Nemačka pred „gigantskim“ zadatkom ispunjavanja energetskih i klimatskih ciljeva

Nemačka želi da do 2030 godine proizvodi 80% elektrčne enegije uz pomoć obnovljivih izvora. Ministar za zaštitu klime Nemačke je nazvao ovo obećanje gigantskim zadatkom s obzirom na povećavanje potrošnje električne energije iz godine u godinu. Ova država postepeno gasi svoje nuklearne elektrane i želi da svoju energetsku tranziciju što bezbolnije prebrodi upotrebom prirodnog gasa, što je naišlo na žestoku kritiku ekologa.

Novi nemački ministar za zaštitu klime rekao je u utorak da se zemlja suočava sa „gigantskim“ zadatkom ako želi da postigne svoje ciljeve za smanjenje emisije gasova staklene bašte, istovremeno obezbeđujući dovoljno energije za svoju industriju gladnu energije.

Robert Habek, član Zelenih, koji se zalaže za zaštitu životne sredine, rekao je novinarima u Berlinu da je Nemačka na putu da prepolovi svoje emisije do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990, a to je daleko od vladinog cilja od 65%.

Nemačka je uspela da postigne svoj privremeni cilj smanjenja emisija za 40% do 2020. godine zahvaljujući efektima povezanim sa pandemijom, a koji su nestali prošle godine, što je rezultiralo ponovnim porastom emisija u 2021. godini.

Nemačka želi da udvostrući OIE

Jedan od razloga za povećanje emisija u Nemačkoj je odluka da se sve nuklearne elektrane isključe do kraja ove godine, povećavajući oslanjanje na elektrane na ugalj.

Vlada planira da ukine energiju iz uglja u „idealnom“ scenariju do 2030. godine, popunjavajući prazninu prirodnim gasom koji manje zagađuje, sve dok ne bude dostupno dovoljno obnovljive energije da zadovolji potrebe najveće evropske privrede.

Obnovljivi izvori kao što su solarna energija i energija vetra trenutno obezbeđuju oko 43 odsto električne energije u Nemačkoj. Taj udeo treba da se skoro udvostruči na 80 odsto do 2030. godine, rekao je Habek. On je napomenuo da se predviđa da će potrošnja električne energije u tom periodu značajno porasti kako ljudi prelaze sa vozila koja imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem na električne automobile, i grejanje domova na toplotne pumpe na struju.

„Vidite da je zadatak veliki, gigantski“, rekao je Habek.

Nova vlada usmerena blago levičarski koja je prošlog meseca preuzela vlast u Nemačkoj planira da ovog proleća i leta iznese dva paketa zakona koji uključuju reviziju subvencija za obnovljivu energiju, zahteve za postavljanjem solarnih panela na nove zgradame i prilagođavanje pravila o tome gde se vetroturbine mogu podići .

Habek je rekao da očekuje „ogromnu političku debatu“ o merama, ali je insistirao na tome da Nemačka ne može sebi priuštiti da to predstavlja kompromis između očuvanja prirodnog pejzaža, zaštite ekonomije ili smanjenja emisija. Prošlogodišnje smrtonosne poplave u zapadnoj Nemačkoj, koje su ubile oko 200 ljudi i opustošile čitava sela, pokazale su da se jedno može dogoditi bez drugih, rekao je on.

U izveštaju kompanije za reosiguranje Minhen Re ove nedelje utvrđeno je da su poplave u julu bile najskuplja prirodna katastrofa ikada zabeležena u Evropi.

Nemačka se oslanja na gas, Francuska na nuklearke

Ekonomisti su oprezno pozdravili Habekove planove, ali su rekli da bi Nemačka trebala da proširi evropski sistem trgovine emisijama ugljenika kako bi sistemom bili pokriveni i sektori transporta i grejanja.

Neke ekološke grupe su ljutito reagovale na nacrt planova Evropske unije koji bi omogućili da nuklearne i gasne elektrane budu označene kao „održive“. Predlog se smatra kompromisom između Francuske, koja nastoji da proširi svoju upotrebu nuklearne energije, i Nemačke, koja želi da podstakne prirodni gas kao „tehnologiju mosta“ na putu ka budućnosti bez ugljenika.

Grupa aktivista je u utorak postavila atomsku elektranu napravljenu od kartona ispred kancelarije nemačkog kancelara Olafa Šolca i podigla transparente na kojima je pisalo: „Nema zelene marke za nuklearnu energiju i gas“.

Habek je rekao da iako ne podržava upotrebu nuklearne energije, na svakoj evropskoj zemlji je da odluči kako želi da smanji emisiju gasova staklene bašte na nulu.

Habek je takođe rekao da je „logično“ raditi na pretpostavci da je količina ugljen-dioksida koju Nemačka može da emituje u budućnosti konačna. Ideja fiksnih „karbonskih budžeta“ je nešto čemu se mnoge zemlje protive, ali Habek je rekao za Asošijeted pres da veruje da bi princip trebalo da se primenjuje na globalnom nivou.

Izvor: AP NEWS

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti