Neto nulta emisija u rukama osam zemalja

Zemlje koje su bogate prirodnim resursima, poput prašuma koje prirodno upijaju CO2 iz atmosfere, zatim, zemlje s malom populacijom i ograničenom industrijskom proizvodnjom su na dobrom putu da pre svih stignu do zacrtanih ciljeva. Neke zemlje su taj rezultat već ostvarile – njih osam, prema istraživanju koje je uradio Enerdži Monitor.

Kako bi se ublažio uticaj klimatskih promena, Evropski parlament prihvatio je evropski propis o klimi koji ima cilj da smanjenje emisija ugljenika podigne sa 40 na, najmanje, 55 odsto – do 2030. godine. Tim propisom je klimatska neutralnost do 2050. postala pravno obvezujuća za države članice. Taj cilj je zadao i SAD, ali i mnoge druge države, dok su zemlje poput Kine ili Indije, najavile taj isti cilj, ali decenijama kasnije. Ipak, izgleda da su već sada neke zemlje postigle taj sveti ‘net zero‘ gral.

Neto nulte emisije se postižu kada se svake godine iz atmosfere apsorbuje više ugljen dioksida nego što se emituje. Dostizanje neto nule na globalnom nivo predstavlja centralni deo težnje da se spreči to da globalno zagrevanje premaši klimatski cilj od 1,5C.

Dugoročni planovi

Emisije gasova sa efektom staklene bašte danas su veće nego kada je 190 zemalja usvojilo Pariski sporazum 2015. godine, tvrdi Svetski ekonomski forum. Kako se navodi, veliki i mali emiteri razvijaju dugoročne planove za dekarbonizaciju sektora kao što su energija, električna i topotna energija, industrija, transport i poljoprivreda. Kada će ti planovi biti u potpunosti realizovani, nije poznato.

Međutim, zemlje koje su bogate prirodnim resursima poput prašuma koje prirodno upijaju CO2 iz atmosfere, zatim, zemlje s malom populacijom i ograničenom industrijskom proizvodnjom su, kaže WEF, na dobrom putu da pre svih stignu od zacrtanih ciljeva.

Zemlje koje su dosegle neto nulte emisije

A takve zemlje zaista i postoje. Njih je osam, prema istraživanju koje je napravio Enerdži Monitor.

Prva od njih je Butan, mala zemlja između Kine i Indije koja prema poslednjem popisu stanovništva iz 2015. broji 672.452 stanovnika. Poljoprivreda za vlastite potrebe, održivo šumarstvo i turizam čine pretežne privredne aktivnosti Butana. Ova kraljevina već dugo sprovodi politiku koja promoviše održivo upravljanje šumama, dok zaštićeni nacionalni parkovi dominiraju kroz dve petine zemlje.

Druga država na popisu WEF-a su Komori, maleni vulkanski arhipelag koji se nalazi u Indijskom okeanu, uz istočnu obalu Afrike, severno od Madagaskara. To je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, s populacijom od 800.000 gusto skoncentrisanom u glavnim obalnim gradovima, na njena četiri otoka. Niske emisije iz poljoprivrede, ribolova i uzgoja stoke, koje čine oko polovinu privrede zemlje, zajedno sa strogom zaštitom okolina za gotovo četvrtinu kopna, podupiru njegov neto nulti status.

Model očuvanja životne sredine

Gabon, u kome dominiraju prašume koje pokrivaju 88 odsto kopnene mase zemlje, treći je na ovoj listi . Smešten u basenu Konga, Gabon emituje vrlo malo ugljen dioksida, dok, s druge strane, apsorbuje velike količine. UN je Gabon nazvao modelom očuvanja životne sredine.

Gvajana je još jedna zemlja bogata šumama, koja se nalazi na severnoj obali Južne Amerike, okružena amazonskom prašumom. Nakon što je već postigla neto nultu emisiju, zemlja cilja na dalje smanjenje emisija – od 70 odsto, do 2030. godine. Međutim, zemlja je 2019. postala najnoviji svetski proizvođač nafte, što bi moglo dovesti u pitanje njen status nultog emitera gasova staklene bašte.

Masovna seča šuma

Otok Madagaskar nalazi se uz istočnu obalu Afrike i oslanja se na poljoprivredu i ribarstvo kao svoju glavnu privrednu proizvodnju. Iako je trenutno nulti neto emiter, krčenje šuma velikih razmera dovelo je do nestanka četvrtine šumskog pokrivača zemlje – od 2000. godine, prema Global Forest Watchu. Ako se sadašnja stopa gubitka drveća nastavi, Madagaskar će postati neto emiter ugljen-dioksida do 2030. godine, predviđa Energy Monitor.

Niue je maleni koralni otok za koji niko nije čuo, koji se nalazi u južnom Tihom okeanu i dom je lokalnog stanovništva od oko 2.000 ljudi. Ribarstvo, poljoprivreda i turizam su glavne privredne delatnosti. Niue doprinosi globalnim emisijama gasova staklene bašte sa samo 0,0001 odsto. Međutim, njegov izloženi položaj čini ga ranjivim na uticaj klimatskih promena, od porasta niova mora, zakiseljavanja okeana i sve veće opasnosti od ciklona. Na primer, u januaru 2004. godine, glavni grad Niuea uništio je ciklon Heta, kategorije 5.

Dodatno pošumljavanje

Panama se na klimatskom Samitu COP26 u Glazgovu, pridružila Surinamu i Butanu, kako bi formirala savez zemalja s negativnim ugljenikom, pozivajući na podršku trgovini i cenama ugljenika, podstičući veće napore da se dostigne neto nulti nivo. S populacijom od 4,5 miliona ljudi, oko 65 odsto kopnene mase Paname prekriveno je prašumama, a vlada planira da pošumi dodatnih 50 000 hektara zemlje do 2050. godine.

Surinam je mala amazonska nacija i jedna je od šumom najbogatijih zemalja na svetu, s pokrivenošću od 93 odsto njene kopnene mase. Surinamske šume apsorbiraju milijarde tona CO2 i podržavaju bogatu bioraznolikost.

Kao što vidimo, sve zemlje koje su do sada postigle taj sveti gral od nula emisija su redom zemlje s jako malo stanovništva i praktički bez industrije. Ako je to put kojim moramo ići, ne piše nam se dobro.

Izvor: Lider Media

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti