Taksa na CO2 – ekološka ili ekonomska mera?

Niska potrošnja čiste energije u siromašnim zemljama dovodi klimatske ciljeve u opasnost

Kako najbogatije ekonomije sveta ulažu u nove i čistije izvore energije, za sve je od vitalnog značaja da ne ostave iza sebe siromašnije nacije. Ulaganja u čistu energiju moraće da porastu sa manje od 150 milijardi dolara u 2020. godini, na preko 1 bilion dolara godišnje do kraja decenije kako bi se ispunili globalni klimatski ciljevi, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.

Tržišta u razvoju i nova tržišta su već zabeležila godišnji pad investicija u energetskom sektoru od oko 20% počevši od 2016. To je sušta suprotnost evropskim zemaljama i Sjedinjenim Državama koje su bile pioniri u sagorevanju fosilnih goriva, ali sada mogu da potroše mnogo više na smanjenje svog ugljeničnog otiska.

„Ovo je najkritičnija mana u međunarodnoj borbi protiv klimatskih promena“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol. On je pozvao lidere Grupe sedam, koji se sastaju u Kornvalu u Engleskoj kasnije ove nedelje, da se obavežu da će ispuniti cilj koji su postavile razvijene zemlje potpisnice Pariskog sporazuma da mobilišu 100 milijardi dolara godišnje u klimatsko finansiranje zemalja u razvoju. „To bi trebalo da bude osnova. Međunarodne finansijske institucije mogu biti pokretači velikih promena“, rekao je Birol.

Nove emisije

Potrebno je veće ulaganje u ekonomije u razvoju

Izvor: IEA

Napomena: Valuta se odnosi na 2019 USD

 

Biće potrebni bilioni dolara da bi se eliminisale emisije iz transporta, građevine i teške industrije širom sveta. Lideri bogatih država često su tvrdili da ubrzanje prelaska na zelenu energiju može pomoći u stimulisanju njihovih lokalnih ekonomija, ali koncentrisanje ulaganja samo u bogate zemlje neće biti dovoljno za uklanjanje emisija.

Zemlje u razvoju čine dve trećine svetske populacije, ali samo petina globalne potrošnje čiste energije odlazi na njih. Bez značajnog povećanja te investicije, ove države će biti odgovorne za najveći deo kontinuiranog porasta emisija tokom narednih decenija.

Fokusiranje investicija za smanjenje zagađenja na bogate zemlje je takođe neefikasno. Prema IEA, izbegavanje emisije metričke tone CO₂ u zemlji u razvoju košta upola manje nego u naprednoj ekonomiji. Razlog za to je delimično taj što zemlje u razvoju mogu direktno preći na čistije i efikasnije tehnologije, umesto da moraju da postupno ukidaju ili preuređuju zagađujuće energetske projekte koji su već u toku.

Ipak, finansije ostaju ključna prepreka za izgradnju novih projekata. Troškovi finansiranja na tržištima u razvoju čak su sedam puta veći nego u SAD-u i Evropi, pa čak i veći u sektorima koji se smatraju rizičnijim, poput čistog vodonika. To otežava prodaju duga ili osiguravanje profitabilnog povrata ulaganja u čistu energiju.

Najnoviji izveštaj IEA dolazi nakon što je agencija rekla da njeni modeli pokazuju da svet mora odmah prestati da troši na nove projekte u oblasti nafte, gasa i uglja, kako bi dostigao nultu emisiju do 2050. godine.

Izvor: Bloomberg

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti