da je migrena izlečiva. Lekovi koji su otkriveni ne leče samu migrenu, oni znatno poboljšavaju kvalitet života mnogih pacijenata, jer pomažu u lečenju i u sprečavanju napada migrene, odnosno koriste se u prevenciji ove bolesti.

Naučnici koja su otkrili ključni mehanizam koji uzrokuje migrenu, otvarajući na taj način put za nove preventivne tretmane, osvojili su najveću nagradu za neurologiju na svetu, u iznosu od 1,1 miliona funti.

The Brain Prize je najveća danska nagrada na svetu za istraživanje mozga, a dodeljuje je Fondacija Lundbeck. Svake godine se dodeljuje približno 1,3 miliona € istraživaču, ili grupi istraživača, koji su imali revolucionarni uticaj na istraživanje mozga.

Danska fondacija Lundbeck objavila je u četvrtak da su britanski istraživač Peter Godsbi (Peter Goadsby), Mihael Moskvitz (Michael Moskovitz) iz SAD-a, Lars Edvinson (Lars Edvinsson) iz Švedske i Jes Olesen iz Danske osvojili ovu Evropsku nagrada za istraživanje mozga.

Govoreći na brifingu za štampu uoči najave, Godsbi, profesor neurologije na Kraljevskog univerziteta u Londonu, rekao je: „Uzbuđen sam što je istraživanje migrene dobilo ovu nagradu i što će se migrena – ovaj onesposobljavajući problem koji je moždani poremećaj – prepoznati na odgovarajući način“.

Formalno poznata kao Evropska nagrada za istraživanje mozga Fondacije Grete Lundbeck, godišnja nagrada priznaje originalna i uticajana otkrića u bilo kojoj oblasti istraživanja mozga. Ceremonija dodele nagrada održaće se u Kopenhagenu 25. oktobra, gde će nagradu uručiti prestolonaslednik Frederik iz Danske.

Nagrađeno istraživanje bavi se uklanjanjem neuronske osnove migrene, teškog neurološkog stanja koje karakterišu epizode pulsirajućeg bola u glavi, kao i mučnina, povraćanje, vrtoglavica, ekstremna osetljivost na zvuk, svetlost, dodir i miris. U proseku pogađa jednu od sedam osoba i približno je tri puta češća kod žena nego kod muškaraca. U Velikoj Britaniji se procenjuje da kao posledica migrene dolazi do gubitka 25 miliona radnih ili školskih dana svake godine a eklonomski gledano one predstavljaju trošak od 2,3 milijarde funti.

Mnogo godina se smatralo da je migrena psihosomatsko stanje, što je rezultat toga što ljudi nisu u stanju da se nose sa stresom. Iako su tretmani bili dostupni, oni su samo pomogli ublažavanju simptoma, umesto da se bave osnovnim uzrokom, koji je bio nepoznat.

Profesor neurologije ia SAD-a, Mihael Moskvitz je 1979. predpostavio da migrena nastaje kao rezultat interakcije između trigeminalnog nerva i tankih membrana osetljivih na bol, koje okružuju mozak. Demonstrirao je da su napadi migrene pokrenuti kada su nervna vlakna trigeminusa oslobodila hemikalije zvane neuropeptidi, zbog kojih su se krvni sudovi moždanih ovojnica proširili, što je rezultiralo upalom i bolom. Sugerisao je da bi blokiranje delovanja ovih neuropeptida moglo pružiti novu vrstu lečenja.

Još jedan proboj dogodio se kada je Godsbi, zajedno sa Edvinsonom, profesorom interne medicine na Univerzitetu Lund u Švedskoj i predsednikom Međunarodnog društva za glavobolju, identifikovao ključni neuropeptid koji je uključen u pokretanju ovih napada: peptid povezan sa genom za kalcitonin (CGRP).

Dalji Olesenov rad pokazao je da kada je CGRP dat pacijentima sa migrenom, mogao bi da izazove napad i da lekovi koji blokiraju neuropeptid mogu da pomognu u lečenju migrene. On i njegov tim su 2004. godine objavili rezultate velikog kliničkog ispitivanja, koji sugerišu da su takvi „lekovi antagonisti CGRP“ bili efikasni u akutnom lečenju napada migrene. Inače, antagonist je tip receptorskog liganda ili leka koji ne izaziva biološki odgovor vezivanjem za receptor, nego blokira ili prigušuje agonist – posredovani odgovor.

To je dovelo do razvoja novih tretmana, uključujući lekove zasnovane na monoklonskim antitelima, poput leka erenumab, koji su trenutno dostupni u Velikoj Britaniji, kao i lekove rimegepant i ubrogepant, koji su i dalje dostupni samo u SAD. Iako ovi lekovi ne leče migrenu, oni znatno poboljšavaju kvalitet života mnogih pacijenata, pomažući i u lečenju i u sprečavanju napada same migrene, odnosno u prevenciji bolesti.

„Mislim da je najvažnij to što ovo istraživanje pokazuje da je pristup zasnovan na neurologiji vredan, kao i da istraživanja, kada se objedine, zajedno imaju sposobnost da promene kliničku praksu. Zahvalan sam na mail-ovima koje dobijamo od pacijenata čiji su životi promenjeni ovim lekovima. Nismo svima pomogli, tek smo započeli, ali ovo istraživanje pokazuje da je migrena izlečiva“, rekao je Godsbi.

Izvor: The Guardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti