Naš cilj danas je da vodimo stručan i otvoren dijalog o svim aspektima, tehničkim, regulatornim, političkim i društvenim, koji se neophodni za razvoj infrastrukture za uvođenje i sprovođenje nuklearnog programa. Nedavna odluka o ukidanju višedecenijskog zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji otvorila je novo poglavlje u energetskoj politici naše zemlje. Ova odluka predstavlja spremnost da se razmotre ravnopravno sve opcije, koje mogu doprineti energetskoj tranziciji uz očuvanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom, rekla je dr Koviljka Stanković, profesroka Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu otvarajući panel „Upotreba nuklearne energije u mirnodopske svrhe (proizvodnja električne energije) – postojeće stanje, perspektive i razvoj“ na Međunarodnom naučno-stručnom forumu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji“.

Stanković je istakla da su energetska sigurnost, dekarbonizuacija i dugoročna stabilnost elektroenergetskog sistema postali najvažniji prioriteti na nacionalnom i globalnom nivou. Srbija se, kako je rekla, poput mnogih drugih zemalja suočava sa izazovom postepenog napuštanja proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva i ima obavezu da to učini na način koji neće ugroziti ekonomiju i svakodnevni život građana.

OIE + hidro + NE = dekarbonizacija

„Ako moramo da izađemo sa proizvodnjom električne energije iz fosilnih goriva, da je dekarbonizujemo, nemamo mnogo opcija. Brojne zemlje uspešno, gotovo u potpunosti dekarbonizuju proizvodnju električne energije. Rešenja su slična: obnovljiva energija plus hidro plus nuklearna energija. Vidimo ove rezultate u zemljama kao što su Slovačka, Francuska i Nordijske zemlje. Moratorijum u Srbije iz 1989. više nije na snazi, prvi korak je napravljen i Srbija može da se kreće napred ka nuklearnoj energiji. Važno je da se ide korak po korak“, rekao je Kristijan Di Licija (Christian Di Lizija) šef razvoja poslovanja EDF za Srbiju

Govoreći o prednostima nuklearne energije Licija je kao benefite istakao da je dispečabilna, bazna, da ima nisku cenu, niskokarbonska je i dostupna – moguće je s njom manevrisati.

„Nuklearna energija će dopuniti obnovljivi deo energetskog miksa. Takođe, pomoći će Srbiji i drugim zemljama, koje se oslanjaju na proizvodnju hidroenergije da osiguraju budućnost  u kojoj će se suočavati sa klimatskim izazovima. Ako zamenite 1 GW od postojećeg kapaciteta na ugalj sa 1 GW nuklernog kapaciteta, uštedećete u proseku 20 miliona tona CO2. NE će pomoći da se smanji zavisnost i obezbedi energetska sigurnost za zemlju“, rekao je predstavnik EDF-a.

Rosatom izgradio prvu NE na svetu

Ističući da je Rosatom prva u svetu počela da koristi atomsku energiju u mirnodopske svrhe i napravio u SSSR prvu nuklearnu elektranu u svetu 1954. godine Maria Deurić, direktorka predstavništva Rosatoma u Srbiji je istakla da Rusija nikada nije prestala da gradi NE kod kuće i u celom svetu.

„Od 60-ih godina prošlog veka gradili smo NE u zemljama istočne i centralne Evrope, od Bugarske, Češke, Slovačke, Mađarske pa sve do Finske. Te zemlje i dalje aktivno razvijaju nuklearnu energiju koristiće sovjetske pa zatim u ruske tehnologije. Sve ove izgrađene NE su dokazale svoju pouzdanost i efikasnost i imaju značajnu ulogu u energetskim bilansima ovih zemalja“, istakla je Deurić.

Ističući da je „danas vodeći izvozni proizvod Rosatoma NE velike snage sa energetskim reaktorima VVER 1200, poslednje generacije III+. Ovaj reaktor kombinuje najveću bezbednost, visoku energetsku efikasnost i nekoliko puta nadmašuje međunarodne standarde, uključujući i zahteve posle Fukošime“ Deurić je kao primer navela da se 40 odsto ukupne cene NE Rosatoma svodi na sistem bezbednosti. Ksko je rekla „mogućnost uticaja ljudskog faktora i greške tokom operativnog rada elektrane je svedena gotovo na nulu“.

