Nema energetske tranzicije Srbije bez finansijske i druge podrške EU

Sa ovogodišnjeg Međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024, koje je organizovao Savez energetičara poručuju da se, svakako, danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanije energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparetnom finansijskom i drugom podrškom EU. Zaključna poruka je da se sva važna pitanja energetike ne rešavaju preko noći, već najpre javnom, stručnom raspravom, po mogućstvu konsenzusom a ako konsenzus nije moguć, onda demokratskim preglasavanjima.

Ovogodišnje Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 održano je u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije – sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine.

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je više od 250 učesnika iz svih delova energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz četiri radna panela i prezentacije 60 radova u osam sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Savetovanje je obeleženo visokim kvalitetom stručnih diskusija na panelima.

Poseban pečat je dala sesija svečanog zatvaranja Savetovanja na kojoj je govorila ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović, nakon čega su uručene nagrade i diplome. Ministarka je u svom govoru sublimirala aktuelna pitanja energetskog sektora u našoj zemlji, uz naglasak da domaća stručna javnost mora da ima opredeljujuću ulogu kod donošenja važnih odluka.

Energetika ne voli granice!

Iz Saveza energetičara Srbije ukazuju da se, svakako, danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanije energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparetnom finansijskom i drugom podrškom EU.

Na Savetovanju je konstatovano da poseban stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ili kako bi se najkraće reklo Energetika ne voli granice! Ali, ne kao do sada, preko trgovine emisiono intenzivnih energenata i proizvoda, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju OIE, povezivanju u najširem smislu. A saradnja je, sigurno, potrebna i na regionalnom tržištu, u cilju jačanja zdrave konkurencije.

Jedna od ključnih tema: cene emisije ugljen-dioksida

Nabrajajući ključne poruke ovog Savetovanja iz Saveza energetičara ističu da je konstatovano da finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za podsticanje široke primene obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine ostaje i dalje otvoreno pitanje. Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem?

Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo je otvorilo pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljen-dioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je, izgleda, definitivno napuštena.

Ali, ostaje otvoreno pitanje koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Na ovom pitanju se mora još pažljivo raditi i pronaći najmanje loše rešenje za našu zemlju i region.

Bez obrazovanja nema razvoja ni energetske tranzicije

Poseban panel, koji je okupio dekane tehničkih fakulteta u Srbiji, bio je posvećen dogovorima o tome kako podići ugled struke i unaprediti naučni rad i obrazovanje inženjera za potrebe energetskog sektora, u kome su pitanja dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije od najvećeg značaja. Ovom panelu je dat najviši prioritet jer nema boljeg ulaganja u rešavanje klimatskih problema od ulaganja u obrazovanje.

Analiza visokoškolske nastave u širokoj naučno – stručnoj oblasti energetike, kao i razmena ideja na 1. Panelu su potvrdile potrebu za ovakvim razgovorima. Visoki kvalitet diskusija sigurno će biti od pomoći u kreiranju novih nastavnih planova i programa – u skladu sa potrebama.

Novi programi trebalo bi da bolje profilišu mlade inženjere u buduće eksperte koji daju svoj vidljivi doprinos, ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije. Takođe, očekivano je da u najveće infrastrukturne projekte budu uključeni fakulteti i institute, jer se tako najbolje usaglašavaju interesi nauke i privrede.

Regionalno povezivanje

Regionalni aspekti energetike su osvetljeni na 2. panelu, sa analizom aktuelnih i planiranih većih energetskih projekata i sa ukazivanjem da se principi sigurne isporuke električne energije uz održivost i konkurentnost sektora svakako mogu uspešnije realizovati u praksi ako se energetika tretira u regionalnom kontekstu.

Kroz zajedničke napore mogu se ostvariti brojne prednosti kao što su zajednički razvoj infrastrukture za proizvodnju, prenos i distribuciju energije. Istaknut je značaj jačanja energetske sigurnosti, dostizanje boljih ekonomskih pokazatelja. Ne manje važno je i približavanje stavova i uvažavanje razlika iz kojih proizilazi politička stabilnost i ostvaruje se bolje regionalno povezivanje.

Elektroprivrede regiona aktivno rade. Ali, dekarbonizacija se ne tiče samo elektroprivreda, pa je potrebno otvoriti više prostora za rešavanje inženjerskih, ekonomskih i pravnih izazova ostalih grana privrede.

Struka i građani treba da donesu odluku o nuklearkama

O eventualnoj mirnodopskoj primeni nuklearnih tehnologija u našoj zemlji u energetskom sektoru bilo je govora na 3. panelu. Učesnici su poslali jasne poruke. Konkretno, složili su se, ako se struka u javnoj raspravi usaglasi i građani to demokratski odluče, da takva primena treba da se oslanja na proverene konvencionalne nuklearne elektrane najnovije generacije i dobre prakse iz EU. Istaknuto je da ne treba još ići na male modularne reaktore, za koje se ni u svetu nema dovoljno praktičnih iskustava.

Otvoreno su analizirane pozitivne i negativne strane korišćenja nuklearnih elektrana, uz ukazivanje na činjenicu da u slučaju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji energetska zavisnost od isporučioca tehnologije i isporučioca nuklearnog goriva biva apsolutna i veoma delikatna u geopolitičkom i bezbednosnom smislu. Govorilo se i o tome da ne treba zanemariti ni visoku cenu nuklearnih tehnologija, kao ni druge rizike. Istaknuto je da pri tome treba odmeravajući pozitivne strane kao što su kontinuitet isporuke bazne energije i druge.

Nema tranzicije bez novih tehnologija

Nove tehnologije u energetici su bile predmet 4. panela. U doba globalnih klimatskih izazova i neophodnog prelaska na održive energetske izvore, ovaj panel je dao priliku da se predstave tehnologije koje su okosnica energetske tranzicije, njihove prednosti i ograničenja, koja se javljaju na putu ka potpunoj održivosti. Govorilo se i o tehnologijama koje nude nova ili poboljšana rešenja u proizvodnji, prenosu, skladištenju i upotrebi energije.

Panel se bavio i digitalizacijom energetike, posebno rešenjima u prenosnoj i distributivnoj mreži u pogledu praćenja i upravljanja mrežama (Phasor Measurment Unit, Grid forming & following Invertors, STATCOM), upravljanjem potrošnjom, novim materijalima, tehnologijama skladištenja u energetici, prenosu HVDC (High Voltage Direct Current) tehnologijama, superprovodnicima, mašinskom učenju, veštačkoj inteligenciji kao i ulogom zelenog vodonika u energetskoj tranziciji.

Razgovaralo se, takođe i o inovativnim zakonskim rešenjima poput agregatora i inovativnim tehnologijama poput zelenog čelika.

Na Savetovanju je detaljno analiziran i delimični regionalni raspad od 21. juna 2024. godine i konstatovano je da planske remonte dalekovoda treba pažljivije regionalno usklađivati. Ali i da se slabe tačke u mrežama, zbog dotrajale opreme, moraju efikasnije sanirati. Kontrolabilnost i prenosne i distributivne mreže moraju se kontinualno unapređivati uz istovremeno povećanje distribuirane proizvodnje na distributivnim naponskim nivoima. Digitalizacija sektora postaje condition sine qua non u situacijama kad se ima veći udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu i kad se javlja potreba za upravljanjem potrošnjom.

Zaključna poruka ostaje da se sva važna pitanja energetike ne rešavaju preko noći, već najpre javnom, stručnom raspravom, po mogućstvu konsenzusom a ako konsenzus nije moguć, onda demokratskim preglasavanjima.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti