U Termoelektrani Nikola Tesla B u Obrenovcu danas je počela izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u koje će biti uloženo 210,8 miliona evra. Rok za završetak projekta i preuzimanje postrojenja od strane EPS-a predviđen je u martu 2024.godine.

Puštanjem u rad ovog postrojenja, dodatno, nivo emitovanih čvrstih čestica u atmosferu sa sadašnjih 50 mg/Nm kubnih smanjuje se na manje od 10 mg/Nm kubnih.

Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova za oba bloka TE Nikola Tesla B, očekuje se smanjenje ukupne količine emisija sumpor-dioksida sa 3000 mg/Nm kubnih na nivo od 130 mg/Nm kubnih.

Procesom odsumporavanja dimnih gasova nastaje gips koji je „euro” kvaliteta (više od 95 odsto čistoće) i koji ima veliku primenu u građevinarstvu, a pomešan sa pepelom i šljakom koristi se u izgradnji saobraćajnica.

Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova produžava se radni vek TENT B.

Postavljanju kamena temeljca prisustvovali su ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, direktor EPS-a Milorad Grčić i direktor japanske kompanije Micubiši Pauer Šiničiro Micujama i ambasador Japana u Srbiji Tokahita Кacumata.

Neophodna energetska tranzicija

Zorana Mihajlović je istakla da je to veoma važan projekat za zdraviju životnu sredinu i poručila da mora više da se ulaže novca u zaštitu životne sredine kako bi mogli da imamo dovoljno struje.

„Srbiji je nepohodna energetska tranzicija, odnosno, izlazak iz perioda proizvodnje električne energije iz uglja i okretanje proizvodnji iz obnovljivih izvora, izjavila je ministarka rudarstva i energetike. Srbija je odlaganjem te tranzicije i nedovoljnim ulaganjima u postojeća postrojenja u cilju zaštite životne sredine kršila sopstvene zakone. Mora više da se ulaže novca u zaštitu životne sredine kako bi mogli da imamo dovoljno struje. Energetska bezbednost je jednaka ekološkoj bezbenosti”, istakla je Mihajlović.

Mihajlović je položila kamen temeljac zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović i v.d. generalnim direktorom EPS-a Milorad Grčić. Prisustvovao je i ambasador Japana u Srbiji Tokahita Kacumata.

Mihajlović je dodala da je još važnija vizija ako hoćemo velike promene.

„Nekada, ranije bilo je više načina da se promene ne realizuju nego što je bilo želje i energije da te promene budu brže, posebno ako govorimo o zaštiti životne sredine. Da svima bude jasno, nema dovoljno električne energije ako se oslonimo samo na proizvodnju iz uglja”.

Kako je rekla, energetska bezbednost je jednako važna kao i ekološka bezbednost i ako nemamo ulaganja u smanjenje emisija štetnih gasova to znači i da termoelektrane ne mogu da nastave da rade.

„Sve ovo je moralo da se rešava mnogo pre, ali važno je da smo počeli i svi projekti u EPS realizovaće se mnogo brže, kako ovaj tako i projekat odsumporavanja u Kostolcu, da završi probni rad i da dobije dozvolu”, izjavila je Mihajlović i dodala da su godišnje emisije sumpor dioksida 300.000 tona odnosno šest puta više nego što je dozvoljeno i po našim i EU zakonima. „I ako stavimo sa strane EU, naš zadatak je da očuvamo zdravlje građana. U narednom periodu redefinisaćemo investicione planove, jer činjenica da je EPS do sada uložio 319 miliona evra u zaštitu životne sredine nije ohrabrujuća. Mora da se radi brže, ulaganja i životnu sredinu znače i opstanak EPS-a“.

Od 2002. do 2019. godine EPS je uložio u zaštitu životne sredine samo 390 miliona evra, što nije ohrabrujuće.

„Trenutno projekti u EPS-u, koji se tiču životne sredine vredni su oko 600 miliona evra, od čega je potrošeno 170 miliona evra. Mora brže. To znači da se u prethodnih oko 20 godina se prosečno ulagalo godišnje oko 40 miliona evra u zaštitu životne sredine. Uporedite to sa prihodima EPS-a, ne možemo biti zadovoljni. Mora da se radi brže. Ulaganja i životnu sredinu znače i opstanak EPS-a”, poručila je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je ujedno najavila da resorno ministarstvo radi na uvođenju eRudarstva i eEnergetike.

