Nemačka plaća obeštećenje vlasnicima nuklearki čije elektrane prinudno zatvara

Nemačka vlada se složila da plati 2,6 milijarde evra naknadu nuklearnim operatorima zato što ih prisiljava da zatvore svoje elektrane. Ustavni nemački sud je u novembru presudio u korist četiri pogođene kompanije, koje su se žalile tvrdeći da vladine prethodne ponude nisu bile zadovoljavajuće. Sud je 2016. već presudio da su, iako je postepeno ukidanje nuklearnih elektrana legalno, operaterima bile potrebne bolje nadoknade.

Nemačka vlada se složila da plati skoro 2,6 milijarde evra (3,1 milijardu dolara) kao naknadu nuklearnim operatorima, švedskoj kompaniji Vatenfal (Vattenfall) i nemačkim firmama RVE (RWE), E.ON i EnBW, kao obeštećenje jer ih prisiljava da zatvore nuklearne elektrane. Odluku o prinudnom zatvaranju nuklearnih pogona Nemačka je donela kao odgovor na katastrofu u Fukušimi, saopšteno je u petak u zajedničkom saopštenju nemačkog ministarstva ekologije i ekonomije.

Nemačka sprovodi fazno zatvaranje nuklearnih elektrana do kraja 2022. godine. Šest nuklearnih elektrana koje su i dalje u upotrebi treba da budu zatvorene pre kraja njihovog određenog veka.

Zauzvrat kompanije će morati da odustanu od tužbi, uključujući i tužbu koju je kompanija Vatenfal podnela međunarodnoj arbitraži u Vašingtonu.

Dogovor treba konačno da odobre upravni odbori kompanija i telo EU za zaštitu konkurencije koje je nedavno pokrenulo ispitivanje sličnog dogovora nemačkih vlasti i operatora termoelektrana.

Da podsetimo, katastrofa u  Fukušimi obuhvata seriju nuklearnih nesreća i otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, kod grada Okuma u Japanu, koje su bile posledica katastrofalnog zemljotresa u Japanu 11. marta 2011. godine. Ova nesreća je na Međunarodnoj skali za nuklearne incidente dobila ocenu sedam. Posle Černobiljske katastrofe, ona je najteža nesreća vezana za upotrebu nuklearne energije u mirnodopsko vreme.

Dnevni list Frankfurter Allgemeine Zeitung izvestio je u četvrtak (prošle nedelje) da će se iz opšteg budžeta staviti na raspolaganje iznos od 2,4 milijarde evra, pozivajući se na vladine izvore. Ovo ne uključuje i dodatnu sumu od 181 miliona evra za kompaniju Vatenfal, sumu koju su u petak odredila ministarstva zaštite životne sredine, finansija i ekonomije. Kompanija RVE će dobiti 880 miliona evra, E.ON 42,5 miliona evra a EnBW 80 miliona evra.

Iz Vatenfala kažu da će dobiti prvobitno prijavljenih 1,425 milijardi evra plus naknadu za prodaju proizvodnih prava kompaniji E.ON u vrednosti od 181 miliona evra, što je ukupno 1,606 milijardi evra.

„Ovo je konzervativna primena sudskih odluka u Nemačkoj koja je na kraju prihvatljiva za nas“, rekla je izvršna direktorka Vatenfala Ana Borg (Anna Borg).

Presuda nemačkog Ustavnog suda iz novembra presudila je u korist kompanija i njihove žalbe da vladine prethodne ponude nisu bile zadovoljavajuće.

Sud je pozvao na brzo rešenje spora, koje je uglavnom tražila kompanija Vattenfall.

Sud je 2016. već presudio da su, iako je postepeno ukidanje nuklearnih elektrana legalno, operaterima potrebne bolje nadoknade.

Ukupni sporazum biće transformisan u ugovor tokom sledećih nekoliko dana, nakon čega će biti predstavljen nemačkom parlamentu radi pripreme za donošenje relevantnog zakona.

Izvor: Reuters

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.