Detaljni globalni trendovi u nuklearnoj energiji po regionima su stavljeni na uvid u 41. izdanju procene energije, električne energije i nuklearne energije za period do 2050. godine. Izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) prikazuje projekcije za kapacitete proizvodnje nuklearne električne energije kao niske i visoke procene. Izgleda da su, prema novim projekcijama IAEA, nuklearke nezamenjive u budućnosti.
Slučaj niskog ishoda pretpostavlja da se trenutni trendovi na tržištu, tehnologiji i resursima nastavljaju i da postoji nekoliko dodatnih eksplicitnih zakona, politika i propisa koji utiču na nuklearnu energiju. IAEA kaže da su projekcije visokog ishoda „mnogo ambicioznije, ali su i dalje moguće i tehnički izvodljive”. Politike zemalja o klimatskim promenama se, takođe, razmatraju u slučaju visokog ishoda.
Predviđa se da će globalna potrošnja finalne energije, posmatrano u odnosu na 2020. godinu, porasti za oko 15% do 2030. godine i za oko 30% do 2050. Očekuje se da će potrošnja električne energije rasti bržim tempom, od oko 2,4% godišnje, pri čemu će se udvostručiti između 2020. i 2050. godine. Proizvodni kapaciteti električne energije porašće, prema prognozama, za oko 30% do 2030. godine i više će se nego udvostručiti do 2050. godine.
Manje nuklearne u ukupnom energetskom miksu
Prema scenariju niskog ishoda, svetski nuklearni proizvodni kapaciteti će se smanjiti za oko 7% do 2030. Godine. Zatim će se oporaviti na približno isti nivo kao sadašnji nivo, na 392 GW, do 2050. U slučaju visokog ishoda, nuklearni kapaciteti će se povećati za oko 20% do 2030. i više nego udvostručiti do 2050. u poređenju sa kapacitetom iz 2020. Međutim, u oba scenarija očekuje se smanjenje udela nuklearne energije u ukupnim proizvodnim kapacitetima do 2050. godine.
Prema scenariju viskog ishoda IAEA-e, nuklearna energija bi mogla doprineti sa oko 12% globalne električne energije do 2050. godine. U prošlogodišnjim projekcijama za 2050. godinu je taj doprinos iznosio 11%. Nuklearna energija proizvela je oko 10% svetske električne energije 2020. godine. Scenario niskih ishoda je nepromenjen sa predviđenim udelom od 6% nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije.
Problem – stari reaktori
Oko dve trećine nuklearnih reaktora je u radu više od 30 godina. Ovim se vidi značaj značaj novih nuklearnih kapaciteta, koji treba da nadoknade one koji su za penzionisanje. Ostaje neizvesnost u pogledu zamene velikog broja reaktora koji će biti penzionisani oko 2030. godine i kasnije. Posebno u Severnoj Americi i Evropi. Za sve veći broj reaktora primjenjuju se programi upravljanja starenjem i dugoročnim radnim vekom.
IAEA je saopštila da bi za realizaciju svog scenarija visokih ishoda bile potrebne značajne radnje. One podrazumevaju ubrzanu implementaciju inovativnih nuklearnih tehnologija, poput malih modularnih reaktora i naprednih reaktora.
IAEA upozorava – potrebna hitna akcija
„Trenutni tempo razvoja nuklearne energije pokazuje da su potrebne hitne akcije kako bi se zadržala postojeća uloga nuklearne energije u energetskom miksu. Potrebne su značajne, usklađene akcije, uključujući ubrzanu demonstraciju inovativnih tehnologija, kako bi se dostigao udeo od oko 12% u proizvodnji električne energije do 2050. godine, što se vidi iz projekcija visokih ishoda”, napominju iz Agencije.
IAEA je saopštila da promena u godišnjim izgledima za nuklearnu energiju „još ne označava novi trend. Ali, se pojavila kao posledica toga što svet ima za cilj da se udalji od fosilnih goriva u borbi protiv klimatskih promena”.
Uočeno je da mnoge zemlje razmatraju uvođenje nuklearne energije, kako bi imale više pouzdane i čiste proizvodnje energije.
Nuklearke u duhu Pariskog sporazuma
Obaveze prema Pariskom sporazumu iz 2015. bi mogle podržati razvoj nuklearne energije, ako neophodne energetske politike i dizajn tržišta olakšaju ulaganja u tehnologije sa visokim nivoom kontrole proizvodnje od strane čoveka, a koje imaju niski sadržaj ugljenika, navodi se u saopštenju.
„Nove projekcije IAEA pokazuju da će nuklearna energija i dalje igrati nezamenjivu ulogu u proizvodnji energije sa niskim sadržajem ugljenika”, rekao je generalni direktor IAEA-e Rafael Mariano Grossi, koji komentariše da „zaključci izveštaja predstavljaju ohrabrujući znak o podizanju svesti da je nuklearna energija, koja ne emituje ugljen-dioksid tokom rada, apsolutno vitalna u našim naporima da postignemo neto nultu emisiju”.
Izvor: WorldNuclearNews
