Nije nemoguće uštedeti 15% struje

Ušteda električne energije od 15% jako je ambiciozan cilj. Nije i nemoguć. Moramo da mobilišemo sve učesnike na tržištu električne energije i da svaki dan sagledavamo rezultate. Ključnu ulogu moraju da preuzmu država i EPS – da nam redovno saopštavaju koliko smo bili uspešni u tom našem zajedničkom poduhvatu. Uloga medija je u tom pogledu krucijalna, jer samo njihovim velikim angažmanom i svakodnevnim aktuelizovanjem teme štednje možemo računati na uspeh, kako bi izbegli po nas najnepovoljnije scenarije u predstojećem periodu.

Kada u Srbiji kažemo štednja, obično usledi rečenica „Štedimo – odvajamo od usta”.

Štednja se kod nas doživljava kao nešto što će nam bitno smanjiti komfor. Međutim, trebalo bi da budemo svesni da se ova štednja na koju sada apeluju stručna javnost, ministarstva i drugi, odnosi, u stvari, na to da sa manjom potrošnjom energije postignemo iste rezultate. To i jeste cilj energetske efikasnosti.

Iako su uštede od 15% električne energije jako ambiciozan cilj – varijacije naše godišnje potrošnje nikad nisu veće od par procenata, na primer pad godišnje potrošnje u 2020. godini zbog COVID krize u odnosu na 2021. godinu je bio tek oko 4%, mislim da mi ipak to možemo da uradimo. Recimo, kada je reč o ovoj diskusiji kroz medije, da li su vrtići pošteđeni mera štednje ili nisu, smatram da je potrebno da i vrtići, kao i bilo koja druga ustanova, štede. Naravno, ne tako što će se deca smrzavati, nego u okviru mogućnosti koje ne remete komfor.

Štednja ne ugrožava komfor

Na primer, u firmi gde radim imamo četiri svetiljke u svakom hodniku – uključićemo dve, to je sasvim dovoljno. Pored centralnog grejanja, koje je jako dobro, imamo i centralni sistem klime, a imamo još i uljane radijatore u kancelarijama. Realno gledano, dogrevanje nam nije potrebno, jer je centralno grejanje dobro. Ne retko sam, međutim, prošle zime zaticao i uključene klime i uključene uljane radijatore. Sigurno je lepše kada prostoriju zagrejete na 26 stepeni, ali i kada je temperatura 22 stepena u prostoriji, nećete se prehladiti niti će Vam komfor biti značajno smanjen.

Zatim, imali smo i pre korone, a u koroni smo usavršili fleksibilan sistem rada – dva do tri dana smo na poslu, dva do tri dana radimo od kuće. Kroz takav sistem rada takođe možemo, kao firma, da ostvarimo određene uštede – ne samo zato što je energetska kriza i što želimo da pomognemo, već zato što i mi kao firma imamo jako velike koristi. Mi plaćamo električnu energiju 95 evra po megavat satu. Kada se na to još doda mrežarina i ostali troškovi, sada imamo duplo više račune za struju u odnosu na račune koje smo imali prošle godine (kao firma).

To je ono na šta je potrebno, u suštini, da ukazujemo ljudima kroz javne nastupe – da potreba da se uštedi ne znači je potrebno i da se smrzavamo, već da racionalno koristimo električnu energiju i kroz tu racionalnost mi ćemo, u stvari, i poboljšati našu energetsku efikasnost.

Značaj kupaca -proizvođača

S druge strane, ono što bih želeo, takođe, da istaknem – u okviru mera štednje i smanjenja potrošnje može da bude i proizvodnja koja će biti na strani potrošnje. Ona nam, takođe, može pomoći da budemo u onom delu prema EPS-u, odnosno, prema spolja, efikasniji, sa manjom potrošnjom, ukoliko proizvedemo baš u onoj tački gde vršimo potrošnju. U tome vidim veliku ulogu statusa kupac -proizvođač koji je uveden.

