Nestašica goriva – strah ili realnost?

Da li su i u kojoj meri naftne rezerve „čuvari mira”, kada je reč o snabdevanju energentima i pripremi za narednu zimu? Sa kakvim se bojaznima oglašavaju naftne kompanije i šta kažu zvaničnici na to? U jednom se skoro svi slažu - nestabilnost na tržištu će trajati, sve dok bude trajao rat u Ukrajini.

Skoro svaka analiza u oblasti energetskog sektora, nakon početka rusko-ukrajinskog rata je, u velikoj meri, zasnovana na procenama da li će biti dovoljno energenata i kada će prestati poskupljenja.

Nestašica – strah ili realnost?

I jedno i drugo, a potkrepljenje bojazni od nestašice se može čuti svakog dana. U jeku pesimističkih procena, nedavno je i šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol rekao da bi tokom leta moglo da dođe do poteškoća na svetskim tržištima nafte, kao i do nestašice dizel goriva i benzina u Evropi, napomenuvši da Evropa ne zavisi samo od uvoza sirove nafte, već i od uvoza naftnih derivata.

„Tržišta nafte mogla bi da budu u problemima tokom predstojećeg leta. S obzirom da u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama počinje sezona godišnjih odmora, potražnja za gorivom će rasti. Tada može doći do nestašice dizel goriva, benzina ili kerozina, posebno u Evropi“, rekao je Birol za nemački Spiegel, prenosi Russia Today.

Prema rečima šefa IEA, neke zemlje izvoznice naftnih derivata, poput Kine, uvode zabrane izvoza, kako bi zaštitile svoje potrošače. Birol je, takođe, podsetio da u Evropskoj uniji postoje rafinerije koje zavise od naftovoda Družba.

Najava nestašica

S obzirom da ovakva najava moguće nestašice nije usamljena, neminovno je da teške prognoze budu sastavni deo stručnih procena i u granicama država i da se „prelivaju“ sa međunarodnog na nacionalna tržišta energenata. Ako dodamo tome i otežano obezbeđivanja energenata za narednu zimsku sezonu, jasno je zašto zabrinutost, koja prožima svaku prognozu o snabdevanu energentima, već mesecima ne jenjava.

Kada su lideri zemalja članica Evropske unije postigli dogovor o usvajanju šestog paketa sankcija, odnosno, zabrani uvoza ruske nafte dopremljene brodovima, odmah je poskupela nafta na berzama. Cena je skočila na 120 dolara. Neki analitičari su najavljivali da će barel nafte dostići cenu od 180 dolara, dok su drugi to osporavali, dajući prognozi realniji ton. Ipak, rezultat najnovijih sankcija EU na rusku naftu doveo je do još jednog potresa na svetskom tržištu – koji je ustalasao cene., Aktivirale su i dodatne državne mere za spas nacionalnih privreda i standarda građana.

Srbija je, kao članica Energetske zajednice, preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa direktivama Evropske unije. U skladu sa tim, Vlada Srbije u maju prošle godine usvojila Akcioni plan za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.

Usvajanjem izmena Zakona o energetici, tada su date jasne definicije u vezi sa procesom formiranja operativnih rezervi nafte i gasa, što je važno sa aspekta energetske bezbednosti, pogotovo u današnjim uslovima.

Srbija ne očekuje nestašice

Kakva je trenutna situacija i kako teku pripreme za zimu u Srbiji? Vlada Srbije se opredelila za zamrzavanje cena jedne vrste benzina i jedne vrste dizela, kako bi pomogla građanima, ali i privredi, u cilju očuvanja ekonomije, kao i standarda građana. Što se snabdevanja tiče, zvaničnici se slažu da je ono redovno.

A, kada je reč o pripremi za narednu grejnu sezonu, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović izjavila je da država čini sve da obezbedi dovoljno energije i energenata za zimu i da se, po svemu čime raspolažemo, ne očekuju nestašice ili restrikcije.

