Nedovoljna reciklaža retkih metala ugrožava zelenu ekonomiju

Potrebna su stroža pravila o reciklaži materijala poput litijuma i kobalta, koji su od vitalnog značaja za prelazak na zelenu tehnologiju. Dok se metali relativno male vrednosti, poput bakra, gvožđa, pa čak i platine, često recikliraju, retki metali se ignorišu ili bacaju, jer se često nalaze u malim količinama koje recikleri smatraju preskupim za obradu, a to ugrožava životnu sredinu i doprinosi klimatskim promenama.

Retki elementi poput indijuma, itrijuma, neodijuma, kobalta i litijuma su vitalni za proizvodnju niskougljenične tehnologije, ali mnogi se bacaju zbog jer se ne insistira na njihovoj reciklaži, upozoravaju industrijski stručnjaci.

 

Zabrinutost raste zbog snabdevanja tim elementima u budućnosti, jer će prelazak na zelenu tehnologiju, uključujući električna vozila, solarne panele i grejanje sa niskim emisijama ugljenika, zahtevati daleko veće količine retkih elemenata i drugih kritičnih sirovina.

Stručnjaci iz industrije su pozvali na pooštravanje pravila o reciklaži, navodi se u izveštaju dvogodišnjeg projekta Cewaste, koji finansira EU u okviru svog programa istraživanja i inovacija Horizon 2020. Autori su ispitali šta se trenutno događa s takvim materijalima, kao i njihovu potencijalne buduće potrebe za snabdevanjem i troškove.

Zaključili su da bi reciklaža morala biti obavezna za kritične sirovine prisutne u štampanim pločama, magnetima – koji se koriste u hard diskovima i električnim vozilima, baterijama za električna vozila i fluorescentnim sijalicama.

Pascal Lerok, generalni direktor WEEE foruma, jedne od organizacija koja stoji iza izveštaja objavljenog juče, rekao je: „Snabdevanje ovim materijalima nije sigurno. Na primer, neki dolaze iz zemalja u kojima postoji politička nestabilnost. Neki od ovih materijala su ključni za zelenu tehnologiju u budućnosti. Ovo bi trebalo regulisati obaveznim standardima.“

Dok se metali relativno male vrednosti, poput bakra, gvožđa, pa čak i platine, često recikliraju, retki metali se ignorišu ili bacaju, jer se često nalaze u malim količinama koje recikleri smatraju preskupim za obradu.

Međutim, neizvesnost oko buduće ponude takvih materijala i brzorastuća potražnja, vođena potrebom za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, mogla bi u budućnosti dovesti do poremećaja ponude i potražnje kritičnih materijala, što ne bi samo povećalo cene, već bi moglo poremetiti stvaranje zelene ekonomije, utvrdili su autori izveštaja. Dok čekaju da ovakav rast cena učini recikliranje ekonomičnim, proizvođači će biti veoma osetljivi na buduće šokove.

„Ako po običaju to prepustimo biznisu, rasipaćemo materijale i za 20 godina ćemo imati nestašicu. Trenutno nedostaje ekonomski podsticaj za recikliranje nekih materijala“, kaže Federiko Magalini, generalni direktor kompanije Sofies UK, konsultantske kuće koja je uključena u izveštaj projekta Cewaste.

Male količine retkih materijala prisutnih u krajnjim proizvodima znače da bi se reciklaža nekih materijala mogla obavljati u malom broju postrojenja. Na primer, Evropi bi trebalo samo nekoliko fabrika da obradi fluorescentni prah iz svih sijalica koje se koriste širom kontinenta.

Napori za reciklažu uglavnom su koncentrisani na metale kojih ima u velikim količinama i koji se lakše recikliraju – poput gvožđa, aluminijuma i bakra. U EU su regulatorni ciljevi zasnovani na težini i zapremini, tako da reciklažeri imaju malo podsticaja da traže male količine retkih metala, uprkos njihovoj vrednosti.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) nedavno je izračunala da će, ukoliko svet 2050. dostigne nultu emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, potražnja za kritičnim i retkim mineralima do 2040. godine biti šest puta veća nego danas. Samo za litijumom će potražnja biti 20 puta veća od 2040. godine, zbog upotrebe u baterijama.

Fatih Birol, izvršni direktor nadzornog tela za energetiku, rekao je da „podaci pokazuju preteću neusklađenost između ojačanih klimatskih ambicija u svetu i dostupnosti kritičnih mineral, koji su od ključne važnosti za ostvarenje tih ambicija. Ukoliko se ostave nerešene, ove potencijalne slabe tačke bi mogle učiniti sporijim i skupljim globalni napredak ka budućnosti čiste energije, a time i sputati međunarodne napore u borbi protiv klimatskih promena“.

IEA je otkrila da je proizvodnja i prerada mnogih materijala, kao što su litijum, kobalt i retki elementi, bila koncentrisana u nekolicini zemalja, pri čemu su prva tri proizvođača obezbeđivala više od tri četvrtine globalnih zaliha. Demokratska Republika Kongo je proizvela 70% kobalta i retkih elemenata 2019. godine. Kina je, takođe, odgovorna za prečišćavanje skoro 90% retkih elemenata koji se koriste širom sveta.

Izvor: Guardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti