Otac nauke o evoluciji Čarls Darvin pretpostavio je da je život na Zemlji započeo u „toplim malim ribnjacima“, plitkim bazenima vode u kojima su biomolekuli neophodni za život prošli niz hemijskih reakcija koje su dovele do stvaranja samog života. Sa ovom teorijom postoji samo jedan problem, jer je u vremenskom okviru koji je Darvin pretpostavio da ti bazeni postoje, i sama Zemlja bila jedan veliki bazen. Čitava planeta je bila „vodeni svet“, pokriven dubokim okeanima, a kontinenti se još uvek nisu bili uzdigli iznad vode. Nije bilo tla, nije bilo plitkih bazena. Nova studija pronađena u internet izdanju časopisa Nature Geoscience, od 4. januara 2021. nagađa rešenje ove zagonetke. Istraživači Juan Carlos Rosas iz Ensenadskog centra za naučna istraživanja i visoko obrazovanje u Meksiku i Jun Korenaga, profesor nauke o zemlji i planetama sa Univerziteta Yale, stvorili su teorijski model morskog dna Zemlje tokom Arhaika, koji je počeo pre 4.000, a završio se pre 2.500 miliona godina.
Rosas i Korenaga otkrili su da je tada Zemljino jezgro pružalo mnogo više toplote plaštu, ili kori, nego danas. Ovo zagrevanje moglo je stvoriti plitke okeanske bazene u nekim delovima sveta koji bi doveli do stvaranja vulkanskih ostrva koja bi postojala stotinama miliona godina. Prema Rosasu i Korenagi, ono što je uzrokovalo zagrevanje plašta bilo je propadanje radioaktivnih elemenata, poput uranijuma, u Zemljinu koru. Radioaktivni elementi vremenom nestaju, tako da mora da ih je bilo više u to vreme.
Surtsei – Island
U Atlantskom okeanu južno od Islanda nalazi se novo ostrvo Surtsei. Nastalo je vulkanskom erupcijom koja je započela 130 m ispod površine mora i dostigla na površinu 14. novembra 1963. Erupcija se nastavila do 5. juna 1967. godine, kada je ostrvo dostiglo maksimalnu veličinu od 2,7 kvadratnih kilometara i 155 m nadmorske visine.
Erupcija ostrva Surtsei; Izvor: Hovell Villiams / Wikimedia
1965. godine Island je Surtsei proglasio prirodnim rezervatom, a do danas su samo naučnici smeli da kroče na ostrvo kako bi priirodni ekološki razvoj mogao da se odvija bez mešanja spoljnog sveta.
Mapa ostrva Surtsei; Izvor: Pinpin/ Wikimedia
U proleće 1965. godine primećena je prva biljka kako raste na Surtseiju. Mahovine su se pojavile 1967. godine, a lišajevi su prvi put viđeni 1970. Tokom prvih 20 godina života ovog ostrva primećeno je 20 različitih vrsta biljaka, od kojih je 10 postalo stalni stanovnik ostrva. Kada su ptice počele da se gnezde na ostrvu, njihov izmet je poboljšao zemljište, i to je omogućilo rast više biljnih vrsta. Do 2008. godine na Surtseiju je raslo 69 biljnih vrsta.
Formiranje ostrva Surtsei; Izvor: NOAA/Wikimedia
Tri godine nakon završetka erupcije, ptice su počele da se gnezde na Surtseiju, uključujući galebove i atlantske puffine. Surtsei koriste i ptice selice, labudovi, guske, pa čak i gavrani. Do 1983. godine na Surtseiju su se razmnožavali tuljani, što je zauzvrat privuklo orke koje su vode oko ostrva učinile svojim domom.
Unesko je 2008. godine Surtsei proglasio svetskom baštinom, a danas naučnici koji posećuju ovo ostrvo moraju da pažljivo provere sebe i svoje stvari kako bi bili sigurni da na ostrvo slučajno ne uđe neko seme biljaka. 2009. godine veb kamera je postavljena na Surtsei.
Erozija izazvana talasima dovodi do smanjenja Surtseija, a od 2012. površina mu se smanjila na 1,3 kvadratnih kilometara. NASA procenjuje da će Surtsei ostati iznad mora još samo 100 godina.
Hunga Tonga – Tonga
U decembru 2014. godine izbio je podmorski vulkan unutar ostrva Tonga smeštenih na jugozapadu Pacifika. Hemijske reakcije nastale mešanjem vulkanskog pepela i morske vode omogućile su da se ostrvo brzo učvrsti, u procesu sličnom stvaranju Surtseija.
Kada su naučnici NASA posetili ostrvo u oktobru 2018. godine, otkrili su da je pokriveno svetlim, lepljivim glinenim blatom, čije je poreklo zainteresovalo naučnike. Istraživač Dan Slaiback iz NASA centra za svemirske letove Goddard u Greenbeltu, u državi Merilend, napisao je u svom blogu, „Nismo zapravo znali šta je to i još uvek sam pomalo zbunjen odakle dolazi.“
Čađave čigre na ostrvu Hunga Tonga; Izvor: Dan Slaiback / NASA
Novo ostrvo je već dom ružičastim cvetnim biljkama, kao što se vidi na naslovnoj fotografiji ovog članka, pticama čađavih čigrama i neobično sovama. Ali, poput Surtseija, i na ostrvo Hunga Tonga utiče erozija usled obilnih kiša, a NASA je promenila procenu životnog veka ovog ostrva sa 30 godina na oko jednu deceniju.
Nišinošima (Ogasawara) – Japan
1974. sveže erupcije vulkana proširile su poznati podvodni vulkanski krater i rođeno je novo ostrvo. U novembru 2013. započela je nova erupcija, a do jula 2016. Nišinošima je bila velika 2,7 kvadratnih kilometara i visoka 142 metra.
Lokacija ostrva Nišinošima; Izvor: Google Maps
Došlo je do dodatnih erupcija, najnovije u julu 2020. godine, povećavajući Nišinošimu na 4,1 kvadratni kilometar. Kao i kod ostalih novih vulkanskih ostrva, na Nišinošimu.japanske vlasti sprečavaju unošenje spoljnih vrsta.
Promene na Nišinošimi; Izvor: NASA / Marcia Vendorf
Danas na Nišinošimi rastu biljke guščija trava i prkos, a i ptice su počele da se gnezde na ovom ostrvu. U vodama oko Ninošime su počeli da se viđaju delfini, kao i grbavi kitovi.
Život uvek pronađe put
U filmu Park oz doba jure iz 1993. godine, dr Ian Malcolm, koga glumi Jeff Goldblum, kaže: "Ne. Ja jednostavno kažem da život…uvek pronađe put." Ako je život pronašao put da dođe do tri najnovija vulkanska ostrva na Zemlji, možda je to mogao i pre 4.000 miliona godina.
Izvor: Interesting Engineering