„Cela Evropa i svet se pripremaju za zimu. Pa tako i mi. Posvećeni smo tome da obezbedimo dovoljne količine sirove nafte, naftnih derivata, uglja i električne energije. Mi već sada imamo ozbiljne količine benzina, TNG-a, mazuta, kerozina u rezervama, a radićemo na tome da podignemo rezerve nafte i naftnih derivata na 90 dana, iako to nije obaveza. Po svemu čime raspolažemo i sa svime što smo izdvojili kao država, ne očekujem da će biti nestašica ili restrikcija”, izjavila je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade Srbije je dodala da šesti paket sankcija EU Ruskoj Federaciji daje period od šest meseci za sirovu naftu, a osam meseci za naftne derivate, da države nađu način da obezbede snabdevanje naftom i derivatima drugog porekla osim iz Rusije.

Azerbejdžan – novi izvor?

Kad je reč o snabdevanju gasom, Mihajlovićeva je rekla da zahvaljujući dogovoru dva predsednika, Srbija ima obezbeđene 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, a da godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa.

„Razlika će se obezbediti jednim delom iz gasnog skladišta u Mađarskoj, delom iz gasnog skladišta u Banatskom Dvoru, a iduće godine imaćemo mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo gasovodom Niš-Dimitrovgrad. Očekujemo da to bude, pre svega, gas iz Azerbejdžana. Već sada počinju razgovori da rezervišemo kapacitete za trenutak kad gradnja tog gasovoda bude završena”, objasnila je potpredsednica Vlade.

Energetsko podrhtavanje u regionu

Zabrinutost zbog mogućih nestašica nafte i naftnih derivata stiže iz Hrvatske, gde je Kompanija Petrol upozorila na nedostatak dizela i benzina na tržištu, zbog embarga EU na rusku naftu. Iz Petrola su tako „izazvala” zvaničnike da opovrgnu ovakve procene.

„Zbog nepredvidivosti tržišta naftnih derivata, trenutno se nalazimo u vrlo zahtevnom periodu. Na aktuelnu dinamičnost tržišta, koja se ogleda u porastu nabavnih cena naftnih derivata, utiče i embargo na uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije”,poručili su iz te kompanije, dodajući da se zbog embarga EU očekuju dodatni poremećaji u snabdevanju, kao i dodatni pritisak na maloprodajne cene.

„U uslovima u kojima je ponuda goriva ograničena, državno ograničavanje cena veštački povećava potražnju, a time i podstiče cene kada se one ponovno prestanu ograničavati. Subvencije smatramo najprikladnijim državnim merama, jer se na taj način ne bi uticalo na postojeće poreze i naknade. Zbog velike volatilnosti, takođe bi bilo potrebno sedmično prilagođavanje cena, a ne na svakih 14 dana, poručili su iz Petrola.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Hrvatske, Zdravko Marić ocenio je da se vladinim merama sniženja akciza na benzin i dizel gorivo, kao i ograničavanjem marži, daje doprinos da cene derivata ove nedelje dodatno ne rastu. Odgovoarajući na komentar Petrola da se „Hrvatska već suočava s nedostatkom dizela i benzina na tržištu“ Marić je rekao da te mere ne bi trebalo da izazovu poremećaje na tržištu.

Potvrdjujući značaj smanjenja akciza i marži, hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio da će se cene naftnih derivata menjati na svakih 14 dana, a ne nedeljno, kao do sada.

Širok raspon cena goriva

Govoreći o stanju na tržištu nafte i naftnih derivata, predsednik Uprave Agencije za ugljovodonik Marijan Krpan je prokomentarisao širok raspon cena goriva u Evropi, na primer, politiku Mađarske koja je ograničila cene.

„Nismo se odlučili za taj model. Naš model je kombinacija aplikacije Vladinih mera na bazna goriva, dok su aditivirana goriva i premium goriva još uvek slobodna i slobodno se formira cena. Bitno je reći da je odnos prodaje benzina baznog i aditiviranih (premium) 50:50, dok je kod dizela 70% baznih, 30% aditiviranih. Kompanije još uvijek imaju prostora i na tom području da slobodno formiraju cene“, objasnio je Krpan.

Ukoliko embargo na rusku naftu bude potrajao, Krpan smatra da će, s obzirom da je Rusija objektivno bitan izvoznik nafte i naftnih derivata na evropsko tržište, ruske količne morati da budu zamenjene snabdevanjem s nekog drugog područja- A to je, najverovatnije, Bliski istok.