Kupac -proizvođač neće možda toliko da pokaže rezultate kod domaćinstava, koliko, u prvom redu, kod privrede. Jer, privreda ima jako veliku cenu električne energije i sa svakim megavat satom koji proizvede kod sebe, uštedeće bar 50 evra u odnosu na račun. Drugim rečima, ne računa se samo 95 evra koliko se plaća električna energija. Kupac -proizvođač neće platiti ni mrežarinu, tako da jedan proizveden megavatsat u proseku štedi oko 120 evra za privredu.

Cena solarne energije, kada izgradite solarnu elektranu, imajući u vidu trošak investicije i njeno trajanje od 20 godina (u praksi je i veće), je oko 75 evra po MWh. Dakle, po izgradnji solrne elektrane, energiju koja ona proizvede dobijati po 75 evra po megavatčasu, narednih dvadeset godina. Pri tome, odmah se ostvaruje jako značajna ušteda i, samim tim, taj sistem će se kupcima u privredi vrlo brzo otplatiti. Uz to vlasnik solarne elektrane po principu kupac -proizvođač se obezbedio za narednih dvadeset godina – po toj istoj ceni za sopstvene potrebe će proizvoditi deo električne energije, a razliku će kupovati po tržišnim uslovima.

Neizvesno pojeftinjenje električne energije

Da li će ta cena pasti? Verovatno da, ali kada? Mi iz današnje pozicije ne vidimo neku normalizaciju na tržištu i cena električne energije. Zapravo, mi vidimo nešto drugo – da se situacija i dalje usložnjava, što je i prirodno, jer se između celog zapadnog sveta i Rusije vodi ekonomski rat. Rusija, sigurno, neće, što se tiče gasa, da izlazi mnogo u susret Evropi, a Evropi je potrebno vreme da se preorijentiše kako bi napustila ruski gas i izgradila nove kapacitete obnovljivih izvora, uz neke nove sisteme snabdevanja.

Prema tome, aktuelna kriza neće biti pitanje samo ove, već i sledećih zima. Mi imamo malo vremena. Ne možemo da pravimo neke velike investicije, niti možemo da izgradimo velike kapacitete obnovljivih izvora energije u kratkom periodu, osim da sa ovim malim solarnim elektranama povećamo učešće obnovljivih izvora na strani potrošnje.

Problematika OIE

Kada budemo krenuli da gradimo solarne elektrane na mestima potrošnje, rasteretićemo distributivni sistem i sigurno ćemo smanjiti određene gubitke. Naravno, nije to baš tako jednostavno. Uvek postoji opasnost – do jedne granice će se smanjiti gubici, a ako se pretera sa izgradnjom kapaciteta za proizvodnju iz obnovljivih izvora, onda će opet početi gubici da rastu – tada bi došlo do transfera energije sa niskog napona nazad u mrežu, ka visokom naponu.

Međutim, mislim da u ovom trenutku nije potrebno da mnogo o tome diskutujemo, jer mi do sada imamo puštena tek 3,9 megavata u solarnim elektranama. Znači, mi smo tu još vrlo mali. U prethodnom periodu zvanično smo kroz feed in tarifu pustili samo 10 megavata solara, jer je tolika bila kvota. Kod nas se rade analize visokog učešća varijabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora i sigurno ćemo na vreme reagovati kada to učešće bude veće od onog koji sistem može da podnese. Takav slučaj postoji već na zapadu, zna se postupak u takvim situacijama. I pored toga zapad i dalje nije odustao od povećanja udela OIE, pa ne treba ni mi da odustajemo, a da još nismo ni izgradili značajnije kapacitete.

Kasnimo, EU priprema izmene statusa kupca -proizvođača

Dakle, mi moramo u ovom trenutku u što većoj meri da popularišemo obnovljive izvore, a onda ćemo tokom vremena rešavati pomenute situacije. Bitno je da ulagači na vreme budu upoznati sa svim uslovima, kako bi im obezbedili stabilan ambijent za donošenje odluka o investiranju. Bez investicija privatnog sektora u oblasti izgradnje novih kapaciteta, nećemo postići očekivane rezutate.

