Šefovi država i vlada EU danas razgovaraju o mogućim dodatnim sankcijama Rusiji. Nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je pozive na zabranu ruske nafte i gasa, uprkos pritiscima Vašingtona i Kijeva.

Nemačka se striktno protivi sankcijama protiv ruskog izvoza energenata, jer oko 55 odsto uvoza gasa dobija iz Rusije.

Sadašnje sankcije Rusiji „izazvale bi posledice za nemačku privredu, ali verovatno ne bi izazvale recesiju“, rekao je Gvido Baldi, istraživač nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV), za EURACTIV.

Ako se, pak, obustave isporuke gasa, „mora se očekivati recesija“, dodao je.

Iako je situacija trenutno previše složena da bi se dale pouzdane kvantitativne prognoze, nedavno objavljena studija univerziteta u Kelnu i Bonu pretpostavlja da bi se nemačka privreda smanjila za 0,3 do 3 odsto u slučaju embarga na ruski gas.

Očekuje se da će sankcije za ruski izvoz energije biti na stolu danas (četvrtak) u okviru razgovora o mogućim sankcijama.

Poljska posebno želi da cilja ruski energetski sektor. Predstavnici ove zemlje su više puta izjavili da podržavaju takve sankcije. Druge zemlje članice EU, poput Španije, takođe podržavaju ovaj potez.

Nemačko oklevanje

Međutim, Nemačka se do sada odlučno protivila sankcijama protiv ruskog izvoza energenata, pošto oko 55 odsto svog uvoza gasa dobija iz te zemlje.

„Zbog toga je naša svesna odluka da nastavimo aktivnosti komercijalnih kompanija u oblasti snabdevanja energijom sa Rusijom“, rekao je Šolc u ponedeljak.

Takve sankcije bi teško pogodile nemačku ekonomiju.

„Iz tog razloga, nemačka vlada se trenutno bori sa odlukom“, rekao je Baldi napominjući da to, „koliko će te sankcije pogoditi Nemačku zavisi od toga koliko brzo se mogu pronaći alternative ruskom gasu”.

Čak i ako savezna vlada trenutno nastoji da smanji energetsku zavisnost od Rusije, to se „naravno ne može potpuno promeniti za nekoliko dana ili tri meseca. Zato nam je potrebna i biće nam otvorena mogućnost izvoza energenata iz Rusije“, rekao je vicekancelar Habek.

Prema rečima Habeka, gas je od početka rata poskupeo za 100 odsto, a ugalj za čak 200 odsto.

Pošto bi nestašica gasa dovela do značajnih gubitaka u proizvodnji, nemačka industrija se, takođe, masovno protivi mogućim sankcijama protiv ruskog energetskog sektora.

Federacija nemačke industrije (BDI) je do sada podržala sankcije i izjavila da je industrija spremna da podnese negativne efekte iz solidarnosti sa Ukrajinom. Ali, embargo na rusku energiju se smatra crvenom linijom.

„Nema smisla kažnjavati sebe strože od agresora“, kaže predsednik BDI Zigfrid Rusvurm.

Novi fond za spasavanje za sledeću recesiju?

Savezna vlada je već preduzela neke korake da rastereti privredu negativnih efekata sadašnjeg režima sankcija. Pre svega kroz program koji kompanijama odobrava kredite po povoljnim uslovima.

Međutim, ako bi se Nemačka suočila sa recesijom, bilo bi potrebno preduzeti dodatne mere.

Jedna od opcija bi bila da se uspostavi kompenzacioni program EU u skladu sa stimulativnim paketom uspostavljenim tokom pandemije korone. Prema izvorima, Evropska komisija trenutno ispituje takvu šemu.

Stručnjaci, takođe, pozdravljaju plan. Baldi je objasnio da bi zajedničko zaduživanje na nivou EU bilo od koristi za celu Uniju.

Ostaje otvoreno da li bi se sporazum unutar država članica mogao brzo postići“, rekao je.

Izvor: Euractiv.de