U TV emisiji Zelena ekonomija Ivana Belić, šefica za strateške komunikacije Regionalne agencije za energetiku i klimu (REGEA), razgovarala je sa Ivanom Gutlerom, klimatologom i zamenikom načelnika DHMZ-a (Državni hidrometerološki zavod, Hrvatska) koji je još jednom potvrdio da se klimatske promene i te kako događaju, ali nema smisla dizati paniku. Vreme je za akciju i to na planetarnom nivou.

Možda smo mi klimatolozi već dosadni građanima. Stalno govorimo, zemlja se zagreva, a i delovi Hrvatske se zagrevaju. Stopa ovog zagrevanja je 0,3 do 0,5 stepeni svakih deset godina. Ako se posmatra cela planeta kopno i more, ovaj period je bio 1,2 stepena topliji nego krajem 19. veka. Taj broj sam po sebi nije veliki i veći deo sveta, osim najsiromašnijih, mogao bi čak i da se prilagodi. Ako bismo do sutra stali na temperaturi od 1,2 stepena, većina gradova bi povećala odbranu od, na primer, poplava, suša i toplotnih talasa. Trenutna putanja je povećanje od tri stepena do kraja veka. Ta tri stepena su sada malo ozbiljnija cifra. Malo se krije. Skrivaju razlike u prostoru. Krije se da je Arktik topliji za pet do šest stepeni, a Mediteran za četiri do pet stepeni. Uglavnom se krije da je kopno toplije od područja iznad mora.

Ivan Gutler je podatke uporedio sa prošlim letom i istakao da su leta slična po visokim temperaturama, ali i različita po količini padavina. Tako su prošlo leto obeležile suše, a ovo leto poplave. On je odgovorio i na skepticizam građana i traženje poređenja sa prethodnim podjednako toplim periodima ili sličnim vremenskim prilikama poput poplava.

Ranije su bila jedan ili dva toplotna talasa

Bilo je perioda, meseci i dana, u Hrvatskoj i svetu, kada su temperature bile 40, 45 stepeni. Gde je znak klimatskih promena u učestalosti takvih pojava. Ranije smo imali jedan ili dva toplotna talasa tokom leta, sada imamo četiri ili pet. Ono što se menja je statistika, učestalost, ponekad i intenzitet. Da, mogu se naći stari isečci iz novina, u ovom i onom delu Hrvatske zabeležene su ekstremno visoke temperature ili neki drugi vremenski ekstremi poput poplava. Ono što je potpis klimatskih promena je učestalost i intenzitet.

Atmosfera toplija za jedan stepen može da sadrži sedam odsto više vodene pare, što znači sedam odsto više dnevnih padavina. Kada se posmatraju neki ekstremniji događaji, efekat klimatskih promena je izraženiji. Može doći do 15 odsto intenzivnijih padavina samo zato što je temperatura atmosfere viša za jedan stepen. Tako da ponekad vremenski ekstremi nisu uzrokovani klimatskim promenama već se intenziviraju. To je kao da idete u teretanu i uzimate dodatne steroide. Jedan stepen viša temperatura, koja može uzrokovati 15 odsto ekstremnih količina padavina je opet količina kojoj se možemo prilagoditi. Međutim, ako govorimo o tri stepena, 21 odsto više vodene pare, sada već idemo ka više od 40 odsto intenzivnijih ekstremnih padavinama, to je već zabrinjavajuće.

DHMZ u saradnji sa Upravom civilne zaštite MUP-a obaveštava ljude o vremenskim nepogodama u kojima treba da budu oprezni i da se pridržavaju određenih pravila. Na primer, žuto upozorenje je znak potencijalno opasnih vremenskih pojava. Nema panike, već upozorenja. Kada DHMZ izda narandžasto („Vreme je opasno“) ili crveno („Vreme je izuzetno opasno“) upozorenje, Uprava civilne zaštite dobija ovu informaciju i daje link ka svojim uputstvima na šta treba obratiti posebnu pažnju.

Crveno upozorenje, znak nepovoljne vremenske pojave

Ako podignemo crveno upozorenje, u tom delu okruga će se skoro sigurno desiti nepovoljna vremenska pojava, ali može samo da izbegne vaš grad ili naselje i tada ćete pomisliti da ne radimo dobro svoj posao. U idealnom univerzumu, imali bismo savršeno tačnu vremensku prognozu na svakih 100 metara. Nauka još nije na tom nivou.

DHMZ ima i Službu za agrometeorologiju koji su objavili Agroklimatski atlas 2021. godine. Izuzetno koristan atlas za sve poljoprivrednike koji se mogu informisati u kom delu Hrvatske imamo pogodne uslove za uzgoj određene kulture. DHMZ razvija i čitav niz baza za turizam, takozvani klimatski indeks za turizam, gde se pokušavaju proceniti optimalni periodi za različite vrste aktivnosti tokom dana ili tokom godine. Pored trenutnih merenja, moguće je utvrditi kakav je budući razvoj.

Mediteransko područje se u proseku zagreva 25 odsto brže od globalnog proseka, dok se količina padavina smanjuje. Možemo očekivati i do 20 odsto manje padavina. Ovo povećava pritisak na dovod vode, ali i povećava rizik od požara. U Hrvatskoj, konkretno, i na pritisak proizvodnje električne energije iz hidroelektrana.

Ne paničim, ali…

Ne paničim, ali ljudi moraju da budu svesni da temperatura raste i da ne raste kao ravna crta. Globalni nivo mora kontinuirano raste svake godine. Jadransko more svake godine raste 3 do 4 mm, što će, ovim tempom, do kraja veka iznositi skoro pola metra. Najniže delte, najniži delovi Jadrana svakako su rizične zone.

Ne možemo da se borimo protiv prirode, ali svi treba da joj se prilagodimo. Adaptacija je generalno drugo najvažnije pitanje. Ublažavanje je uvek nekako najvažnija stvar. Mnogo se ulaže u obnovljive izvore energije, nove vidove saobraćaja. To je ublažavanje uticaja gde se bavi izvorom klimatskih promena. To su, pre svega, u 90 odsto slučajeva gasovi sa efektom staklene bašte. Nekako ovo prilagođavanje uvek dolazi pred kraj sastanka, konferencija, razgovora. Možda zato što je toliko raznoliko. Adaptacija obuhvata aktivnosti u odbrani od poplava, odbrani od požara, sistemima ranog upozorenja, svim sektorima, od turizma preko poljoprivrede i šumarstva do, naravno, individualnih akcija i promena u ponašanju svakog od nas.

Nadam se da nećemo stati sa dekarbonizacijom i da ćemo nastaviti da smanjujemo troškove i povećavamo dostupnost.

Izvor: Poslovni.hr