Energija nema boju – zelena, siva, crvena, plava… ne postoje

Nemačka ukida fid-in tarife za OIE

Nemačka, najveća evropska ekonomija, sprema se da iduće godine prestane sa podsticajima proizvodnje obnovljivih izvora energije, što se ne dopada onima koji su ulagali u „zelene” elektrane.

Vlasnici malih „zelenih” elektrana u Nemačkoj sa skepsom čekaju iduću godinu, kada započinje postepeno ukidanje državnih podsticaja – fid-in tarifa za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE). Kako dobar deo ulagača tvrdi da je bez subvencija isplativost elektrana krajnje neizvesna, Nemačka bi, u najgorem slučaju, mogla ostati bez kapaciteta iz obnovljivih izvora jednakih snazi četiri nuklearne elektrane. Poslovni dnevnik prenosi pisanje Rojtersa o primeru Vilfrida Haza (Wilfrieda Haasa) koji je vlasnik mikro elektrane snage tri kilovata (kW) još od 1992. godine.

Najveći udeo u Evropi

Stručnjaci navode da su upravo takvi mali sistemi pomogli Nemačkoj u dostizanju najvišeg nivoa instalisanih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Evropi i time smanjili zavisnost od uglja i nuklearne energije. Naime, kapaciteti izvora energije sunca i vetra čine 53 odsto udela u ukupno 223 gigavata (GW) nemačkih energetskih kapaciteta. To je dvostruko veći udeo zelene energije nego u Velikoj Britaniji. Međutim, to bi se uskoro moglo promijeniti. Vilfrid Haz, zajedno s hiljasama drugih malih ulagača u obnovljive izvore, razmatra koliko mu se isplati dalja proizvodnja bez subvencija koje će se postepeno ukidati od 2021. godine. Procene stručnih udruženja pokazuju da bi Nemačka samo tokom iduće godine mogla izgubiti više od 5 GW instalisane snage u obnovljivim izvorima, u najgorem slučaju.

Naime, iduće će godine oko 6.000 vetrenjača instalisane snage 4,5 GW – što je dovoljno za snabdevanje strujom 2,1 milionn domaćinstava – izgubiti pravo na subvencije. Uz to će i 18.000 solarnih elektrana snage 75 MW, takođe, ostati bez subvencija. Da stvar bude gora, za sada je nejasno kako će se mogući gubitak nadoknaditi. Lobističke grupe svih uključenih strana su trenutno „na nogama“, s obzirom da je vlada kancelarke Angele Merkel odbacila osveženu verziju zakona o obnovljivoj energiji. Nova zakonska regulativa je neophodna, jer je trajanje isplata subvencija još 2000. utvrđeno na 20 godina, pa Nemačka mora odlučiti u kojem će pravcu dalje ići Energetska tranzicija – Enerdživende (Energiewende) – politika energetske tranzicije s termoelektrana i nuklearki na zelenu energiju. Vilfrid Has odlučio je uložiti u obnovljive izvore još pre usvajanja ove strategije. Na osnivanje firme GEDEA-Ingelheim blizu Frankfurta motivisala ga je katastrofa u Černobilju 1986. godine.

Kako do isplativosti?

Nakon što je proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije zakonski uređena, Hazova je kompanija dobijala subvenciju od 50 centi po kWh proizvedene energije. Bez subvencije, zarada Hasove firme pašće na dva do četiri centa po kwh. U slučaju potrebe većih popravki, Hazova elektrana više ne bi bila isplativa. Kao i ostali vlasnici, Haz će morati odlučiti hoće li prodati, dograditi ili demontirati svoju elektranu ako vlada ne donese novu regulative, koja bi proizvodnju iz malih elektrana opet učinila isplativom. Međutim, malo je verovatno da će velike kompanije iz branše elektroprivrede biti zainteresirane za kupovinu malih elektrana. Najveći nemački proizvođač, E.ON, ističe da je voljan pomoći vlasniicma starijih malih elektrana ugradnjom pametnih uređaja za merenje snabdevanja i potrošnje kako bi efikasnije upravljali proizvodnjom.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.