Britanija je predstavila sveobuhvatnu novu energetsku strategiju, prema kojoj će se više nafte i gasa vaditi iz Severnog mora. Čak osam nuklearnih reaktora dodaće u svoju elektroenergetsku mrežu, u pokušaju da se uhvati u koštac sa energetskom krizom.

Ali, dugo očekivana strategija, koja je postavila cilj da se do 2030. godine proizvodi 95 odsto električne energije iz izvora sa niskim sadržajem ugljenika, bila je mlaka u pogledu širenja energije vetra na britanskom kopnu. I, nije se obavezala na nastavak frakinga gasa iz škriljaca. Oba ova poteza podržana su od strane nekih poslanika.

Premijer Boris Džonson rekao je da će rekonstrukcija pružiti Velikoj Britaniji energetsku nezavisnost i zaštititi je od nestabilnih međunarodnih energetskih tržišta, koja ne može da kontroliše i koja ministri krive za povećanje troškova za goriva u potrošnji u domaćinstvima.

Opoziciona Laburistička partija saopštila je da strategija nije pomogla današnjim potrošačima, da nisu uspeli da investiraju u energetsku efikasnost. Kritikovali su nedostatak entuzijazma vlade za vetroelektrane na kopnu.

Prema novoj strategiji:

• U ekspanziji nuklearne energije, javno telo pod nazivom Grejt Britiš Nuklear će nadgledati izgradnju do osam reaktora sa brzinom radova koji predviđaju  da se jedan rekaktor godišnje završi i pusti u rad;
• Turbine na vetar na moru će imati cilj da proizvedu 50 GW električne energije do 2030. godine, u odnosu na prethodni cilj od 40 GW, uz podršku labavijih pravila planiranja. Ali će kopneni vetar biti proširen samo u „ograničenom broju zajednica, koje to žele;
• U nastojanju da se „maksimizira“ proizvodnja nafte i gasa u Severnom moru, nove dozvole za vađenje fosilnih goriva biće izdate na jesen;

Nova era škriljaca

Ministri su naručili naučnu recenziju frakinga gasa iz škriljac,a nakon što je ovaj postupak zabranjen 2019. godine – zbog straha od zemljotresa.

Nova strategija dolazi usred spiralnih cena goriva kod kuće i borbe zemalja širom sveta da se oslobode od ruskog uvoza energenata.

Ministri obećavaju da će se u zemlji proizvoditi „čistija i pristupačnija energija” jačanjem energije vetra, novih nuklearnih , solarnih i vodoničnih  postrojenja.

Prema vladinim planovima, biće pokrenuto novo telo, Grejt Britiš Nuklear, kako bi se ojačali nuklearni kapaciteti Ujedinjenog Kraljevstva, sa nadom do 24 GW električne energije do 2050. godine, ili 25 odsto projektovane potražnje za električnom energijom.

UK se nada će fokus na nuklearnim reaktorima omogućiti da se proizvodu i puste u rad  osam reaktora do 2030. godine, što je ekvivalent jednom godišnje.

Strategija je, takođe, potvrdila nameru da se nastavi sa nuklearnim projektom na lokaciji Vilfa u Anglziju.

„Postavljamo smele planove za povećanje i ubrzanje pristupačne, čiste i bezbedne energije proizvedene u Britaniji. Ovo će smanjiti našu zavisnost od izvora energije izloženih promenljivim međunarodnim cenama, koje ne možemo da kontrolišemo, tako da možemo uživati u većoj energetskoj nezavisnosti uz niže račune “, rekao je Džonson.

Rastući računi za , sa kojima se suočavaju porodice, delimično su uzrokovani porastom potražnje za gasom nakon pandemije, uz niži nivo proizvodnje.

Sve ovo je pogoršano ratom u Ukrajini, smanjenjem zaliha energenata, proizvodnje pšenice i nekih metala.

Ekspanzija vetroparkova na moru – kopneni pod znakom pitanja

Što se tiče vetra na moru, plan ističe ambiciju proizvodnje do 50 GW energije do 2030. godine. Odeljenje za poslovnu, energetsku i industrijsku strategiju saopštilo je da će to biti više nego dovoljno za napajanje svakog doma u Velikoj Britaniji.

Oko 5 GW bi trebalo da potiče od plutajućih turbina na vetar u dubljim morima. Reforma predviđa kraće vreme odobrenja za nove vetroelektrane sa četiri na godinu dana.

Smatra se da je glavna tačka u strategiji, i jedan od razloga zašto je njeno pokretanje odloženo, prepirka oko vetroelektrana na kopnu.

Nekoliko ministara je podržalo razvoj novih izvora nafte i gasa. Ali, ne i vetra na kopnu, koji je, uz solarne panele, jedan od najjeftinijih načina za proizvodnju električne energije.

Ministar Džejkob Ris-Mog umanjio je rizik od zemljotresa usled frakinga i predložio da se „svaka poslednja kap“ nafte izvuče iz Severnog mora.

Sekretar za saobraćaj Grant Šaps rekao je da ne podržava veliko povećanje vetroparkova na kopnu, koje „mogu da izazovu nešto poput rane na oku“.

Vlada je rekla da će se „konsultovati o razvoju partnerstava sa ograničenim brojem zajednica, koje pružaju podršku, koje žele da budu domaćini nove infrastrukture vetroparkova na kopnu u zamenu za garantovano niže račune za energiju“.

Već je naručila „reviziju nauke oko frakinga”, što bi moglo utrti put ukidanju moratorijuma na kontroverzni proces.

Takođe će biti pokrenut konkurs vredan 30 miliona funti (39 miliona dolara) za proizvodnju toplotnih pumpi. A postoje ambicije da se povećaju solarni kapaciteti, uz konsultacije o pravilima za projekte.

UK ulaže i u proizvodnju zelenog vodonika

Vlada, takođe, ima za cilj da udvostruči svoj cilj proizvodnje vodonika sa niskim sadržajem ugljenika na 10 GW do 2030. godine, pri čemu najmanje polovina toga dolazi od zelenog vodonika.

U međuvremenu, u sektoru nafte i gasa, planirana je za jesen nova runda licenciranja za nove projekte u Severnom moru – kako bi se pokrio „bliži rok“.

„Videli smo rekordno visoke cene gasa širom sveta. Moramo da se zaštitimo od skokova cena u budućnosti, tako što ćemo ubrzati naše kretanje ka čistijoj, jeftinijoj, domaćoj energiji. Jednostavna istina je da što jeftiniju, čistiju energiju proizvodimo unutar naših granica, to ćemo biti manje izloženi zapanjujućim cenama fosilnih goriva koje postavljaju globalna tržišta, a koja ne možemo da kontrolišemo“, rekao je poslovni sekretar Kvasi Kvarteng.

Kako je precizirao, „povećavanje jeftinih obnovljivih izvora energije i nove nuklearne energije, uz maksimiziranje proizvodnje u Severnom moru, najbolji je i jedini način da osiguramo našu energetsku nezavisnost u narednim godinama”.

Plan su, između ostalih, pozdravili iz ofšor kompanije za proizvodnju energije snagom vetra Orsted, trgovinskog udruženja Hidrogen UK, kao i energetskih firmi Šel i EDF.

Britanija kasni sa energetskim planom smatraju mnogi političari

 Ed Miliband, laburistički sekretar za klimatske promene u tvrdi, međutim, da je „najnoviji akcioni plan Britanske vlade u totalnom neredu”.

„Boris Džonson je potpuno pokleknuo pred sopstvenim zacrtanim ciljevima. Sada je smešno kako je njegova energetska strategija propala u energetskoj trci, koja je trebala da se donese mnogo ranije. Trebalo je da se oslanja na vetroelektrane i solarnu energiju na kopnu, izvore energije koji su najjeftini, najčistiji oblici domaće energije. Ovo ponovno pokretanje neće učiniti ništa za milione porodica koje se sada suočavaju sa krizom visokih računa za potrošnju energenata. Trenutno nema poništavanja zabrane vetroelektrana na kopnu, kao ni funte ulaganja u energetsku efikasnost”, dodaje kritički Ed Milibrand.

Ovaj laburista smatra da će „ove odluke primorati domaćinstva da plaćaju na stotine funti više za svoje račune za korišćenje energenata, da će zadržati UK zavisnom od uvoznog gasa duže”.

Lider liberalnih demokrata ser Ed Dejvi rekao je da su planovi „potpuno beznadežni”.

Iz klimatskog istraživačkog centra E3G ocenjuju da najavljeni planovi „nisu uspeli da podrže akciju koja je potrebna da se ove godine isključi ruski gas (iz potrošnje u Velikoj Britaniji) ili da se smanje računi za energente“.

„Bez nove podrške za uštedu energije i uz zadržavanje solarne energije i vetra na kopnu, ova strategija neće pomoći Velikoj Britaniji da se oslobodi ruskog gasa ove godine. Umesto toga, vlada je dala prioritet politikama koje će nas držati zavisne od skupih fosilnih goriva i nuklearne energije“, rekao je Ed Metju, direktor kampanje u E3G.

Izvor: The National News