U hladnim vodama kraj Bornholma, danskog ostrva na Baltičkom moru, odvija se složena igra mačke i miša. Flotila ruskih brodova žuri da završi izgradnju Severnog toka 2, gasovoda dužine 1.230 km (dve cevi kapaciteta po 27,5 milijardi kubika) koji bi udvostručio kapacitet direktne isporuke gasa od Rusije do Nemačke. Preostalo je da se izgradi manje od 150 km. U međuvremenu, američka vlada, nova – kao i stara (Trampova), podržana zakonodavstvom o sankcijama, cilja kompanije koje su umešane, direktno ili indirektno u izgradnju ovog gasovoda. Kako saga ulazi u svoju završnicu, sudbina cevovoda može zavisiti od ishoda ove trke.
Severni tok 2 podstiče kritike još od 2015. godine, kada je Gasprom, ruski državni energetski gasni i naftni gigant, sa pet evropskih energetskih kompanija formirao konzorcijum za postavljanje novog cevovoda, koji košta 9,5 milijardi evra (11 milijardi dolara), pored postojećeg duž dna Baltičkog mora.
Da podsetimo, gasovod Severni tok 1 je u funkciji. Prvi je to projekat koji je zaobišao tranzitne države, nekadašnje saveznice SSSR-a, a sada ljute protivnice Rusije.
Američka pozicija, geopolitičko pre nego ekonomsko gledište, jer niko normalan ne može ni da pomisli da Američki ili bilo čiji drugi LNG može da parira cenom ruskom gasu, zasnovana je na zabrinutosti da će nova cev proširiti uticaj Kremlja, dvostranačka je. Podržavaju je i demokrate i republikanci. Istočni Evropljani, kao i Baltičke rusofobne države, plaše se sve veće zavisnosti od ruske energije i slabljenja Ukrajine, zbog pada, odnosno trajnog gubitka tranzitnih taksi za korišćenje postojećeg sistema kopnenih gasovoda (najveći sistem na svetu). Stavovi u Briselu variraju – od zabrinutosti do ogorčenog protivljenja.
Nemci, njihovi političari – koji su insistirali na obustavi, recimo, Južnog toka, ipak su istrajni u odbrani svojih i ruskih pozicija. Vlada Angele Merkel već dugo pokušava da izoluje cevovod od diplomatskih napada. Osporavana nakon nedavnog pritvaranja Alekseja Navaljnog, ruskog disidenta, opozicionog političara, koji je u zapadnoj štampi predstavnjen kao najveći oponent ruskog predsednika Putina, iako ima podršku svega 4,2 procenta (istraživanje centra Levada) u Moskvi, gospođa Merkel je rekla da se nije predomislila o pitanju neophodnosti završetka ovog posla. Da bi zaobišla američke sankcije vlada Meklenburg-Zapadne Pomeranije, ruralne nemačke države u kojoj cevovod izlazi iz Baltičkog mora, osnovala je fondaciju, koju uglavnom finansiraju energetske kompanije uključene u ovaj grandiozni projekat, za posredovanje između Severnog toka 2 i privatnih dobavljača, a u ime zaštite od klimatskih promena.
Ipak, protivnici ovog projekta, protivnici Rusije na prvom mestu, ne stoje skrštenih ruku. Kongres je usvojio dva niza sankcija usmerenih na njega. U decembru 2019. puka pretnja primorala je Olsiz (Allseas), švajcarsku (kompanija je Holandska ali je registrovana u Cugu u Švajcarskoj) pomorsku građevinsku firmu, da povuče svoja plovila (pre svega brod Pionirski duh, koji je najveći brod te namene na svetu) iz projekta, zaustavivši gradnju na godinu dana, što je koštalo Gasprom pravo bogatstvo. Mnoge druge međunarodne kompanije povukle su se, takođe, iz posla. Reč je, pre svega, o Italijanskoj firmi Sapiem.
Ruski brodovi su na kraju ponovo počeli sa radom u decembru. Ali, pritisak nastavlja da raste.
Američka vlada je 19. januara prvi put aktivirala svoje pretnje prema ruskim kompanijama, kroz uvođenje sankcija prema firmi u čijem je vlasništvu brod Fortuna, rusko plovila namenjeno za polaganje cevi. Nekoliko nedelja ranije Kongres je usvojio amandman na drugačiji zakon o sankcijama, usvojen 2019. godine. Radikalnim širenjem niza kompanija koje su sada izložene američkim sankcijama, na osiguravače, sertifikacione kuće i bilo koji entitet, koji podržava aktivnosti polaganja cevi po dnu Baltika. Ruska operativa (imovina ruskih državnih kompanija) bi na kraju mogla da završi polaganje cevi, ali se protivnici projekta sada uzdaju u sertifikaciju, tj. da operator Severnog toka 2 neće moći da pokaže (dokaže) da cevovod ispunjava međunarodne standarde bezbednosti i dizajna. Naravno da ovo nije istina, već spinovi lobističkih krugova iz Vašingtona.
Agresivna sankciona politika Trampove administracije uznemirila je čak i nepokolebljive protivnike Severnog toka 2 u Evropi. Džo Bajden želi da obnovi razorene saveze Amerike, te da uvaži legitimne interese svojih saveznika. Optimisti misle da bi najnoviji zakoni o sankcijama mogli ponuditi izlaz. Sankcije su obavezan, ograničavajući manevarski prostor Bele kuće. To je nagoveštaj da Kongres želi dogovor. Time je gospodina Bajdena naznačio da je otvoren za predloge.
Kako bi mogao da izgleda dogovor? Jedna od ideja je automatski mehanizam za nametanje sankcija Gaspromu – ukoliko se Kremlj povuče iz sporazuma u kojem je posredovala gospođa Merkel 2019. godine, kako bi gas nastavio da teče preko Ukrajine. To bi mogao biti deo velike nagodbe, u kojoj Amerika odustaje od sankcija u zamenu za nemačke obaveze na jačanju energetskih i drugih oblika bezbednosti u istočnoj Evropi. Zvaničnici u Berlinu strahuju da bi tvrdolinijaši u Kongresu mogli vezati ruke novoizabranom predsedniku, te na svaki način pokušavaju da poguraju čitav posao. U međuvremenu, Rusi danonoćno rade, a Nemačke kompanije dovršavaju infrastrukturu na svojoj teritoriji za prijem novih količina gasa, te grade gasovode ka jugu. Pre manje od mesec dana u tu svrhu je pušten novi gasovod.
Gasovod Kapasiti4gas, koji spaja Češku sa nemačkim gasovodom Eugal pušten je u rad, saopštila je češka kompanija za transport gasa Net4gasna svom sajtu. Planirano je da gasovodom, koji prolazi kroz Ustečki i Plzenjski kraj u Češkoj, teče gas iz skladišta u Nemačkoj. Maksimalni kapacitet gasovoda je 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Na kraju, sve se svodi na biznis !!!