Hrvatski zvaničnici se slažu da, prema zvaničnim informacijama operatora Sistema – Hrvatske energetske regulatorne agencije, odnosno, nadležnog ministarstva Hrvatska ima dovoljno robnih rezerve nafte.

BiH bez naftnih rezervi

Tržište energenata u Bosni i Hercegovini deli sudbinu regiona i Evrope, uz specifičnosti koje mu daju unutardržavni problemi pokrenuti time što u Federaciji BiH nema naftnih rezervi.

U najnovijoj uzburkanosti cena energenata, energetske stručnjake je posebno zabrinula vest da je federalna revizija utvrdila više nepravilnosti o načinu podele podsticaja i nadzora. U resorima energetike, industrije i rudarstva otkriven je deo razloga zbog kojih je ovaj entitet izuzetno osetljiv na svetske promene cena goriva.

Kako se navodi, federalni revizori se, prema predstavljenoj dokumentaciji, nisu mogli uveriti da je Ministarstvo preduzimalo aktivnosti u delu nabavke naftnih derivata, od stupanja na snagu Zakona za kupovinu naftnih derivate. A utrošeno je tek 6,65% ukupno prikupljenih sredstava i ugovaranja osiguranja rezervi naftnih derivata.

Dalje, prema proceni revizora, privredno društvo Operator Terminali Federacije (OTF) nije namenski utrošio opredeljena sredstva u skladu sa Zakonom o naftnim derivatima u FBiH. Nisu nabavljeni naftni derivati u cilju formiranja rezervi naftnih derivata. Drugim rečima, od 68 miliona konvertibilnih maraka, koliko je od 2014. godine izdvojeno kako bi se stvorile zalihe nafte, OTF je samo 6,6% izdvojio za tu namenu. Ostalo je potrošeno za plate i troškove.

Držva profitira na naftnoj krizi

„Za neutrošena sredstva, koja su dodeljena u prethodnom periodu i koja se nalaze na namenskim računima, ne može se nabaviti ista količina naftnih derivata koja se mogla nabaviti u periodu kada su sredstva prikupljena i namenjena” navodi se u revizijskom izveštaju.

U jeku zabrinutosti zbog toga što BiH nema naftne rezerve, Udruženja trgovaca naftnim derivatima u Federaciji Bosne i Hercegovine optužuje vlasti da nisu preduzele mere kako bi snizile cenu goriva. Država, kako proučuju iz Udruženja, na tome čak dodatno profitira. Očekuje se potez Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, kome je upućen predlog da se ukine carina od 10 odsto na naftu čije poreklo nije Evropska unija, CEFTA ili zemlje sa kojima postoje posebni sporazum.

Pripreme za zimu

Dok traju ova i slična razrešenja, pripreme za zimu ostaju među prioritetnim energetskim temama. Jedna od takvih poruka stiže od drektora preduzeća Sarajevo-gas iz Istočnog Sarajeva, Nedeljka Eleka, koji je izjavio da, uprkos činjenici da je tek početak juna, u ovom preduzeću razmišljaju o zimi i grejanju. Elek tvrdi da se sa sigurnošću može reći da će biti dovoljno gasa.

„Sigurno ćemo imati jednu od najboljih cena u Evropi“, istakao je Elek i dodao da, i pored činjenice da su „teška vremena“ i velika kriza, i dalje žele da investiraju u gasnu mrežu i gasnu infrastrukturu.

I za kraj, ključno pitanje na koje je, u ovom trenutku, skoro neizvodljivo dati odgovor: Do kada će trajati ova teška vremena? Bez želje da se upuštaju u nemoguću misiju, izražavajući precizne prognoze o nastupanju nekog „boljeg sutra“, zvaničnici se, reklo bi se – skoro jednoglasno, slažu u sledećem -nestabilnost na tržištu će trajati, sve dok bude trajao rat u Ukrajini.

„Ukoliko počnu ozbiljni pregovori između Rusije i Ukrajine, verovatno će prva reakcija na to biti smirivanje cena na tržištima energenata. U načelu, dok traje rat, kojim je sve to skupa, u krajnjoj liniji, i izazvano, dotle će trajati i energetska kriza i nestabilnost na energetskim tržištima. Pa i pretnja od ukupne inflacije, koja ide iz sfere energetike”, poručio je hrvatski energetski stručnjak Igor Dekanić, a prenosi Net.hr.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022