Favorit za naslednika Angele Merkel na poziciji nemačkog kancelara upozorio je EU da do ostvarenja zajedničkih cilјeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ne sme doći po cenu umanjivanja moći nemačke industrije, što signalizira nespremnost da se pridruži šemama za smanjenje uglјenika, planiranim u drugim evropskim zemlјama.
„Evropu treba modernizovati. Zeleni dogovor moramo sprovesti zajedno, ali i dalјe ostati uspešni u našim industrijama. To je deo koji u Briselu ne izgovaraju tako glasno, ali to je ono što očekujemo u Nemačkoj – da činimo sve da modernizujemo svoju industriju. Mnogo je država članica čije ekonomije ne zavise od industrije. Ali, mi i još nekoliko zemalja želimo da ostanemo takvi“, rekao je Armin Lašet (Armin Laschet), lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za Gardian.
Lašet, čija konzervativna stranka ima velike izglede da igra neophodnu i dominantnu ulogu u sledećoj nemačkoj koalicionoj vladi, nakon izbora 26. septembra, kaže da je posvećen postizanju klimatske neutralnosti do 2045. godine.
Ali, ovaj 60-godišnjak je odlučan da bi zemlјa pod njegovim vođstvom ispunila svoje cilјeve usredsređivanjem na tehnološke inovacije i tržišne podsticaje, a ne na ograničenja ponašanja potrošača, poput većih poreza na avionska putovanja ili zabrane motora sa sagorevanjem.
„Mnogo se može učiniti sa tehnološkim inovacijama i tržišnim sredstvima“, rekao je Lašet.
Reč je, pre svega, o sistemu trgovine emisijama CO2 u EU, koji se, po Lašetovom mišljenju pokazao kao „vredan“.
„Prilagođavanje naše industrije čelika i hemijske industrije, tako da postane klimatski neutralna, doneće ogromno smanjenje emisija, kakvo istorija nikada ranije nije videla. Zato verujem da se to može učiniti bez propagiranja uzdržavanja ili zabrane. Kao društvo imamo tehnološka sredstva da postanemo klimatski neutralni i da i dalјe ostanemo industrijska nacija“, kaže lider CDU.
Naučnici se pitaju da li tehnološka istraživanja mogu doći do inovacija koja menjaju igru tokom naredne decenije. Rad na tehnologiji „negativnih emisija“ – isisavanje CO2 iz vazduha, kako bi se eliminisalo tekuće ispuštanje, na primer, tek treba da donese napredak.
Za razliku od zemalјa, uklјučujući UK, Francusku, Španiju, Holandiju, Švedsku i Belgiju, Nemačka se još nije obavezala na konkretan datum za postupno ukidanje putničkih automobila na benzin ili dizel.
Nemačka je započela zatvaranje postrojenja na ugalј 2020. godine i obećala je da će u potpunosti napustiti ugalј do 2038. godine, što je potez za koji je Lašet, sin rudara, rekao da će „verovatno dovesti do najvećeg smanjenja CO2 od početka industrijskog doba“.
„Kraj doba fosilnih goriva veliki je napor. Naravno da bismo mi Evroplјani mogli da jedemo manje mesa, i verovatno bi bili zdraviji. Ali, na kraju se klimatske promene mogu rešiti samo globalno“, rekao je Lašet.
Ovaj političar se protivi predlozima nemačke stranke Zelenih za državnu akciju protiv budžetskih ponuda za avionska putovanja ili zabrani letova na kratkim relacijama, koji bi mogli biti pokriveni putovanjima vozom, kao što se uvodi u Austriji i Francuskoj. Umesto toga, on predlaže i reviziju nemačkih zakona o planiranju i odobravanju, tvrdeći da bi to mogla dovesti do proširenja železničke mreže, što bi podstaklo veći broj lјudi da putuju vozom, a ne avionom.
Izvor: The Guardian
