Nema bogatstva koje može da zameni vodu

Na Svetski dan vode (22.mart), u Njujorku će se održati prva konferencija Ujedinjenih nacija o vodama u poslednjih 46 godina. Veliki broj političara, državnika i stručnjka imaće o čemu da pričaju što pokazuje novi zabrinjavajući izveštaj o stanju vode za piće na planeti.

Voda je izuzeno vašan resurs neophodan za život na Zemlji, ali na šalost u mnogim zemljama sveta nije dostupna svima za piće. Ako se odmah ne počne sa rešavanjem, nećemo uspeti u borbi protiv klimatskih promena, kao ni u dostizanju Ciljeva održivog razvoja (SDGs), a nijedna osoba, mesto, privreda i ekosistem neće biti pošteđeni, upozorava Globalna komisija za ekonomiju voda. U svetlu konferencije Ujedinjenih nacija o vodama, koja počinje na Svetski dan vode (22. Mart), u Njujorku, eksperti ove komisije objavili su izveštaj koji donosi zabrinjavajuća saznanja. Globalna potražnja za slatkom vodom mogla bi do kraja decenije da premaši zalihe za čak 40%. Ozbiljne nestašice prete već pojedinim pogođenim regionima na planeti.

Klimatske promene, porast stanovništva i višedecenijsko neadekvatno ophođenje prema vodi dovelo je do toga da su zalihe slatke vode poljuljane, kako lokalno tako i globalno, a stanje bi u budućnosti moglo da postane još dramatičnije u slučaju da se ne preuzmu neke značajne akcije.

Ekipa autora koja je napravila analizu ističe da narodi moraju da se ophode prema vodi kao prema međunarodnom zajedničkom dobru s obzirom na međuzavisnost i to da nekontrolisana upotreba, zagađenje i klimatske promene na svetskom nivou ugrožavaju ovaj dragocen resurs.

Zabraniti rasipanje vode

S tim na umu, takođe hitno treba da se obustavi subvencionisanje ekstrakcije i prekomernog korišćenja vode kroz nepravilno usmerena finansijska sredstva, dok pojedini delovi industrije, od rudarstva do proizvodnje, treba da stanu na kraj rasipanju.

Globalna komisija za ekonomiju vode poziva de se prekine sa subvencijama za poljoprivredu na koju svake godine ide i do 700 milijardi dolara, a pojedine aktivnosti koje oni stimulišu doprinose neumerenoj potrošnji vode.

Troškovi koji iznose više milijardi dolara nastaju zbog lošeg rasplaganja na pojedinim sistemima, gde je zbog curenja vode gubitak ogroman, i jednostavno se preporučuje njihovo drastično smanjenje kroz kontinuirano održavanje, primenu postojećih tehnologija kao što su PVC cevi i mapiranje pukotina. Primera radi, oko 40% gradske vode u vodovodima se gubi usled curenja zastalerih cevovoda.

U izveštaju se naglašava na sedam ključnih preporuka koje uključuju preoblikovanje globalnog upravljanja vodnim resursima, povećanje investicija kroz javno-privatna partnerstva, pravilno određivanje cene vode i kreiranje mehanizama za prikupljanje novca za projekte u zemljama u razvoju i srednjerazvijenim zemljama.

Situacija je izuzetno teška i komplikovana pa se preporučuje: do 2030. Potrebne su hitne aktivnosti na polju obnove močvara i iscrpljenih podzemnih voda, reciklaže vode u industriji i prelaska na preciznu poljoprivredu koja bi efikasnije koristila vodu. Dodatno, se savetuje o izveštavanju kompanija o njihovom vodenom otisku.

Voda kao blagostanje

Reforme koje treba odraditi kada je u pitanju voda, treba da se odvijaju na međunarodnom nivou. Dalje, treba da se uzmu u obzir žene, poljoprivrednici, starosedeoci i druge grupe koji se nalaze u prvoj liniji odbrane voda.

Voda je, kako naglažavaju iz Globalne komisije za ekonomiju vode, neophodan aspekt zdravlja i blagostanja svih ljudi na planeti. Međutim, naš napredak još uvek kaska za ciljevima, narušavajući celokupnu agendu održivog razvoja.

Da su stanovnici svesni opasnosti pokazuje i nedavno istraživanje. Naime, kako je saopštio Svetski fond za prirodu (WWF), čak 58% ljudi širom sveta veoma je zabrinuto zbog nedostatka pijaće vode.

U međuvremenu, prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o vodama u poslednjih 46 godina, uprkos pozivima, prisustvovaće tek mali broj svetskih lidera, većinu zemalja predstavljaće ministri ili visoki zvaničnici. Prethodne pokušaje da se organizuje ovakav događaj osujetile su upravo vlade zbog manjka podrške međunarodnom upravljanju ovim resursom.

Izvor: klima101

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti