Nova filozofija upravljanja otpadom u Covid eri

Proizvodnja otpada, posebno proizvodnja plastičnog otpada je dosta povećana pod uticajem pandemije COVID-19. Loše upravljanje otpadom je jedna od glavnih pretnji - posebno medicinskog i nemedicinskog, kućnog otpada. Moramo naučiti lekciju da se upravljanje otpadom ne može nastaviti kao što je bilo pre pandemije. Postoji hitan globalni poziv da se upravljanje otpadom tretira kao osnovna javna usluga.

Politike boravka ljudi kod kuće, zaključavanje institucija i potreba za preventivnim merama povećali su potrošnju i proizvodnju proizvoda kao što su rukavice, maske, sredstva za dezinfekciju, termometri, toaletni papir, proizvodi za čišćenje i prehrambeni proizvodi. Svako domaćinstvo proizvodi više otpada nego ikada ranije.

Masovna upotreba jednokratnih maski i rukavica, panična kupovina ili kućna dostava hrane umotane u plastiku za jednokratnu upotrebu, uticali su na povećano zagađenje životne sredine i smanjenje napora ka otklanjanju zagađenja plastikom. Slično tome, čak i plastični otpad iz medicinskih ustanova raste alarmantnom brzinom. Prema Andersenu 2020, Svetska zdravstvena organizacija predviđa mesečni globalni izdatak od 76 miliona maski za pregled na bazi plastične mase, 1,6 miliona zaštitnih naočara na bazi plastike i 89 miliona medicinskih maski na bazi plastike.

Pored ovoga, medicinske ustanove u svojim naporima da se bore protiv širenja pandemije COVID-19 proizvode neopasni otpad, radioaktivni otpad, patološki otpad, zarazni otpad, citotoksični otpad, hemijski otpad, oštri otpad i farmaceutski otpad – u mnogo većoj meri nego što je uobičajno. Isto tako, nekoliko izveštaja naglašava zabrinutost zbog povećane proizvodnje otpada širom sveta.

Ali šta je sa merama za tretman ili upravljanje otpadom?

Čak i pre pandemije COVID-19, svetski sektor upravljanja otpadom nije bio efikasan i već se suočavao sa mnogim izazovima. Prema UN-Habitat 2020, više od tri milijarde ljudi nema pristup odlaganju otpada, a preko dve milijarde ljudi nema pristup sakupljanju otpada. Stoga je povećanje proizvodnje medicinskog i kućnog otpada dodatno pojačalo izazove već opterećenog sektora.

Neadekvatni angažmani za upravljanje otpadom nisu samo pretnja za životnu sredinu u celini, već, takođe, mogu katalizovati, odnosno pospešiti širenje koronavirusa sekundarnim prenosom.

Napori ka prevazilaženju problema

Da bi se kontrolisala povećana količina proizvodnje medicinskog i kućnog otpada izazvanog pandemijom COVID-19, postojeće objekte za otpad treba improvizovati kvantitativno i kvalitativno. Međutim, ove improvizacije treba da budu potkrepljene odgovarajućim informacijama o tome koliko se otpada generiše, koja su žarišta za stvaranje otpada i kakve su ustanove za tretman otpada dostupne na različitim žarišnim tačkama.

Pored toga, da bi se odgovorilo na ove izazove upravljanja otpadom, trebalo bi hitno izvršiti analizu i proširiti tehničko znanje o sortiranju, razdvajanju, transportu i skladištenju otpada. Shodno tome, tehnologije održivog upravljanja otpadom treba prilagoditi, kako bi se maksimiziralo održavanje postojeće infrastrukture ili procesa upravljanja otpadom, kao i za postavljanje novih objekata za kontrolu otpada.

Jedan od ključnih faktora koji se ovde ne sme zanemariti je efikasnost radne snage, koja je uključena u proces upravljanja otpadom. Ova radna snaga je trenutno preopterećena drugim radnim opterećenjima. Zato oni moraju da budu pri ruci sa pravom vrstom tehnološki omogućenih alata, kao što je softver za upravljanje i održavanje, kako bi mogli biti produktivniji i efikasniji u obavljanju svojih radnih uloga.

Pravi put

Nakon što smo iskusili krizu upravljanja otpadom u eri COVID-19, ovde ćemo naučiti lekciju da se upravljanje otpadom ne može nastaviti kao što je bilo pre pandemije. Postoji hitan globalni poziv da se upravljanje otpadom tretira kao osnovna javna usluga. Potrebna su strukturna prilagođavanja, bolja infrastruktura i objekti, napredni softverski paketi za upravljanje i održavanje raznih operativnih izazova, kao i bolji alati za poboljšanje efikasnosti i sigurnosti radnika koji rade sa otpadom.

Dok sprovode ove mere u delo, važno je da ljudi u celini moraju usvojiti pristup bez otpada i postati više zabrinuti za bezbednost životne sredine – kao nikada pre. Da bi se osiguralo održivo upravljanje otpadom, jako je važno sprovesti odgovarajuće mere upravljanja otpadom u skladu sa smernicama Programa Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu. Javnost, uopšteno, mora da zna i da razume, kako je pandemija postala pretnja i kako je uticala po životnu sredinu i, shodno tome, da uoči razliku u načinu na koji se način nešto proizvodi i kako se odlaže otpad.

Izvor: Environmental Protection

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.