Pri tome energetski reaktori ovog tipa imaju snagu od 1.000 do 1.200 MW sa rokom eksploatacije od najmanje 60 godina i mogućnošću da se radni vek produži na 80 godina. Drugo perspektivno rešenje koje Rosatom nudi za strana tržišta su NE male snage, mali modularni reaktori (MMR). Oni su namenjeni za udaljena područja sa nerazvijenom strukturom i prenosnom mrežom.

„Naši MMR imaju sposobnost toplotne energije. Rosatom eksploatišu jedinu ploveću NE na svetu elektranu, na Čukotskom poluostrvu. Ti reaktori su bili korišćeni u floti ledolomaca i dokazali su se tokom dugogodišnjeg besprekornog rada. Sada se gradi takav reaktor i na kopnu. Gradimo takvu elektranu male snage na severu Ruske federacije“, rekla je Deurić.

Rosatom je prvi u svetu potpisao ugovor po sistemu ključ u ruke za izgradnju NE male snage u Uzbeksitanu, koja se sastoji od šest blokova po 55 MW, ukupno 330 MW.

„Ove godine već počinjemo sa realizacijom te male NE. U bliskoj budućnosti počinjemo da gradimo takvu malu NE u Mjanmaru“, najavila je predstavnica Rosatoma.

Mađarska: OIE + NE

Kovač Pal, šef kabineta Nuklearne elektrane Pakš 1 – MVM je istakao da dolazi iz Mađarske, zemlje koja upravlja NE već duže od 40 godina.

„Bio sam još student kada je naša prva NE puštena u rad. Posle ovih 40 godina, mogu da potvrdim da je to bilo uspešnih 40 godina. Pakš je jedan od glavnih proizvođača električne energije u Mađarskoj. Trenutno u Mađarskoj imamo veoma intenzivno širenje fotonapona. Imamo instalisano 7.500 MW kapaciteta solarnih panela. Pakš ima kapacitet do 2.000 MW i to pokriva 47 odsto potreba za električnom energijom, dok fotonaponski paneli pokrivaju svega 16 odsto. To pokazuje značaj stabilnog izvora kao što je nuklearna energija. Ovo treba da imate u vidu vi koji počinjete s ovim programom“, rekao je Pal ukazujući da se ne sme zaboraviti energetsko skladištenje.

Predstavljajući put kao izgradnji NE Pal je istakao značaj definisanja energetske strategije-

„Kada smo pripremali energetsku strategiju, mi smo razmatrali 72 scenarija, a kada smo došli do šest verzija njih smo isporučili vladi i društvu na raspravu. Tu smo došli do kombinacije fotovoltaika i nuklearne energije. Mi smo zemlja koja nema hidroeenrgiju. Imamo samo ove dve opcije – OIE i nuklernu energiju. Geotermalna energija je takođe razmatrana, ali ovi izvori moraju da budu blizu velikih gradova, da bi bili ekonomomski izvodljivi. Pre odluke, dobili smo odobrenje vlade, imali smo društvenu i parlamentarnu raspravu, gde su učestvovale sve organizacije. Tek tada smo dobili preleminarni sporuzum i saglasnost parlamenta da započnemo projekat. Trajalo je četiri godini da dođemo do ugovora između vlade Mađarske i Rosatoma“, objasnio je Pal.

Ukazao je, takođe, da se mora razmišljati o projektu od najmanje 100 godina. Tu su izgradnja, pokretanje, upravljanje. Ovaj program se završava dekomisijom i mora da bude veoma odgovorna odluka svih strana.

Bitan društveni koncenzus

„U Mađarskoj mi smo postigli 92% odobrenje od parlamenta, čak su i opozicione stranke bile za projekat. Za ovakve projekte, ključan je snažan nuklearni regulator – NEPIO – Nuclear Energy Program Implementig Organization. U našem slučaju, to je bila organizacija na najvišem nivou. Poverili smo ulogu ministarstvu ber portfelja. Mistar bez portfelja je bio zadužen za projekat i on je svake nedelje izveštavao vladu o situaciji i statusu projekta. Važno je kome dodeljejete odgovornost“, rekao je Pal komentarišući da će izgradnja NE u Srbiji imati uticaj na čitavu srpsku ekonomiju tako da morate da se skoncentrišete na to da ostvarite najbolju komunikaciju između svih stejkholdera.

Nudeći pomoć Mađarske istakao je značaj postizanja društvneog konsenzusa što, kako je rekao, zahteva dosta komunikacije sa javnišću.

