Dugo očekivani nacrt nove uredbe Evropske komisije, kojom bi EU trebalo da reguliše novu generaciju genetski modifikovanih organizama (GMO) koje proizvodi tzv. nove genomske tehnike (NGT), predviđa značajno ublažavanje postojećeg regulatornog režima, upozorila je organizacija Zelena akcija.

Ova organizacija apeluje na nadležne institucije u Hrvatskoj i hrvatske predstavnike u EU da odbiju takav predlog i da zahtevaju, u najmanju ruku, zadržavanje postojećih standarda u ovoj oblasti.

Naime, ukoliko prođe nacrt nove uredbe koja je objavljena prošle nedelje, na našim njivama i baštama pojaviće se proizvodi novih, još nedovoljno istraženih tehnologija, koji se neće moći detektovati, niti će se krajnjim potrošačima dostaviti informacija da je reč o NGT proizvodu, upozoravaju aktivisti Zelenih. Komisija pokušava da opravda takav potez time što NGT imaju potencijal da doprinesu stabilnosti i prilagođavanju poljoprivrede klimatskim promenama. Međutim, takve tvrdnje se više zasnivaju na obećanjima biotehnološke industrije nego na stvarnim proizvodima sa karakteristikama zanimljivim sa stanovišta održivosti, koji bi u dogledno vreme bili spremni da se plasiraju na tržište.

Patenti donose profit

Sa druge strane, glavna motivacija biotehnoloških korporacija i dela naučne zajednice koji guraju ove tehnologije je činjenica da se NGT proizvodi, za razliku od konvencionalnih kultura, mogu patentirati i tako ostvariti značajan profit na račun patentnih prava. Predložena deregulacija će ubrzati prodaju takvih patentiranih semena i doprineti daljoj koncentraciji moći u sektoru poljoprivrede. Proizvodnja hrane će biti u rukama nekoliko velikih biotehnoloških korporacija koje kontrolišu ovu tehnologiju putem patenata.

Prema trenutno važećim zakonima, svaki GMO proizvod pre stavljanja u promet ili stavljanja na tržište EU, mora dobiti validna odobrenja koji potrošaču daje detaljnu analizu i procenu rizika po zdravlje i životnu sredinu, standardizaciju i obeležavanje takvih proizvoda mora biti osigurano.

Nacrt nove uredbe sada predlaže da se NGT proizvodi podele u dve kategorije. Prvu kategoriju činili bi GMO proizvodi proglašeni „ekvivalentnim“ konvencionalnim usevima, odnosno onima koji sadrže modifikacije koje su teoretski „mogle nastati prirodnim putem ili konvencionalnim metodama oplemenjivanja“. Istovremeno, za utvrđivanje ovog statusa ekvivalencije predlaže se niz kriterijuma diskutabilne naučne osnove, navodi Zelena akcija, kao što je naglašavanje broja i veličine modifikacija uz potpuno ignorisanje nekih specifičnosti novih tehnika (npr. mogućnost modifikacije regiona genoma u kojima se mutacije retko javljaju prirodno jer ih ćelije posebno štite, ili mogućnost istovremenog menjanja nekoliko ili svih kopija istog gena, što je veoma teško postići konvencionalnim metodama oplemenjivanja).

Brzo izneti na tržište

Kada se utvrdi da biljka ispunjava ove kriterijume, takav GMO proizvod je izuzet od navedenih pravila, odnosno moguće ga je uvesti u životnu sredinu i staviti u promet bez procene rizika, obezbeđujući usaglašenost i obeležavanje (sa izuzetkom obeležavanja semena), ali i bez obaveze obezbeđivanja pouzdane metode za detekciju takvih biljaka ili proizvoda. Jedina obaveza koja postoji je da se takve sorte registruju u poseban registar kako bi uzgajivači dobili informaciju da se radi o NGT sorti. Obzirom na to da će velika većina NGT proizvoda verovatno spadati u prvu kategoriju, ovo zapravo predstavlja značajno razvodnjavanje zakona EU o GMO proizvodima.

Svi ostali NGT proizvodi koji ne ispunjavaju kriterijume za uključivanje u prvu kategoriju moraće da prođu proces odobrenja, uključujući procenu rizika (čiji će detalji zavisiti od „profila rizika“ svake pojedinačne sorte) i i dalje će biti podležni (većini) pravila kao i za „stare“ GMO proizvode. Važan izuzetak u tom pogledu je činjenica da, za razliku od „starih“ GMO proizvoda, države članice neće moći da ograniče ili zabrane gajenje NGT biljaka iz druge kategorije ukoliko dobiju odobrenje za gajenje na nivou EU.

Aktivisti Zelenih podsećaju da su sve relevantne ankete pokazale da većina ljudi u Hrvatskoj i EU ne želi da konzumira GMO hranu, a prošle godine je više od 420.000 građana EU potpisalo peticiju protiv deregulacije novih GMO proizvoda.

Izvor: energetika-net