Recimo, EU je u pojedinim zemljama kroz svoju regulativu definisala da 2026. godine preispita učešće prozjumera – ako 8% ukupno instalisane snage u sistemu pripada prozjumerima, ukinuće se njihov status, više neće moći da ostvaruju benefite, odnosno, neće imati prioritet u sistemu, i za njih će važiti uslovi kao i za sve druge učesnike na tržištu. Ali do tada su oni otplatili svoja ulaganja i raspolažu kapacitetima koji će im donositi dobit, možda ne kao u početku, ali svakako i ta dobit će biti značajna.

Treba razmotriti promenu tarifnog sistema

Svakako bi bilo korisno da se razmotri promena tarifnog sistema za domaćinstva, jer je cilj da EPS zaradi, odnosno, da ne bude u gubitku. Kad je reč o domaćinstvima koji čine oko polovinu potrošnje, neka EPS tu i ne radi sa profitom, ali ne sme da bude ni na gubitku. U komercijalnim delatnostima prirodno je da ostvari zaradu, kako bi mogao da investira u razvoj kompanije i novih kapaciteta, jer sa njegovim razvojem, stvaraju se uslovi i za rast privrede.

Moram reći i to da pored povećanja cene, EPS ima obavezu i da svoje poslovanje racionališe u skladu sa najboljim praksama, kako bi pritisak na građane i privredu po pitanju visine cene bio što manji, i da sa druge strane obezbedi profitabilno poslovanje i onda kada cena električne energije padne na tržištu.

Neophodno je konačno pozabaviti se gubicima

Kada je reč o gubicima na mreži, oni sada iznose 12 procenata i spadamo među zemlje sa povišenim gubicima. Imajući u vidu da je kod nas odnos potrošnje na visokom i srednjem, u odnosu na niski napon 50 : 50, mi ne možemo sa gubicima da budemo na nivou razvijenih zemalja, jer su kod njih odnosi potrošnje na visokom i srednjem naponu u odnosu na niski napon 70%, prema 30%.

Ali, naši gubici, sigurno, mogu da budu manji i da ih svedemo na sedam do osam procenata. Tome bi moglo da pomogne i održavanje mreže u njenim određenim delovima – jer nisu samo u pitanju krađe električne energije, postoje i tehnički gubici. Planovima i merama za smanjenje gubitaka se bavimo više od 20 godina i ostvareni su određeni pomaci , tako da su oni sa 16, 17 %, sada smanjeni na 12%.

Naravno, ima prostora da se dobiju još bolji rezultati u tome. Svakako, jedan način za smanjenje gubitaka se odnosi i na učešće prozjumera i firmi koje će proizvoditi električnu energiju u distributivnom sistemu. Svakako, neophodno je i  poboljšanje tehničkog sistema, ali i smanjenje krađa električne energije. Sve to predstavlja veliku šansu za uštedu, jer ti gubici iznose oko tri i po teravat sati godišnje samo u distributivnom sistemu. Kada bi ih sveli na tih sedam do osam procenata, već na taj način bi ostvarili skoro polovinu potrebne uštede.

Da ne napominjem i to da svaki smanjeni procenat gubitaka predstavlja značajnu energiju koja u ovim uslovima ne bi morala da se uveze.

Značajna uloga medija

Da zaključim, iako je ušteda električne energije od 15% jako ambiciozan cilj, koji se pokušava ostvariti preporučenim merama a ne kaznenom politikom, nije i nemoguć.

Sa ovakvom postavkom moramo da mobilišemo sve učesnike na tržištu električne energije i da svaki dan sagledavamo rezultate, a tu ključnu ulogu moraju da preuzmu država i EPS – da nam redovno saopštavaju koliko smo bili uspešni u tom našem zajedničkom poduhvatu. Uloga medija je u tom pogledu krucijalna, jer samo njihovim velikim angažmanom i svakodnevnim aktuelizovanjem teme štednje možemo računati na uspeh kako bi izbegli po nas najnepovoljnije scenarije u predstojećem periodu.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti