Sankcije OFAK-a prema NIS-u su odložene na 30 dana, ali se na ovoj temi ništa značajno nije promenilo. Načelno je to, svakako, bolja vest nego da su uvedene, obzirom da bi izazvale probleme ne samo NIS-u nego i celoj privredi.

Ali, suštinski mi se opet vrtimo u krug – za još dodatnih 30 dana. Izlišno je analizirati i ponavljati sve moguće scenarije razrešenja ove krize, koje već i vrapci na grani znaju, obzirom da se o njoj diskutuje još od sredine decembra prošle godine. Više je nego jasno, a tako je bilo od samog početka, da je po sredi geopolitičko pitanje.

Srbija je mogla da balansira sedenje na nekoliko stolica godininima unazad, ne zbog neke posebne veštine već pre svega zato što nije bila u fokus globalnih dešavanja. Kriza u pandemiji, rat u Ukrajini, zatim problemi u pojasu Gaze i Bliski Istok bile su mnogo važnije teme od toga šta se dešava u maloj zemlji, koja je ionako okružena sa svih strana NATO savezom a formalno teži EU članstvu. Nije bilo nikakvih posebnih pritisaka ni testova održivosti te politike. Međutim, slučaj NIS-a je prvi pravi test, obzirom da jedna strana (SAD) traži eliminaciju druge (Rusije) na polju energetike (fosilnih goriva) i to baš na našem terenu. Naš manevarski prost je gotovo nepostojeći. Sa jedne strane ne možemo ići protiv volje zapada, od koga zavismo zbog ekonomskog modela koji se oslanja na strane investicije i izvoza koji gravitira ka istom, a sa druge strane Rusija uživa veliku podršku javnog mnjenja i daje nam podršku u nekim međunarodnim telima, pa bilo koje direktne neprijateljske akcije ne bi ostale bez političkih posledica po one koji ih preduzimaju.

Sukob Trampa sa Zelenskim ide na ruku Srbiji

Na našu sreću, rasplet i novonastale okolnosti na jednom drugom polju otvorili su priliku da se ovo pitanje reši bez većeg angažmana naše strane i verovatno povoljno – u smislu da, ipak, zadržimo dobar odnos i sa Rusijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, već je više nego upadljivo došlo do promene kursa SAD prema ratu u Ukrajini. To se moglo naslutiti još nekoliko meseci ranije, obzirom da se izborom Trampa očekivao zaokret.

Ipak, niko nije očekivao obračun pred kamerama u Beloj kući, koji smo videli pre dva dana. Svađa bez ikakvog diplomatskog tona predsednika Ukrajine i SAD i propast takozvanog „sporazuma o mineralima“ otklonila je svaku sumnju u to u kom pravcu ide konflikt i kakva će pozicija Amerike biti po ovom pitanju. Upravo se ovde nazire i konačno rešenje za naš NIS. Naime, sporazum sa Ukrajinom jeste propao, ali i Rusija ima retke minerale i sirovine potrebne Americi.

Očigledno je da Tramp nastupa sa pozicije biznismena, pa nije teško pretpostaviti da se neće libiti da takav sporazum zaključi baš sa Rusijom. Uostalom, jedan deo minerala u Ukrajini sada je pod kontrolom Rusije. Ako do ovog sporazuma dođe, jedna od tačaka dogovora svakako će biti i uklanjanje većeg dela sankcija prema Rusiji i prema njenom naftnom i gasnom sektoru. U tom svetlu, sumnjam da će se američka strana po svaku cenu upinjati da istisne rusko vlasništvo iz NIS-a.

Mir u Ukrajini donosi rešenje za NIS

Najverovatnije je da će rok od 30 dana ponovo biti produžen i da će se u međuvremeno postići mir u Ukrajini (u naredna dva do tri meseca), osim ako Evropa ne bude rešila po svaku cenu nastavi finansiranje rata, u šta sumnjam – obzirom da ima problem slabog rasta. To je ujedno i onaj period u kome će se, verovatno, obelodaniti i rešenje za NIS. A ono će, naprosto, biti vezano za ukidanje dela sankcija.

Kao posledica, NIS će ostati u ruskom vlasništvu kao što već i jeste. Ovo ne znači da će doći do narušavanja sporazuma o energetici koji Srbija ima sa SAD, obzirom da se on odnosi, uglavnom, na segment proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i diversifikaciju u snabdevanju gasom. Amerika će, takođe, dobiti deo svog kolača na energetskom tržištu kroz izgradnju vetro-parkova, solarnih ili gasnih elektrana.

Najveći rizik ovom scenariju je verovatno sada stav Rusije po pitanju mirovnog sporazuma – zapad je očito podeljen i to više nego ikada. Ne samo da je EU u konfrontaciji sa SAD već je i iznutra podeljena zbog stavova Mađarske i Slovačke. Ukrajina već odavno ima problem da angažuje nove ljude u ratu pa je Rusiji sada ostavljeno više prostora za još agresivniji stav i definitivno je pod manjim pritiskom nego ranije.

U takvim okolnostima Rusija može nastaviti da vodi rat kao i do sada i da nastavi sporo ali, ipak, kakvo takvo napredovanje – korak po korak da prigrabi kompletan Donbas. Takav razvoj već ne bi bo povoljan za brzi sporazum i pitanje NIS-a se ne bi moglo rešiti na gore izneti način. Opet bismo verovatno bili pod pritiskom da mi možda i kroz nacionalizaciju izbacimo ruski deo, ili da se kompanija suoči sa totalnim sankcijama.