Nacrt zakona koji bi zabranio instalaciju novih grejnih tela na naftu i gas od 2024. godine izazvao je burne reakcije u Nemačkoj. Bitka između liberala i zelenih tako je dobila novu rundu, piše Euractiv.
U Nemačkoj se na gas greje oko 20 miliona domaćinstava, čija je ranija cena uvoza bila mnogo povoljnija nego danas. Sve se to promenilo nakon izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, gde su ta domaćinstva dovedena u neizvesnu situaciju, jer, gas je poskupeo a uz to ga ne dobijaju u dovoljnim količinama.
Nemačka vlada je u martu 2022. godine vodila raspravu o pronalsku mogućih rešenja za novonastalu energetsku krizu, i kolika je njena zavisnost od uvoza ruskog gasa. Pored podrške domaćinstvima i preduzetnicima, a kao odgovor doneli su zabranu novih kotlova na fosilna goriva sve do 2024. godine. Određenim zakonom, vlada Nemačke odredila je 1. januar 2024. godine, pod uslovom da svaki sledeći način grejanja sadrži 65% od pojedinih izvora obnovljive energije.
Novi kotlovi na gas
To će biti veliki izazov, uprkos velikim problemima oko snadbevanja gasom. Da ne vide prava rešenja, govori i činjenica da su tokom 2022. godine instalirali još 600.000 novih kotlova na gas, međutim u tom intervalu prodato je samo 236.000 toplotnih pumpi koje predstavljaju osnovni alat u novonastaloj tranziciji.
Želja Nemačke je da do 2045. godine bude klimatski neutralna zemlja, ali znajući da prosečan vek trajanja kotlova na gas iznosi oko 30 godina, to dovodi do zaključka da između sistema grejanja i zadatih klimatskih ciljeva postoji veliki raskorak.
Kada je Robert Habek iz Ministarstva ekonomije i i klimatskih promena objavio nacrt zakona koji bi zabranu grejanja na fosilna goriva stavio u procedure, nekoliko vladinih partija i pojedini mediji su burno reagovali.
Teško do dogovora
Evo kako čekić grejanja udara po vama, bio je naslov u tabloidu Bild. Na to je reagovao i ministar finansija i vođa FDP – a Kristijan Lindner, rekavši da je nacrt dobronameran kada su u pitanju politika oko klimatskih promena, ali da plan mora da bude revidiran i to fundamentalno.
Nemačka ima najveći problem sa gasnim kotlovima od svih zemalja u Evropskoj uniji, ali i ostale članice napravile su slične planove kako bi smanjile uticaj svog građevinskog sektora na klimatske ulove.
Evropska asocijacija za toplotne pumpe navodi da devet zemalja Evrope planira da u narednim godinama smanji korišćenje fosilnih sistema za grejanje.
Evropa, takođe uvodi zabrane
U Austriji grejanje fosilnim sistema u novim zgradama zabranjeno je početkom ove godine, dok u Holandiji, novi fosilni sistemi biće zabranjeni od 2026. godine, ali nije isključeno da se taj rok pomeri i za kasnije.
U Flandriji je od 2022. zabranjena ugradnja kotla na naftu, dok su nova povezivanja na gas zabranjena od 2025. godine. U Danskoj, u novim zgradama uglavnom obavezno ugrađivati grejne sisteme zasnovane na obnovljivim izvorima energije. Irska zabranjuje kotlove na fosilna goriva od ove godine, slični su planovi i za Slovačku, dok je u Italiji obavezno učešće od 60% obnovljivih izvora u novim zgradama.
Ipak u Nemačkoj uprkos podršci vlade i povoljnim društvenim uslovima, mnogi su se usprotivili ovom zakonu. Smatra se da deo otpora dolazi iz politčkog klinča u kome se nalaze zeleni i liberali.
