Dok se o ceni gasa govori non-stop tokom cele ove godine, o detaljima računa i ogromnoj pomoći države – između ostalog zbog opšte skupoće i zbog nadolazeće zime i grejanja za koje se koristi u domaćinstvima – centralno grejanje, za koje se takođe koristi gas, potpuno je van vidokruga i kontrole.

Prema nemačkom udruženju energetske industrije BDEV – 67 odsto centralnog grejanja se proizvodi od fosilnih goriva: toplane rade na gas (47 odsto) i ugalj (20 odsto), a samo 17 odsto dolazi iz obnovljivih izvora energije.

Pritom se oko 14 odsto domaćinstava u Nemačkoj greje se putem centralnog grejanja, odnosno preko toplane.

Svako im svoju formulu

Prema zaštitnicima potrošača u Nemačkoj, toplane imaju previše slobode kada je u pitanju formiranje cene.

Toplane izračunavaju svoje cene koristeći matematičke formule. Postoji osnovna cena nezavisna od potrošnje i radna cena, zavisna od potrošnje – a li koliko i šta ulazi u cenu – svako određuje sam. Nema zakonskih okvira kako treba formirati cenu centralnog grejanja.

Praksa je često ovakva: snabdevač Eswe u Vizbadenu, na primer, uključuje 70 odsto gasa u radnu cenu – iako više od 60 odsto grejanja dolazi iz elektrane koja radi na otpadno drvo.

U Poingu kod Minhena korisnicu su besni na Bajernverk jer u svoju cenu centralnog grejanja ne uzima u obzir visok geotermalni udeo od 80 odsto – što kompanija demantuje. U Nemačkoj ima mnogo takvih primera.

U junu su energetski stručnjaci pregledali veb stranice 330 isporučioca centralnog grejanja koji zajedno upravljaju sa 799 toplotnih mreža u Nemačkoj. Rezultat: 18 odsto kompanija uopšte ne objavljuje cene na internetu. A za 34 odsto su podaci o ceni netačni ili nepotpuni.

Udruženje ove branše AGFV pravda nedostatak informacija o cenama činjenicom da im u pojedinačnim slučajevima nedostaju „ljudski resursi“. Udruženje takođe napominje da nemaju svi provajderi „svoju stranicu na internetu“.

Promene se spremaju

Stručnjaci i zaštitnici potrošača zato sada traže zakonske promene – i pritom očigledno imaju podršku pokrajinskih vlada.

Na primer, HR je imao uvida u proširenu izjavu koju je radna grupa sa Konferencije pokrajinskih ministara građevine u avgustu poslala Saveznom ministarstvu ekonomije. Povod je planirana izmena Pravilnika o centralnom grejanju.

Između ostalog, u tom dokumentu se poziva na „isključivo korišćenje slobodno dostupnih i zvanično priznatih indeksa cena” kako bi se ubuduće izračunavale cene centralnog grejanja. Osim toga u cene bi trebalo da budu uključeni samo oni energenti „koji se stvarno koriste u proizvodnji daljinskog grejanja“.

Izvor: DW