Nemačka i dalje kupuje značajne količine ruskog tečnog prirodnog gasa preko drugih zemalja EU, uprkos tome što je Berlin odbio direktne isporuke ruskog goriva, pokazao je izveštaj.
Nemačka nacionalna energetska kompanija Sefe kupila je 58 pošiljki ruskog LNG-a preko francuske luke Dankirk prošle godine — što je više od šest puta više nego 2023, prema izveštaju belgijskih, nemačkih i ukrajinskih nevladinih organizacija.
Izazov praćenja ruskog gasa kroz energetski sistem EU postao je ključno pitanje dok blok pokušava da se oslobodi zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Nakon invazije Moskve na Ukrajinu pre skoro tri godine, koja je gurnula cene energenata u EU na rekordne nivoe, Brisel je postavio nominalni cilj da do 2027. godine potpuno izbaci rusko gorivo iz bloka.
Uvoz ruskog gasa morskim putem, koji nije zabranjen, dostigao je rekordni nivo 2024. godine. Samo oko 10 odsto gasa iz gasovoda u EU dolazilo je iz Rusije 2024, prema podacima Evropske komisije, dok su ruski ugalj i gotovo sva ruska nafta bili sankcionisani, piše Seebiz.
Ministri energetike Belgije, Francuske i Španije, čije luke primaju pošiljke iz ruskih LNG tankera, insistirali su na tome da se vrlo malo tog gasa koristi u njihovim zemljama i da se većina transportuje u druge države EU. Nemačka je u novembru naredila svojim državnim uvoznim terminalima da odbiju sve ruske LNG terete.
„Nemačka je zabranila uvoz ruskog LNG-a u svojim lukama. Ali uvoz koji zvanično potiče iz Francuske i Belgije zapravo delimično sadrži ruski LNG, čime se gas efektivno izbeljuje“, rekao je Angelos Koutsis, službenik za energetsku politiku u belgijskom tink tenku Bond Beter Leefmilieu, koji je pomogao u izradi izveštaja.
Ruski gas se preprodaje pod oznakama drugih zemalja
„Konačni rezultat je da sve uključene zemlje mogu tvrditi da nisu odgovorne za još uvek rastuću potražnju za ruskim LNG-om.“
Izveštaj, koji su takođe sastavile nemačke ekološke grupe Deutsche Umwelthilfe i Urgewald, kao i ukrajinska nevladina organizacija Razom We Stand, sugeriše da Nemačka još uvek dobija između 3% i 9,2% svoje gasne snabdevenosti iz Rusije preko drugih zemalja EU.
Nedostatak transparentnosti na unutrašnjem tržištu gasa EU doveo je do „upiranja prstom među državama članicama, što je rezultiralo izostankom akcije protiv ruskog LNG-a, jer se nijedna država članica ne oseća potpuno odgovornom“, navodi se u izveštaju.
Gas koji se transportuje iz belgijskih luka, na primer, generalno je označen kao „belgijski gas“ u zvaničnim nemačkim bazama podataka, uprkos tome što Belgija nema sopstvenu proizvodnju gasa.
Sefe, koji je bio u vlasništvu ruske državne gasne kompanije Gasprom do nacionalizacije 2022. godine, izjavio je da ne objavljuje podatke o prodaji i da stoga ne može ni potvrditi ni demantovati nalaze izveštaja. Kompanija ima dugoročni ugovor sa Yamal LNG, ruskim proizvođačem kojim upravlja privatna energetska grupa Novatek, dok je neke terete možda kupila od trgovaca.
„Jednom kada se isporuče u evropsku gasnu mrežu, molekuli se ne mogu pratiti. Stoga je nemoguće znati gde tačno završava gas koji se isporučuje u Dankirku“, saopštio je Sefe.
Portparol nemačkog ministarstva ekonomije rekao je: „Nema zakonskih ograničenja za isporuke ruskog LNG-a u EU. Ruski LNG igra samo sporednu ulogu; može ući u nemačku gasnu mrežu kroz mešanje, jer evropski trgovci gasom obično dobijaju gas iz različitih izvora.“
Izvor: Bankar