„U neposrednoj NE Pakš imamo 20.000 stanovnika i oni svake nedelje dobijaju jedan žurnal da budu informisani. Informisali smo društvene organizacije koje će pružati podršku samom projektu tako da one mogu da postavljaju pitanja i kontrolišu postrojenje  u svakom trenutu. Imamo dane otvorenih vrata za sve koji žive u okruženju. To doprinosi javnom prihvatanju postrojenja, koje iznosi više od 90 odsto u neposrednoj blizni NE i nije opadalo više od deceniju.

Važno je da morate da imate dobru viziju šta želite da postigenete u narednih nekoliko decenija kao ekonomija. I tada možete da pratite dobar program i kratkorčne zadatke. Krucijalno pitanje je članstvo u EU kasnije koje dolazi, jer EU daje brojne prilike ali i brojna ograničenja. Primera radi, procenjeno je odlaganje projekta NE Pakš 2 u 2014. na period od tri godine od strane Komisije za zaštitu konkurencije, samo da bi neko uradio reviziku i proverio ekonomiku projekta. Državna pomoć u tom projektu ne postoji, to treba imati u vidu. Postoje drugi mali detalji, kao što je lokacija, zagađenje, voda za hlađenje, to su tehnička pitanja koja dolaze posle“, naveo je Pal.

Dimović: treba promovisati NE a građani da o gradnji odluče na referendumu

Govoreći o ulozi Instituta za nuklearne nauke Vinča u stvaranju nacionalnih stručnih kapaciteta za razvoj nuklearne infrastrukture u Srbiji direktor ove ustanove, Slavko Dimović je istakao da je INN Vinča najveći institut na Balkanu i u JIE.

„Ja lično i moj tim nemamo dilemu da li je Srbiji potrebna NE. Građani treba da odluče na referendumu, a mi ćemo ovu politiku zastupati i braniti argumentima pred javnim mnjenjem. Posebno mi je drago jer ja i moje i kolege živimo profesionalni san. Moja vizija i vizija Instituta i na neki način akademske zajednice jeste da se nuklearna energija promoviše sa svim argumentima. Spremni smo da odgovaramo na pitanja javnosti na sličnim skupovima“, rekao je Dimović.

Ne sporeći da Srbiji nedostaju kadrovi Dimović je istakao da nuklearni kadrovi nedostaju i u drugim razvijenijim državama.

„Afričke zemlje su otišle dalje od Srbije. Da li sve zemlje u regionu imaju NE? Da, imaju osim Albanije i Severne Makedonije. Mi smo izgubili jednu trku zbog moratorijuma, nasledili smo zakon i nismo krivi zbog toga. Vinča je jedina u stanju da objedini sve stručnjake koji postoje u zemlji, da pozove povratnike iz inostranstva i da zarazi klince i studente treće ili četvrte godine. Ja sam čovek koji pragmatično rešava stvari. Izgubili smo neko vreme, promena vlade, turbulentna je situacija“, konstatovao je Dimović.

Istakao je značaj Nuklearne komisije, koja bi trebalo da objedini kadrove.

„Neke kadrove imamo u institutu, neke nemamo. Kadrovi su uglavnom vezani za zaštitu od zračenja ali nama uglavnom nedostaju nuklearni inženjeri. Naša ideja je u pravcu stipendiranja najtalentovanijih studenata na trećoj ili četvrtoj godini. Ići ćemo od fakulteta do fakulteta – Elektrotehničkog, Mašinskog, Tehnološkog, Fizičke hemije,,, Moramo mlade stručnjake da tražimo i da im objasnimo zašto je to bitno za Srbiju“, rekao je Dimović ističući da moramo kao država pred građane i da izađemo i kažemo „možemo li mi nešto ozbiljno da izgradimo u ovoj državi a da ne bude motanje kablova“.

Objašnjavajući da se nuklearka zida 15 godina Dimović kaže da od oko 1.000 ljudi koji rade u jednoj NE 10 do 12 odsto zaposlenih čine nuklearni inženjeri, što je 100 do 150 inženjera.

Računica: 1 evro uložen u NE generiše 4 evra BDP-a u široj ekonomiji

Govoreći o najvažnijim aspektima za uspešnu implementaciju nuklearnog programa u jednoj evropskoj zemlji Di Licija kaže da je mnogo toga treba da se uzme u obzir.

