Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Moj stav

Nestašica benzina i dizela u Venecueli - zemlji sa najvećim rezervama nafte


Ima li svetla na kraju tunela? - pita se Jose Chalhoub, slobodni analitičar za političke rizike i naftu sa sedištem u Karakasu, navodeći da je Venecuela, zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu (297,7 milijardi barela), gde se prodavao najjeftiniji benzin na planeti, suočena sa dugotrajnom krizom nestašice benzina ili dizela, uglavnom zbog smanjene proizvodnje i prerade nafte, pa time i naftnih derivata.


Venecuela, zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu (297,7 milijardi barela), gde se prodavao najjeftiniji benzin na planeti, sada je suočena sa velikim nestašicama benzina i dizela, što je posledicu dugotrajnog trenda lošeg upravljanja državnom naftnom kompanijom Petroleos de Venezuela (PDVSA).

To je rezultiralo kontinuiranim kolapsom nekada velikih operativnih sposobnosti venecuelanske naftne kompanije za proizvodnju i preradu u poslednjoj deceniji, ali i nakon izricanja sankcija bivše administracije američkog predsednika Donalda Trumpa venecuelanskoj naftnoj industriji, što je u potpunosti pogoršalo već kritičnu i propadajuću ekonomsku i finansijsku situaciju Venecuele, zemlje koja je tradicionalno u velikoj meri zavisna od prihoda od nafte.

Zbog ove krize i bez jasnog rešenja za njeno prevazilaženje ova zemlja, veliki proizvođač i globalni prerađivač, dugogodišnji izvoznik nafte i benzina, posebno pod vlašću Madura, morala se obratiti saveznicima, poput Irana ili Rusiji, ali i zemljama poput Nigerije ili Alžira, za uvoz nafte i drugih razređivača (nafte i lakših vrsta ulja za mešanje sa venecuelanskim težim vrstama nafte, neophodnih za proizvodnju benzina).

Ovo je urađeno kao hitan pokušaj da se industrija održi uprkos velikom pritisku i nametnutim američkim sankcijama, što je dovelo do kolapsa celokupne naftne industrije, posebno zbog osetljivog prerađivačkog ciklusa u Venecueli. Vlada i naftne vlasti pokušavaju da obnove teško pogođene rafinerije uz iransku pomoć, iako to do sada nije bilo dovoljno za rešavanje situacije. Jasno se sada vidi duboka kriza sa dizelom i u agroindustrijskom sektoru.

Zemlja je na prekretnici i pozivaju na hitno rešenje situacije, jer se kriza očigledno odražava na skok cena hrane, a i u nekim slučajevima je evidentna i nestašica, na primer u glavnom gradu Karakasu i drugim gradovima u zemlji.

Sve navedeno ustupilo je mesto duboko ukorenjenom crnom tržištu benzina i dizela, koje strogo kontrolišu najviši vojni zvaničnici i neregularne organizacije iza kojih stoji vlada. Zalihe su i dalje oskudne u većini slučajeva, čak i kada je zvanična cena postavljena na 0,50 dolara po litru, što se može naći na mnogim benzinskim pumpama, kada postoje uobičajene zalihe. Kada se situacija zakomplikuje, litar benzina ili dizela može se kupiti po ceni od jedan, dva ili čak pet američkih dolara po litru - što su cene nepristupačne većini stanovništva.

To utiče na javni prevoz i prehrambenu industriju, pa čak i više sada u vreme pandemije koronavirusa. Nestašica derivate i dalje uzrokuje probleme i urušava javni zdravstveni system. Benzin i dizel su potrebni za napajanje generatora za proizvodnju električne energije, zbog stalnih prekida u napajanju, širom zemlje. Sve skupa to naglašava težinu posledica ovog akutnog energetskog problema u Venecueli.

U takvoj situaciji, bilo je mnogo tvrdnji i osuda agroindustrijskih organizacija, poljoprivrednika i lekara zbog akutne situacije u vezi sa dizelskom krizom i žalbi na ilegalno crno tržište nastalo zbog plaćanja dizela i benzina. Često se čuju osude saučesništva između vojnih zvaničnika i nekih vlasnika benzinskih pumpi, radi podele dobiti od nelegalne prodaje ovih proizvoda po ceni koja je iznad navedene zvanične cene od 0,50 dolara po litru.

Kriza, takođe, služi vladi kao sredstvo za društvenu kontrolu, sprečavajući bilo kakvu masovnu međugradsku mobilizaciju i proteste, poput onih tokom prethodnih godina, protiv vlade Madura. Sada kriza sa snabdevanjem benzinom i dizelom uz zaključavanje i policijski čas, koji su nametnuti zbog pandemije, pogoduje vlasti da zadrži pozicije, a predstavnicima vojske, koji su na ključnim pozicijama, omogućava velike zarade za za podršku trenutnom političkom sistemu.

U tom pogledu, nestašica benzina i dizela dodatno se pogoršala prethodnih nedelja, što je uticalo na velike gradove, uključujući i prestonicu Karakas.

To je i direktnu posledicu nedavne odluke administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da zadrži sankcije protiv uvoza dizela u Venecuelu, barem narednih šest meseci. A treba imati u vidu i činjenicu da poslednji glavni benzinski spasilac za predsednika Nikolasa Madura, Iran, u poslednje vreme nije poslao više tereta, kao i nemogućnost lokalnih rafinerija da proizvedu dovoljno benzina i dizela da zadovolje lokalnu potražnju. Sve je to beskrajni ciklus, sa strašnim uticajem na ionako kritično stanje venecuelanske ekonomije.

Istovremeno, kontinuirana nestašica dizela i benzina ima još jedan direktan uticaj na dugotrajnu krizu sa električnom energijom u zemlji koja se nije u potpunosti oporavila od poslednjeg nestanka električne energije u martu 2019. godine. Od tada još ima stalnih prekida u snabdevanju strujom i prekida zbog nedostatka održavanja i lošeg funkcionisanja nacionalne elektroenergetske mreže. Sve to je dovelo do toga da mnogi zavise od generatora električne energije, koji se napajaju propanom ili benzinom, pogoršavajući i dalje višedimenzionalnu energetsku krizu u Venecueli usred pandemije COVID-19.

Iako su vlada, vlasti PDVSA i Ministarstva nafte preduzeli poteze i napravili strategije, pokušavajući da reše ovu dugotrajnu krizu, poput racionalizacije zaliha benzina ili dizela, ukidanja subvencija i postavljanja cene po litru u dolarima - prvi put otkako je nafta otkrivena u Venecueli. Ovo je važno zapamtiti, jer je Venecuela bila zemlja sa najjeftinijim benzinom na svetu. Sve je to propalo, uglavnom zbog nedostatka domaće proizvodnje benzina i smanjene proizvodnje nafte, tako da je zemlja sada u ovom kolapsu.

U tom smislu, sa predstojećim opštim regionalnim izborima zakazanim za 21. novembar, gde opozicija pokušava da se reorganizuje usred dubokih podela i fragmentacija, a vlada Madura pokušava da učvrsti svoju moć usred duboke ekonomske krize, sa hiperinflacijom, koja se još uvek odvija, potpunim krahom nacionalne valute i širokom upotrebom dolara, biće presudno za vladu da nađe hitna rešenja za problem benzina – da bi sprečila nove socijalne nemire i nezadovoljstvo stanovništva, iscrpljenog ovim dugotrajnim problemom sa višestrukim negativnim implikacijama na Venecuelu.

Autor je slobodni analitičar za političke rizike i naftu sa sedištem u Karakasu

Tekst je prenela Anadolu Agency (AA).

facebook twitter linkedin email