Na osnovu informacija koje su se ovih dana, putem društvenih mreža i medija prenele, reč je o ponudi mađarske elektroprivrede MVM koju je EPS dobio o formiranju zajedničkog preduzeća (joint-venture). Zajedničko preduzeće bi bilo formirano sa po 50% vlasništva EPS-a i MVM-a, pri čemu bi EPS izdvojio oko 360 MW svojih kapaciteta u hidroelektranama (Ovčar Banja, Međuvršje, Kokin Brod, Uvac, Potpeć, Pirot, Vlasinske HE), kao i zemljište za izgradnju novih elektrana iz OIE, dok bi mađarski partner učestvovao sa 600 miliona evra ulaganja.

To praktično znači da je MVM ova osnovna sredstva EPS-a, kao i zemljište za buduće projekte procenio na tu vrednost u evrima. To zajedničko preduzeće bi se u početku finansiralo od prodaje električne energije, koja se proizvodi u hidroelektranama koje ulaze u sastav.

Ono što smo čuli dalje, kako u razgovorima sa ljudima iz struke, tako i iz saopštenja Ministarstva je da je rukovodstvo EPS-a odbilo takav predlog, i o tom informisalo Nadzorni odbor.

Svakako, kao stručnjak, nisam protiv toga da EPS formira zajedničke nove firme sa elektroprivredama iz regiona. To, svakako, može biti dobro i za EPS i za te partnere, ali je naravno bitan način, kako se to čini. Ako ćemo da ulažemo novac, onda hajde da obe strane ulože novac; ako pak ulažemo osnovna sredstva, onda hajde da ulažu obe strane osnovna sredstva. Zašto MVM ne bi uložio neke svoje elektrane u takvo zajedničko preduzeće?

Potcenjena vrednost EPS-ovog potencijalnog uloga

Stoga mislim da ova, konkretna ponuda, i na prvi pogled nije prihvatljiva. I to iz više razloga.

Naime, prvo moje pitanje je kako je izvršena procena ovih hidroelektrana?

Po međunarodnim standardima, procena se uvek isključivo radi za određenu namenu, jer od toga zavisi i metoda koja se koristi u proceni. Da ilustrujem kratko; navedene hidroelektrane mogu proizvoditi u proseku (što naravno zavisi od hidrologije) od 1.200.000 do 1.400.000 MWh godišnje, što je u skladu sa trenutnim cenama električne energije na tržištu negde od 140 do 170 miliona evra. Gledano sa te strane, dakle na njihov potencijal da donesu prinos, odnosno profit, upitno je da li je vrednost tih elektrana samo 600 miliona evra, ili veća. Ja bih rekao da je veća. Ali je svakako potrebno uraditi detaljniju analizu.

Ovakvo partnerstvo štetno po ostatak EPS-a

Drugo pitanje je kako bi se to izdvajanje reflektovalo na ostatak EPS-a?

Naime, vrednost izdvojenih elektrana se ne ogleda samo u njihovom potencijalu da naprave profit, već i u njihovom doprinosu na rad ostatka proizvodnog portfelja EPS-a, pa bi njihovo izdvajanje smanjilo i upotrebnu vrednost ostalih elektrana EPS-a.

Na kraju, gde je u tih 600 miliona i vrednost zemljišta, koje bi EPS uložio za izgradnju novih kapaciteta?

I na kraju, da li MVM ima „know how“ po pitanju hidroelektrana, pošto se i oko toga špekulisalo u javnosti?

Dakle, puno stručnih pitanja se nameće u razmatranju takve ponude, pa smatram sasvim i očekivanim i razumnim to što je rukovodstvo EPS-a ovakvu ponudu odbilo.

Na kraju želim da podsetim, da imamo preduzeće koje je EPS osnovao sa Elektroprivredom Republike Srpske za izgradnju hidroelektrana iz sistema Gornja Drina, što bi, na primer, mogao biti primer dobre zajedničke saradnje elektroprivreda u regionu. Smatram da EPS treba da formira zajednička preduzeća, ali tamo gde ima osnova i gde su partneri ravnopravni, što u ovom slučaju, barem prema informacijama koje imamo, nije slučaj.

(Napomena: Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autora, mr Željka Markovića a ne kompanije gde je zaposlen, Dilojta Srbija)