„Nije to samo tehnologija, izgradnja, kapacitet. Kovač je to rekao, nuklearni program traje jedan vek. Pričamo o milijardama, dugročnom radu, mnogo vlada koje će se smenjivati. To znači da moramo da budemo vizionari. To je nešto što se kreće. Potrebno je da budemo posvećeni tom poslu. Naravno da imamo obavezu prema svima, tu je pristup piramide, tu je vlada, politička podrška. Moramo da ubedimo donosioce odluka“, kaže predstavnik EDF-a.

Navodeći podatke iz, kako je rekao zanimljivog izveštaja iz 2020. godine (Nuklerna energije u postpandemijskoj eri) rekao je da jedan evro koji se uloži u nuklearnu energiju generiše četiri evra BDP-a u široj ekonomiji. Ni jedan drugi posao u oblasti energije ne može da se toliko puta multiplikuje.

„To su cifre koje moramo da komuniciramo donosiocima odluka. Kada pogledamo Francusku 1970. kada se počelo, i pogledmao krive koja pokazuju emisiju CO2 i BDP-a, vidimo da CO2 pada a BDP raste. To možemo multiplikovati svuda. To je dokazano, to radi. Ima mnogo društveno ekonomskih koristi. Kada pričamo o inženjerima, oni su tri do 5% stručnjaka koji nam trebaju. Radi se o tehničkim kompetencijama. Srbija će da napravi nuklearnu eletkranu, ali to će da urade i druge zemlje. Tako nešto se gradi samo za Srbiju već je tu i regionalni pristup. Evorpska flota reaktora je značajna i prisutna je većina zemalja – Slovenija, UK, Nordijeske zemlje, Slovačka, Češka, Francuska“, istakao je stručnjak EDF-a.

Srbija može primeniti najnovije tehnologije

Govoreći o tome da to što je Srbija je izgubila nekoliko decenija, ne bih nazvala gubitkom Deurić je istakla da sada možemo da iskoristi prednosti onoga što je u međuvremenu postignuto.

„Rosatom je globalni lider izgradnji NE, u poslednjih 18 god mi smo uspeli pustili na mrežu 18 nukllearnih blokova. Važno je reći da u svojim projektima koristimo samo referentnu tehnologiju. To znači da prvo gradimo kod sebe, izgradimo prvo NE u Rusiji, kao što je naš reaktor VVER 1200 MW, spojimo sve na mrežu iv idimo da li sve funkcioniše kako treba i tad projekat može da izađe van Rusije. Trenutno gradimo 22 bloka u sedamzemalja širom sveta – Mađarskoj, Turskoj, Egiptu, Kini, Bangladešu, Indiji i Iranu. Rosatom je potpisao više međunarodnih memoranduma i nekih vrsta neobavezujućih ugovora. Rosatom trenutno realizuje projekat NE Pakš 2 u konfiguraciji sa dva reaktora VVER 1200. Ovi blokovi se grade na lokaciji koja je blizu samog grada. Tamo već uspešno rade četiri bloka VVER 440 MW“, objasnila je Deurić.

Napomenula je i mogućnosti da Roastom nudi ekonomski model koji je dosta fleksibilniji od EPC, a to je model izgradnje po sistemu BOO – izgradi, poseduj, eksploatiši. To je jedini takav model u ovoj undustriji u celom svetu. Primenjuju ga u Turskoj. A grade i u Kini.

Srbija i Francuska istražuju energetska rešenja za NE

Govoreći o detasljima saradnje EFD-a sa Srbijom De Licija je rekao da je 2024. potpisan je Memorandum između Srbije i Francuske o dugročnom sporazumu u istraživanje energetskih rešenja, kao što je nuklearna energija, hidroenergija…

„Na talasu ovog memoranduma, potpisan je dopis mandžmenta iz avgusta. Bilo je značajno jer smo uspeli da adresiramo tri glavne stvari za uvođenje nuklarnog programa o kjima smo pričali danas. To su obuke, u smislu razvoja veština, komptencija, razvoj kapaciteta za žene i muškarce koji će raditi na razvoj nukl programa. Tu je tema industrijskog učešća jer je važno da se uključe svi akteri industrije. Treba razumeti do koje mere je industrija spremna da prihvati nuklearni program i da se pripremi za dan kada će biti potrebno da se uključi. Tu je važno obezbeđenje podrške. Treći se odnosi na javno prihvatanje i angažovanje stejkholdera. Javno prihvatanje je jako važno i podrazumeva da uključite svakoga u što ranijoj fazi, ne samo one koji će živeti u okolini postrojenja, već i sve druge, čak i vaše susedne zemlje“, rekao je De Licija.