Želimo da digitalizujemo sve – od dozvola, prava, licenci, dokumenata kako za pravna lica, tako i za građane, čime stvaramo prostor za ulaganje u energetski sektor, rekla je Mihajlović ističući i da je sporazum za unapređenje distributivne mreže, koji je nedavno potpisan sa Francuskom, važan jer nam pomaže da lestvicu u infrastrukturi podignemo visoko.

„U energetici to znači automatizaciju distributivne mreže, jer, iako smo smanjili gubitke, oni iznose 11,5 odsto. Ako ih saberemo sa gubicima na visokonaponskim mrežama, onda je to godišnje gubitak od 250 miliona evra. Važno je da ulažemo u distributivnu mrežu kako bismo smanjili gubitke i taj novac uložili u druge stvari“, istakla je Mihajlović.

Odsumporavanje imperativ u zaštiti životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je podsetila da je prošle godine počela gradnja postrojenja za odsumporavanje na  TENT-u A i naglasila da će ta dva postrojenja značajno uticati na nivo zaštite životne sredine i doprineti bržem usaglašavanju sa standrima EU.

Vujović je rekla da je odsumporavanje imperativ u zaštiti životne sredine, a naročito kada se govori o kvalitetu vazduha i da će zahvaljujući postrojenju na TENT B biti smanjena emisija sumpor dioksida za 97 odsto što je, dodaje, od izuzetnog značaja.

U poslednjih šest godina uloženo je, kako je rekla, 400 miliona evra u ovakve projekte za koje navodi da će značajno poboljšati i životnu sredinu i zdravlje građana.

„Srbija, koja se nalazi na putu ka EU, koja prilagođava svoje standarde EU i koja prilagođava regulative i propise u sklopi poglavlja 27 svakako ovakva postrojenja doprinose bržem delovanju i usaglašavanju sa svim standardima EU”, rekla je Vujović.

Garant nergetske stabilnosti

Milorad Grčić, v.d. generalnog direktora EPS-a izjavio je da će postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova za TE Nikola Tesla B u Obrenovcu, za koji je danas postavljen kamen temeljac, smanjiti nivo zagađenja vazduha, ali i poboljašati energetsku efikanost u zemlji.

„Takvi projekti garantuju budućost termolektrana u Srbiji i energetsku stabilnost”, rekao je Grčić komentarišući da je TE Nikola Tesla B jedna od modernijih elektrana u zemlji, da se sastoji od dva velika kotla od po 650 megvata i da zajedno TENT A i B proizvode više od 50 odsto srpske struje.

Ističući da je ovo važan dan za EPS jer će se početkom realizacije projekta odsumporavanja, trećeg ovog tipa u Srbiji, smanjiti nivo zagađenja vazduha sa 80.000t na 4.500t godišnje Grčić je rekao da je vrednost izgradnje ovog projekta 210 miliona evra, a da će oko 120 miliona evra biti realizovano korz rad domaćih firmi. Naglasio je da je to veoma važno za rast domaće privrede, jer EPS utiče direktno na rast BDP-a tri odsto na nivou godine i još tri odsto indirektno kroz građevinu i ostale grane.

Najsavremenija japanska tehnologija

Šinićiro Micujama, generalni direktor kompanije Micubiši pauer ogranka u Beogradu rekao je da je na tu funkciju stupio 1. novembra i da mu je ovo prvi veliki posao u Srbiji.

Micujama je istakao da, uz ogromne napore Vlade Srbije i EPS-a, ovaj projekat konačno može da bude realizovan.

„Naša dokazano najsavremenija tehnologija za odsumporavanje biće korišćena i na TENT B i siguran sam da ćemo doprineti zaštiti životne sredine u Srbiji. Obezbedićemo pravovremenu realizaciju projekta i moderno postrojenje, koje će biti još jedan simbol prijateljstva Srbije i Japana“, rekao je Micujama.